Порекло презимена, село Трнавци (Александровац)

Порекло становништва села Трнавци (по књизи Трнавце), општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Трнавци се налазе на излазу реке Вратарнице из клисуре у раван. Насеље је делимично на додирној линији благих страна у равни под њивама а делимично на падинама страна.

Тип села.

Главни део села, са „малом чаршијом“, налази се у средишту, груписан око уздужног пута који води поред реке. Ту се стичу побочни путеви којима су повезане групе кућа разасуте у групама по падинама страна. Главнији крајеви и засеоци су: Буџак, Брђани, Велико Село – где је чаршија, Раковци, Бубањ и др.

Земље.

Пољопривредни потеси Трнаваца носе следеће називе: Поље и у њему Међак (под кукурузом), Поповац (њиве), Царина, Бозинац и Тршевине (воћњаци и виногради), Варине, Бара и Трњак, Сокића и Лекића Њиве, Јелењак Брдо – раније утрина а данас задружни воћњак и малињак. Раније, пре напада филоксере, у Трнавцу је постојало виноградарско насеље Трнаваца и суседних села из Расине. То место се сада зове Пољане.

Постанак села и порекло становништва.

Трнавце је пре ослобођења Топлице и других крајева било једно од главнијих места у Жупи. У њему је пре него у другим селима развила мала чаршија. Измештено је и гробље, које је раније било на левој страни реке. Ту је изграђена нова црква и подигнута прва школа.
Преци данађшњег становништва Трнаваца су насељавани овде поглавито крајем 18. века. Први су се населили Шекуларци, Савковићи и Стојановићи.
-Шекуларци, Андријевдан, су пореклом из предела Шекулара у Горњем Полимљу – Црна Гора. Кажу да је њихов предак био Урош. Славили су стару славу, Јовањдан, до 1879. године.
-Савковићи, Петровдан. Њихов предак доселио се из Велике Круше код Ораховца – Метохија. За ове се по сродство везују:
-Панићи и Стојановићи, али ови казују да су старином из Сопоћана, код Новог Пазара.
-Поповићи, Митровдан. Предак се доселио из Криве Реке – Копаоник, где је раније подигао цркву.
-Чкаутовићи*. Предак се доселио у Жупу из Копаоника. Неки кажу да су у сродству са Кулизама. Судећи попрезимену, Чкаутовићи су дошли негде из крајева где су Срби живели са Албанцима, веровтано из Метохије, јер „Чкаут“ на албанском значи Србин (Србиновићи).
-Станићи, Св. Ђорђе, названи су по удовици Стани, која је била родом од Арсића, у Боботама. Кажу да су пореклом од Тетова, као и њихови ујаци Арсићи. Броје шест колена: Томислав (39 година), Милун, Недељко, Милоје, Алимпије и Недељко.
-Раденковићи*. Предак Раденко дошао из Братића (Жупа) пре 140 година. Тамо су им рођаци Ивановићи (Раденко и Иван су били браћа). Капетан им је дао овде земљу, јер се у брдском пределу живело веома оскудно. Овде су се радом развили у веома угледну породицу.
-Радончићи*. Њихов предак је као свештеник дошао из Никшића – Црна Гора.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.