Порекло презимена, село Зупче (Зубин Поток)

Порекло становништва села Зупче, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Зупча је крајње колашинско село низ Ибар. Иако није улазило у састав колашинске кнежине, оно се помиње у девичком Катастигу као село у Колашину. Насеље је на пространим речним терасама при излазу Ибра из Варашког теснаца. Првобитни зачеци села су у брду. Тако су Касаловића куће биле у Барама и Кару под Чичавицом, Вучинића у брду Гаришту. Отуда су се касније спуштали по ободу равни и брда, а сада подижу куће и у пољу поред Ибра. Положај села је врло повољан, јер се одавде лако могу искоришћавати раван простор, брдско залеђе обрасло шумом и Ибар, који служи за појило, окретање воденица, и нешто мало и за наводњавање. Сем Ибра имају и других вода, бунаре на терасама и изворе у подножју страна. Од њих је најпознатија вода Гладница, од које се, како каже народ, брзо гладни. Поједини крајеви у сеоском атару су: Гладница, Градиште, Ржиште, Баре, Гај, Чукара, Забел, Хан, Коловрат, Ријека Зубачка. Иначе се село дели на махале: Радиће (где сада живе Ракићи), Касаловића, Радојевиће, Вучиниће, Кокорак (Љуштаци).

Зупче је старо насеље; у њему има доста трагова из прошлости. У Зубачкој Ријеци су очуване зидине неког груписаног насеља; близу њега је старо српско гробље и рушевине цркве, коју су Зупчани обновили 1938 г., али су неки Шиптари однели у току рата кров и врата са ње. У близини овога старог насеља био је хан у који су свраћале кириџије на попречном путу који је водио од Ораховца и Подрима уз Јагњеничку Ријеку за Нови Пазар и Бањску.

Данашње становништво Зупче су досељеници. У поменутом девичком Катасигу помиње се 1763 г. као приложник неки Петар Радић. Тих Радића има и сада у овом селу (6 к., Петковдан), али су и они досељени из Брда.

— Касаловићи, (16 к., Петковдан), досељени су из Црне Горе одмах после Радића. Са њима се рођакају Вучинићи (6 к.), за које неки кажу да су од довотка Касаловића — прирођени Касаловићи,

— Радојевићи, који су се раније презивали и Цветићи (19 к., Арханђеловдан), кажу да су пореклом из Васојевића од братства Бабовића. Побегли су од крви („убили Фатића у Коњусима“) у Рогозну и отуда дошли на земљу вучитрнских ага Шишковића у Зупчу. Због свађе и крвних размирица они су кумови са Касаловићима,

— Ракићи (8 к., Ђурђевдан), досељени су из Пресјеке у Брњаку пре 120 година и настанили се у крају Радиће, одакле су исељене неке куће овога рода. Ракићи су пореклом Дробњаци.

— Апостоловићи (3 к., Ђурђевдан); род су са Клицановићима у Читлуку, одакле су и досељени овде

— Љуштаци-Јовановићи и

— Божовићи (5 к., Петковдан), доселили су се из села Љуште близу К. Митровице.

И из Зупча се становништво непрекидно исељавало, особито после 1880. године, када је било довољно земље у Топлици. Тада су се иселили Шекуларци (Јован и Мићо), пореклом из Шекулара (Горње Полимље), и такође Цветићи из Коловрата, на чије место су се населили Шиптари Кошутовци. Овај Коловрт се помиње 1850. г. као засебно село насељено православним живљем.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић