Порекло презимена, село Уровица (Неготин)

23. септембар 2015.

коментара: 1

Urovica,-crkvaПорекло становништва села Уровица, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у северозападном делуКрајине чији атар заузима доњи ток Вратњанске Реке са сливовима Уровице и Буљевице, саставица Уровичке Реке, које извиру у Великом Гребену и Мирочу. Само поред Вратњанске и Уровичке Реке је поље, где су најбоље њиве и ливаде а остало земљиште је брдовито. Куће су у долинама Уровице, Буљевице и Уровичке Реке. Куће се не плаве, јер су корита дубока и вода их испуњава само приликом наглог топљења снега и за веме плаховитих киша.

Воде.

Користи се вода из бунара а зими и из река. У атару има доста извора.

Земље и шуме.

Ораница је измешана са ливадама, браницима и другим имањима. Земљишни називи су: Мачја Глава (Мичиглава), Ималич, Плопи, Кравин Крак (Кракул Вака),Обршје, Куратура, Визурин, Боболош, Метериз (Мећериз), Копривар (Урзикар), Стрмочел, Велика Долина (Ваља Маре), Припор, Окрач, Сељиште, Поље (Кђмпу), Чука (Чока), Вратњанска Долина (Ваља Вракна), Велико Брдо (Ђал Маре), Гудура, Блато (Лак) и Страна. Општинске су шуме на местима: Буљевица, Српско Брдо (Крају Србјаска), Присоје (Фаца), Бачиште ( Стниште),Слатински Поток и Дрењар (Корист) а утрине: Рујево Брдо (Скумпилор), Стража, Гудура и Буљевица. Државна шума је на Мирочу.

Тип села.

Уровица је село збијеног типа и подељена је на крајеве: Уровица, Буљевица и Србија са ромским кућама. Уровица је са обе стране истоимене реке; Буљевица је такође са обе стране исте реке а Србија с’ циганским кућама је на левој страни Уровичке Реке. Размак између кућа у крајевима је од 10 до 50 метара, а између двадесетак кућа „на салашима“ је размак много већи.
Гробље је више цркве на коси која је између река Уровице и Буљевице, на месту Стрњаку.

Име селу.

Село је добило име по „урвинама“ којих има много.

Старине у селу.

У Мирочу има трагова зидина које су остале од „Лаћина“. Постоје два селишта; једно је на Осоју а друго у Падини Туркулој. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из прошлости садашњег села.

Писани подаци о селу у прошлости.

На Лангеровој карти на месту садашњег села забележено је насеље Ballowiz (данашњи крај Буљевица), а у близини су Storewiz и Breberowaz, који се више нигде не помињу, нити су та имена позната у овом крају. На карти „Темишварски Банат“ записано је насеље Orovitz а 1736. године Хspовица је имала 35 кућа. Године 1784. забележено је село Urovicza а из истог времена Uranitza. Године 1807. помиње се се „кнез Мања Хуговица“ и 1811. године село Уровица а после присаједињења ових крајева Србији записана је Ровица. Село је 1846. године имало 250 кућа; 1866. – 308 а 1924. године 581 кућу.

Постанак села и порекло становништва.

По предању су „пре 200-300 година“ сеоске куће су биле на више места у атару а највише на Осоју, где су становали Срби и на Падини Туркулај, где су становали „Унгурјани“. Како се та растуреност сеоских кућа није била по вољи тадашњем спахији, то су све куће премештене на садашње место. Најпре се преместио неки Кузмо, чија је породица изумрла, са још неким породицама са Осоја и засновали садашњи крај Србију, где су се тада настанила браћа Милојко, Раша и Иван, који су добегли из Рготине у тимочкој Црној Реци. Унгурјани са Падине Туркулај и са других места, где је било и српских породица, преместили су се близу Србије и засновали крајеве Уровицу и Буљевицу.

По предању најстарији родови досељени „од Косова“, а то су:

-Чаркићи (Свркићи) и Милосављевићи су један род, славе Никољдан;
-Павловићи, Никољдан;
-Томићи и Џидар-и су такође један род, славе Никољдан;
-Ранковићи и Ванча-и су један род, Никољдан;
-Паунешти, Никољдан;
-Матићи, Никољдан;
-Богице (Милосављевићи), Никољдан и;
-Нешићи, Томиндан.

У „Унгурјане и повлашћене старе српске породице“ се убрајају:

-Крстоњи, Св Петка;
-Гуђоњи, Аранђеловдан;
-Греблоњи, Велика Госпојина;
-Траилоњи, Аранђеловдан;
-Борђоњи, Алимпијевдан;
-Крашиљешти (Крачуновићи), Ђурђиц;
-Адамоњи, Св.Петка;
-Јоргоњи, Аранђеловдан;
-Стражујоњи, Алимпијевдан;
-Пероњи, Аранђеловдан;
-Војкешти, Алимпијевдан;
-Јовењи (Дукићи), Јовањдан;
-Андреску, Никољдан;
-Чочокоњи, Аранђеловдан;
-Брзоешти, Никољдан;
-Фигоњи, Аранђловдан;
-Ристићи, Ђурђиц и Алимпијевдан;
-Баштанари, Св. Петка;
-Прцојевићи, Никољдан;
-Куруце, Св. Петка и;
-Тунар-и, Никољдан, чији је прадед Петар био „Хајдук вељков топџија“.

Потомци добегле поменуте браће Милојка, Раше и Ивана су:
-Златојевићи, Марјановићи, Перче и Ивковићи, Јовањдан.
-Божироњи, Јонашоњи, Киријешти и Паунике, Илиндан, су сви један род, али су се разродили. Прачукундед старцу од 90 година је из Јасенице у Банату.
-Гуџуганешти, Јовањдан. Чукундед је из Кривеља у Црној Реци.
-Истудоровићи, Никољдан, су „Унгурјани“.
-Маринкоњи, Никољдан, су из „Арђала“ – Ердеља.
-Крстићи, Никољдан, су из Бучја у тимочкој Црној Реци.
-Тороцоњи, Никољдан. Прадедови дошли из Злота или Подгорца у Црној Реци.
-Радулешти и Благојешти, Св. Петка, су један род. Прадед Марко са браћом дошао из Мосне у Поречу.
-Фрјанци, Никољдан. Прадед дошао из „Аустрије“.

Родови досељени у 19. веку:

-Првулешти (Костадиновићи), Св. Петка и Ђурђиц, су из Балта-Верђи у Румунији.
-Кршћени (Илићи), Јовањдан, су са „Острова“ – Великог Оства.
-Здравкоњи, Алимпијевдан, су из Купузишта.
-Матејице, Аранђеловдан и Никољдан, су са „Острова“.
-Грујићи, Св.Павле. Дед Фирул се доселио са „Острова“.
-Попјаски, Никољдан. Отац старцу од 75 година као поп дошао из Радујевца а пореклом су из „Влашке“.
-Костадиновићи, Никољдан, су Цигани-Роми коритари досељени из неког крајинског села.
-Пицигој-и, Ђурђевдан и;
-Урек-и, Ђурђевдан су Цигани-Роми коритари, досељени из Салаша.
-Марковићи, Никољдан, су од Танасешта у Јабуковцу.
-Пића, Ђурђевдан;
-Гаћа, Ђурђевдан и;
-Вадуј, Ђурђевдан, су Цигани-Роми коритари, досељени из околних села.
-Гипсар-и, Аранђеловдан и Св.Петка, су из Јабуковца.
-Петковићи, Ђурђевдан, су од Пирота а овамо су се доселили из Кладова.
-Јовановићи, Аранђеловдан, су из Голубиња у Поречу.

Сеоска заветина је Спасовдан а црква слави Никољдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Aleksandra

    Zanima me moje poreklo.Znam da nam je predak bio pop i zato se prezivamo Popovic,a mislim da se zvao Stefan,tako nesto.Iz sela Urovica kod Negotina smo,ali sada zivimo u Kladovo.Ali se taj pop Stefan tu doselio u Urovicu,i znam da je imao petoro dece,dva sina i tri cerke ili tri sina i dve cerke,nisam sigurna.I znam da je moja porodica,tj tata,deda,pradeda da smo mi od prvog sina tog popa.Znam i ljude od drugog sina tog popa,zato sto smo kumovi sa njima,i oni se isto prezivaju Popovic.Pa ako moze neko da mi pomogne,da otkrijem svoje poreklo,odakle poticemo,i da nadjem ostale rodjake od ostale troje dece koje je imao taj pop.
    Ako neko nesto sazna,pisite mi na e-mail: [email protected]