Порекло прзимена, село Метикош (Краљево)

Порекло становништва села Метикош (по књизи Метикоши), Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Топографске прилике.

Село је око Станчићког (Крачићког) Потока и на заравни Лазовима, северно од Ћаве (550 метара).
У селу су брда: Металика и Пањевац.

Воде.

Поток: Станчићки (Крачићки) Поток.
Извори: Бубан, Водице и Станчићки Извор.
У Ливачини име један бунар а у Шумарима (Белимарковцу) је Јевтовића Бунар.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Поток и Лазови.
Ливаде: Лазови.
Шуме: Провале и Ћава.
Испаше: Ливачина, Металица, Провале, Батал-Ливаде и Ћава.

Тип села.

Сеоске куће су доста збијене. На Лазовима, поред сеоског пута за Рибницу, куће су најзбијеније, 10-15 метара удаљене једна од друге.

Остали подаци о селу.

Село има 25 родова са 48 домова.
Гробље је у Провалама.
Заветина је Други дан Св. Тројице.
У харачким списковима из 1818. године „Метикоше“ има дванаест кућа. Године 1844. Метикоши су „заселак драгосински“.

Име селу.

Не зна се откуда је име селу, нити се нешто зна о његовом оснивању.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Тијанићи, Св. Петка, су грана овдашњих Ђоновића, који су се доселили из „Митровачког“ (Ибарског) Колашина. Иселили су се у Гружу.
-Ђурићи, Ђурђевдан, су изумрли. На њиховм земљишту су Јовановићи („Ђурићи“).
-Булатовићи, Лучиндан, су били род Булатовићима у Драгосинцима. Изумрли су.
-Танасковићи, Лучиндан, су од Сјенице. Иселили су се у Крушевицу.
-Пиливиковићи (Јоксимовићи), Јовањдан, су се такође иселили у Крушевицу.

Данашњи родови.

У 18. веку су се доселили:

-Станчићи, Никољдан – прекада Св. Никола „мали“, су из Брњице у Сјеничком срезу.
-Јовановићи, Никољдан, су из Гњилице код Рашке.
-Ђоновићи, Св. Петка, су из Митровачког (Ибарског) Колашина.
-Ратковићи, Мратиндан, су од Грмичка на Голији а старином су из Ратковца у Подримском срезу.

Досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

-Шкекићи, Св. Петка, су род Шкекићима у Драгосинцима.
-Крачићи (Миладиновићи), Тодорова Субота, су из Штулца у Трстеничком срезу.
-Мрве (Мрвићи), Андријевдан, су из Васојевића, најпре дошли у Доње Лопиже у Сјеничком срезу па отуда овамо.
-Вучићевци, Јовањдан, су са Косова.
-Смудићи (Јевтовићи), Јовањдан, су из Гошеве у Сјеничком срезу. Неки од овог рода су се иселили у Краљево.

Досељени у периоду после 1850. године:

-Петровићи први, Стевањдан, су „од Студенице“.
-Петровићи други, Аранђеловдан, су од Сјенице. Неки су се од овог рода иселили у Краљево.
-Филиповићи први, Ђурђиц, су из суседне Мељанице.
-Филиповићи други, Никољдан, су из Врановине у Дежеви.
-Милошевићи (Радивојевићи), Св. Александар Невски – прекада Аранђеловдан јесењи, су од Дежеве.
-Јовићевићи, Лучиндан – прекада Марковдан, су из Црчева у Сјеничком срезу.
-Баковићи, Никољдан, су из Камене Горе у Доњем Колашину.
-Миленковићи (Лаповци), Аранђеловдан – прекада Аранђеловдан летњи, су из Лапова у Лепеници.
-Мијаиловићи, Св. Петка – прекада Трнова Петка, су род са Мијаиловићима у Ратини. Даље им је порекло из Милутовца у Трстеничком срезу а у Милутовац су се доселили из Бјелопавлића.
-Гузичаци (Павловићи), Аранђеловдан, су од Павловића из Заклопаче.
-Мајдаци, Ђурђевдан, су од Мајдака из Ратине.
-Вујанци, Јовањдан, су из Зарева у Ибру.
-Вилотијевићи, Јовањдан, су из Конарева у Надибру, дошли „на имање“.
-Забуновићи, Ђурђиц, су из Штитара и Дежевском срезу.
-Ђорђевићи, Лазаревдан, су из Конарева у Жичком срезу, дошли „на имање“.
-Аљовићи, Аранђеловдан, су род Аљовићима у Драгосинцима.
-Миливојевићи, Св. Врачи, су „од Дежеве“. Неки су се од овог рода иселили у Краљево.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.