Порекло становништва села Тузиње, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Тузиње је удаљено 25 км јужно од Сјенице, и налази се на Пештерској висоравни (Горњи Пештер). Смештено је на изворишним странама Рашанске реке, између Озепца (1363 м) и Галиновог брда (1208 м), са обе стране макадамског пута Дуга Пољана – Карајукића Бунари. Налази се у висинском појасу 1170-1208 м и сврстава се у насеља разбијеног типа. Село обухвата неколико махала (засеока): Богућанску, Цамовићку, Мујковићку, Ватићку и Грбовићку. Површина сеоског атара износи 912 ха, а катастарске општине 2433 ха, која обухвата и атаре села Крња Јела (површине 203 ха) и Растеновиће (површине 1318 ха). Према попису 2002. године, у селу су живела 204 становника.
На територији села налази се неколико хидролошких особености, али и биогеографских. Главно извориште Тузињске реке је на месту званом “Језера”. На том простору има доста тресета и ту се 2. августа одржава вашар. После Другог светског рата предузеће “Хидроградња” изградило је тунел од места “Језера” до Тузиња и усмерила ток Тузињске реке ка Тузињу. На овај начин исушено је постојеће тресетиште. У Тузињу ове воде спајају се са Јеловом реком на 1148 м надморске висине, и теку под именом Расанска река, која тече кроз село Расно. Расанска река даље тече селима Цетановиће и Кијевци (мада већи део воде понире и мало отекне према селима, а у летњој половини године пресуши). Низводније од села Камешнице, Расанска река се улива у Камешничку реку (9,5 км дуга) испод Велике главе, на 1115 м надморске висине. Испод Богућанске махале (село Житниће) Камешничка река се улива у Житнићку реку (11 км дуга). У подножју Савине косе (1116 т), узводно од Граца на 1042 т надморске висине Житнићка река се улива у Брњичку реку (дуга 17 км), која храни воде врела Вапе, из којих истиче река Вапа. Низводно од Граца Вапа прима реку Кнежницу (топографска карта Сјеница 3, 1:50.000).
У атару села, у Пештерском пољу, на 1.157 м надморске висине, налази се мало природно језеро, које представља остатак некадашњег неогеног језера. Ово реликтно језеро у селу Тузињу је најстарије језеро и једини хидролошки куриозитет ове врсте у Србији. Језеро је плитко и тешко се запажа у равном и великом Пештерском пољу. Окружено је високом барском и травном вегетацијом. Приступ Језеру отежава живо блато, којим је окружено и у које се пропада приликом ходања. На картама је означено под називом “Језеро”. Тако га називају и становници Пештера, мада се све чешће среће назив “Старо језеро”, јер је у близини, на месту мочваре, подигнуто Ново језеро, у које се доводи вода бивше понорнице Бороштице. Како Језеро представља праву природну реткост, не само Сјеничког краја већ и Србије, мора му се посветити посебна пажња у заштити, пре свега због тога што је прокопан одводни канал од Језера до одводног канала којим отиче Бороштица из вештачког језера. Ако се не предузму одговарајуће мере, прети опасност да потпуно нестане овај бисер Пештерског поља. Тако би поред нестанка понорнице Бороштице, нестала и друга природна реткост Пештера.
Атар села богат је изворима и пашњацима. У јужном делу атара, у Пештерском пољу на 1.157 м налази се Језеро, за које се верује да је реликтно и да представља остатак неогеног Пештерског језера. По народној легенди, у језеру је живела аждаја коју је убио Св. Ђорђе [Балшић, 2005, 15].
На поседу Куртановић Хајдрина, у шуми Гај, налази се ретка састојина бреста, међу којима има и веома старих брестова. Брестови, како млади тако и стари, су права реткост, јер се суше не само у нашој земљи већ и у другим европским земљама, због болести којим су захваћени – паразитске гљиве. Зато је неопходно брестове у Тузињу, као природну реткост, заштитити и очувати.
Богатство водом и пашњацима, условило је да је овчарство, од давнина било главно занимање становништва. У доба када је сјеничко сточарство било на врхунцу свог развоја по бројности (до 1981. године) скоро свако тузињско домаћинство је излазило са стоком на “станове”, који се налазе изнад села. Тузињски станови су најпознатија сточарска насеља на Пештеру, која су под заштитом државе. Међутим, њихов изглед у првој деценији XXI века, указује да су препуштени зубу времена и да мештани Тузиња и држава о њима не воде рачуна. Куће на становима покривене су сламом, у доњем делу живела је стока, а горњи је био намењен за становање људи. Куће су грађене између два Светска рата. У овом селу се налази и чувена Тузињска кула, грађена од камена између два Светска рата и била је најбоља кућа на Пештеру. Власник ове куће се одселио и данас је празна.
На територији села вршена су археолошка истраживања, која говоре о касном средњем веку на овом простору. На локалитету “Кујов крш”, на излазу из села, на коси која се спушта према путу Тузиње – Карајукића Бунари, утврђени су остаци цркве са некрополом. На платоу изнад самог пута смештени су остаци цркве. Удубљење унутар цркве је доста изражено, па се сматра да је и црква била доста укопана. Некропола се налази на падини око цркве, јужно, западно и северозападно. Надгробни споменици су од необрађених, хоризонтално постављених плоча [Премовић-Алексић, 1985, 48]. Из разговора са мештанима дошли смо до података да у Тузињу постоје три локалитета: “Градина” и “Латинско гробље” у Богућанској махали, и “Латинско гробље” на потесу Јасике. У пописима из 1571. и 1585. године Тузиње је припадало нахији Трговиште [Премовић-Алексић, 1997, 42]. У Дечанској хрисовуљи из 1330. године се помињу власи и Арбанаси у катуну Тузиње [Ивић и др, 1976]. Такође се спомиње и њихов поглавар Љеш Туз. То указује да би привремено сточарско насеље Туза могло бити данашње Тузиње. О Тузињским становима говори и К. Јиречек: “И сада, понад Тузиња, су Тузињски станови, можда најлепше сезонске сточарске настамбе на Балкану. По Тузима, средњевековном арбанашком племену, названо је село Тузи код Подгорице.” [Јиречек, 1952, 48, 107]. По попису из 1921. године Тузиње је имало 54 дом и 346 становника.
Село је добило струју 1972, макадамски пут 1950. и телефон 2006. године. Село се снабдева водом преко појединачних водовода, које су домаћинства градила. У селу постоји четвороразредна основна школа од 1947. године. У селу постоји мектеп (има га свако муслиманско село и служи за молитву), који је по мишљењу мештана саграђен пре 350 година. Имајући у виду да је територија села под ливадама и пашњацима, главна занимања мештана су сточарство и ратарство.
Дневне мигранте чини 10 ученика основне школе, који од 5. до 8. разреда иду у школу у Расно.
У Тузињу је од 1948. до 1961. порастао број становника 19%, а до 2002. године се смањио 72%. У истом временском периоду порастао је број домаћинстава 25%, а смањио се до 2002. године 66%. Просечни број чланова у домаћинству пратио је промене броја становника и домаћинстава. Са 5 и више чланова било је 1991. године 31 (55,36%), а 2002. године 21 (61,76%) домаћинство.
Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 608 81 7,50
1953. 686 94 7,29
1961. 724 101 7,16
1971. 545 95 5,73
1981. 530 88 6,02
1991. 299 56 5,33
2002. 204 34 6,00
Домаћинства у селу Тузиње:
1. Куртановић Фазлија
Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од Сјенице 43 км, а од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених лица. Два члана траже посао, а 3 су ученици основне школе. Домаћинство се бави узгојем оваца, говеда и живине.
Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али није познато време досељавања предака.
2. Куртановић Суљо
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Домаћинство се бави узгојем стоке и живине.
3. Куртановић Насер
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица. Два члана траже посао, а 3 су ученици основне школе. Домаћинство се бави узгојем оваца, говеда и живине.
4. Цамовић Исо
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Баве се узгојем стоке и живине.
5. Ватић Ибрахим
Домаћинство има 14 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица. Пет чланова тражи посао, а 4 су ученици основне и 2 ученици средње школе. Домаћинство се бави узгојем стоке и живине.
6. Куртановић Мехдин
Домаћинство има 9 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених, а 2 члана траже посао. У домаћинству су 2 ученика основне школе и 3 средњошколца. Баве се узгојем стоке и живине.
7. Цамовић Фарук
Домаћинство има 17 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица. Пет чланова тражи посао, а 5 је ученика основне школе. Домаћинство се бави узгојем стоке и живине.
8. Богућанин Дервиш
Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица. Два члана траже посао, а 3 су ученици основне школе. Домаћинство узгаја стоку и живину.
9. Богућанин Фериз
Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и иема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Баве се узгојем стоке и живине.
10. Цамовић Шефко
Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 43 км, а од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао, а 1 похађа основну школу. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.
Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али није познато време досељавања предака.
11. Мујковић Хајриз
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице 43 км, а од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. Једно лице тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда, оваца и живине.
Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али није познато време досељавања предака.
12. Драголовчанин Јонуз
Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 43 км, а од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених лица. Баве се узгојем стоке и живине.
Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али није познато време досељавања предака.
13. Куртановић Мурта
Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице 43 км, а од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју је домаћинство добило 1972. године. У домаћинству нема запослених лица. Два члана траже посао, а 3 су ученици основне школе. Баве се узгојем стоке и живине.
Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али није познато време досељавања предака.
14. Цамовић Бахтијар
Домаћинство има 9 чланова. Удаљено је од Сјенице 43 км, а од основне школе и аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених лица. Три члана су ученици основне школе. Домаћинство се бави узгојем оваца, говеда и живине.
Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али није познато време досељавања предака.
Исељеници из села Тузиње:
1. Куртановић Ћазим
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Турску. Носилац домаћинстваје завршио осмогодишњу основну школу.
2. Куртановић Хафиз
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Турску. Носилац домаћинства је без школске спреме.
3. Куртановић Рамиз
Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Турску 1965. године, због бољих услова живота. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
4. Куртановић Зећо
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Турску. Носилац домаћинстваје без школске спреме.
5. Куртановић Расим
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Турску, из осталих разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.
6. Богућанин Раиф
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Скопље. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
7. Богућанин Ташо
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Скопље. Носилац домаћинства је без школске спреме.
8. Богућанин Хасим
Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Турску 1965. године, ради бољих услова живота. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
9. Богућанин Назима
Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Турску 1965. године, ради бољих услова живота. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
10. Богућанин Ћазим
Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Турску 1966. године, ради бољих услова живота. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
11. Куртановић Абаз
Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Турску 1965. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
12. Куртановић Бећо
Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Турску 1964. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
13. Грбовић Шућро
Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Турску 1965. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
14. Цамовић Хамид
Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Турску 1965. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
Наведени резултати теренских истраживања указују да су се становници Тузиња исељавали највише у Турску и Македонију (Скопље). Теренска истраживања указују да су се селили и према Новом Пазару и Сарајеву.
Број становника до 19 година старости у овом селу се смањио од 1991. до 2002. године 53%, а повећао се са 60 и више година живота 119%. Индекси старења били су 1991. године 0,23 а 2002. године 1,15 индексних поена. И ови показатељи указују да су процеси демографског старења захватили и Тузиње, и да уз процес депопулације и миграција угрожавају демографски опстанак села.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни 4 1,33
муслимани 295 98,67
остали – –
Становништво по национапној припадности
Година 2002. %
Срби 5 2,46
Бошњаци 199 97,54
Муслимани – –
Остали – –
По попису из 2002. године у Тузињу било је 97,54% Бошњака и 2,46% Срба. Мештани сматрају да воде порекло из Црне Горе и да су се доселили у XVII веку.
Подаци показују да је становништва преко 15 година старости у Тузињу било 1981. године 319, 1991. године 212 и 2002. године 165 становника. Број лица без школске спреме од 1981. до 2002. године смањио се 71%, са 4 разреда основне школе 10%, са основном школом 53% и са средњом школом 33%. Са вишом школом била су 2 лица 1981. године, 5 лица 1991. и једно лице 2002. године. Са завршеним факултетом било је једно лице 1981. године. Неписмено је 1991. било 46 (21,69%), а 2002. године 34 (20,60%) становника.
Да је пољопривреда, тј. сточарство била водећа грана од које су домаћинства живела, говоре подаци из 1991, када је приходе из пољопривреде остваривало 71,42% домаћинстава, и 1981. године, када је у Тузињу било 2557 оваца. Међутим, 10 година касније од пољопривреде приходе остварује 41,18% домаћинстава, при чему је мешовитих 41,18%, а сточни фонд у односу на 1981. годину је практично замро – само 312 оваца и 104 грла говеда. Забрињавајући податак је да, иако се број издржаваних лица од 1991. до 2002. године смањује, у односу на број активних лица је велики (49,02%).
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)