Порекло презимена, село Горњи Ступањ (Александровац)

Порекло становништва села Горњи Ступањ општина Александровац, Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Горњи Ступањ лежи на долинским странама косе која се благо спушта према равни око Велике Реке (Пепељуша), у коју овде утиче Мала Река. Једним делом насеље се спустило до самог речног тока. Ту је и привредно-културно средиште села, везано квалитетним путем за главни друм Крушевац-Александровац. У њему је сконцентрисано неколико занатских и трговниских радњи, земљорадничка задруга, вински подрум, здравствена станица, ветеринарска амбуланта, бензинска станица, основна школа, дом културе, народна библиотека, мотел и кафана, спортско игралиште и други садржаји савременог живота. На основу тога може се закључити да је Горњи Ступањ једно веома живо, прометно и напредно село.

Земље.

Горњи Ступањ лежи у плодној околини. С’ једна стране се налази пространа алувијална раван, поглавито под кукурузом, а на десној страни – побрђе под мешовитим пољопривредним културама: виноградима, воћњацима и њивама. Потеси имају следеће називе: Горње и Доње Поље, Беговац (њиве и виногради), који је у турском периоду припадао неком бегу, Дивљаје (њиве), Парлози (виногради), Диндалице (виногради), Пршевина, Царевина (виногради), Црквеник (у прошлости црквено имање), Чељинац, Гајинке и Тодоров До – по именима Чеље и Тодора, некадашњих власника имања.

Име селу.

Неки кажу да назив села долази по „ступама“, које су овде прављене за туцање разних плодова, али је вероватнија верзија да име потиче од средњовековне мере за земљиште („ступа земље“).

Постанак села и порекло становништва.

Горњи Ступањ је старо насеље, јер су у њему остали темељи старе цркве, на којима је, 1904. године, подигнут нови храм.
Преци данашњег становништва Горњег Ступња овде су насељавани у току последња два века.
-Старинци су најстарији без сваке сумње, које су доцније придошлице тако називали. Али и Старинци су, како сами тврде, овде досељени пре осам колена. Дошла су два брата; Марко и Маринко из Лаба (Косово) а даљим пореклом су из Мораче. Марко је остао у Горњем Ступњу а Маринко се одселио у Селиште, код Дренове у околини Трстеника. Ова фамилија има неколико грана:
-Цветковићи, Аранђеловдан, набрајају колена: Аврам (40 година), Милентије, Јосиф, Аврам, Милутин, Цветко, Марко или Марко, Анђелко, Цветко, Милун, Анђелко, Милентије и два женска колена.
-Вукојевићи (Вукојевићи, Живадиновићи, Жикићи, Васићи, Томићи и Милосављевићи), Ђурђевдан. Предак се доселио из Будиловине (Копаоник) а тамо из Пљевља у Црној Гори. Броје од досељења седам колена: Добросав (27 година), Никола, Милосав, Димитрије, Никола, Василије и Вукоје. Дошао је Вукоје са братом Иваном, од кога су Ивановићи у Доњем Ступњу. Вукоје се најпре населио у До, преко реке, где је тада било село, и ту подигао колибу „вршарку“ (једна врста дубирока) и бавио се претежно сточарством.
-Лисинци, Никољдан. Предак се доселио из Лисине код Јошаничке Бање, који се презивао Самокресовић. Броје од досељења пет-шест колена: Љубисав (48 година), Милисав, Величко, Тодосије и Сима. Сима је дошао са још ти брата. Симо и Јован су остали у Горњем Ступњу, Милоје је отишао у Доњи Ступањ а Анта у Мрмош; од њега су тамошњи Антићи.
-Станковићи*. Предак дошао из Будиловине (Копаоник).
-Кнежевићи* су досељени из Јелакца (Копаоник).
-Кнежевићи, Св.Ћирило и Методије, су досељени из Латковца а тамо су досељени из Црне Горе.
-Јовановићи, Никољдан, су из Дрнишева (Копаоник).
-Пршићи, Аранђеловдан. Предак се доселио из Криве Реке (Копаоник).
-Карабеговићи-Миленковићи, Ђурђевдан, су из Плоча (Копаоник).

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан