Порекло презимена Грубишић

15. фебруар 2012.

коментара: 17

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (17)

Одговорите

17 коментара

  1. Dragana

    Поздрав свима,
    Моја породица Грубишић води порекло из Велике Попине у Лици.Према записима мога деде (пок.Николе Грубишића) у Лику су се доселили иѕ Далмације(тачније,околине Шибеника)у другој половини 17века.
    У Лику се доселила мајка (удовица) са седам синова и направили су кућу у Великој Попини, општина Зрмања, срез Грачац. Како су се браћа женила, ширила се породица, 4 брата су направила нове куће и добили надимак Зубери, 1 брат је направио кућу у Церовцима са надимком Пушић (по девојачком презимену мајке) , а три су остала у Великој Попини са надимком Пушићи-Стевишевићи(додат је и надимак једног претка Стевиш).Наравно да су и даље били Грубишићи, са свим овим надимцима,што уме помало и да збуни. Породица се толико проширила да су касније забележени и бракови међу потомцима ове браће. Наша крсна слава је Ђурђевдан.
    Колико сам до сада успела да сазнам, Грубишића има доста у Далмацији(околина Сплита, Шибеника и Задра),као и у Босни, али су сви католици.

    • Nenad

      Ja sam iz Srba Grubješić ima nas nekolike porodice Grubješića ali me buni i došli smo sa Velike Popine i slavimo krsnu slavu Đurđevdan a na Popini Grubišići znači fali slovo J a Grubišići su Hrvati pa me to nešto buni da nije došlo do nekih crkvenih grešaka u pisanju knjiga pa postala dva prezimena ako neko nešto zna neka pojasni.

    • Jure Grubisic

      Ja san iz Šibenika . Svi Grubišići su dosli iz Bosne oko 1500 godine u Šibenik , dovela ih je katolicka crkva i u suradnji sa katolickom crkvom iz sibenika dala im zemlju da je obraduju, jer je u Šibeniku bila kuga i 90 % grada je pomrlo i nije bilo nikoga da obraduje zemlju . Bila su 3 brata . Jedan brat je otisao u Šibenik,drugi oko Splita i Omisa,a treci je ostao u Bosni i Hercegovini. Danas u Hrvatskoj zivi 4000 Grubisica i svi su hrvati , osim par obitelji oko Knina i par u Lici poput Dragane koji su se odselili i nasli u vecinski srbima naseljenim teritorijima u hrvatskoj poput Like i Knina pa su tokom vremena primili pravoslavnu vjeru i postali Srbi.

    • Никола

      Отас ми је Грубишић из Велике Попине али нам је надимак “Мушице”. Све остало нам изгледа исто. Славимо Ђурђевдан. Деда и чукундеда су се звали Никола. Знам да има неколико породице Грубишића из Великог Попине, али питам се да ли негде у наставку потичу из једне породице. Правим породично стабло и знам све до курђела и неколико његовог синови, наравно и наврдеда. Али гране се ту заустављају.

    • Grubisic

      Pozdrav, prema usmenoj predaji šibenska loza Grubišića zbog kuge u Šibeniku je izbjegla i to po jedan brat- Dubrava kod Šibenika, Danilo, Bilice, jedan brat je ostao živjeti u gradu Šibeniku, Drniš, i jedan brat je otišao u Liku tamo se ” udao” i promijenio vjeru (sve skupa ispada 6 braće). Zadnja kuga u Šibeniku je bila 1649., a Turci su potpuno napustili Drniš nešto nakon toga (prema podacima sa interneta piše da je narod bježao iz Šibenika i prije potpunog
      poraza Turaka).

  2. Војислав Ананић

    ГРУБИШИЋ (к). у Шиповачи и Витини (Љубушки). У Шиповачу је “Грубишића отац” дошао из Стиља у Далмацији, а у Витину су доселили из Шиповаче. У Витини је неки Грубишић био „Водар беговски” (59:306,309).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  3. Grubišić Ilija

    Aristokratsko prezime,Grubišić. Mesto,Šibenik,Dalmacija. Čisti Srbi !

  4. Dražen Grubišić

    Mi smo iz Drinovaca,općina Grude,Hercegovina.Katolici.Nikakva aristokracija,sirotinja od pamtivjeka.

  5. Ђорђе

    Грубишићи у Лици (попут Милановића, Будимира, Старчевића) нису примили православље међу већинским србским становништвом, већ су “побјегли” од покатоличавања. Да је то тачно, ако се вратимо у време турске окупације Лике (и по тврдњама хрватских историчара) ту су Турци насељавали мартологе Србе и (Србе) муслимане. Нигдје се не помињу Хрвати, јер их тада у Босни није ни било. Постојали су (Срби) католици, који су тек послије анексије под утицајем Аустро-Угарске на пописима уписивани као Хрвати. Толико о томе, да ли је старија кокош или јаје. Иначе у Великој Попини на гробљу на старим споменицима има и варијанта Грубјешић, а сачувао се топоним Грубјешића јаруга, тако да ипак може бити лако да је до промјене дошло у црквеним књигама (грешком или под нечијим утицајем). Да су сачуване старе црквене књиге, лако би се разјаснила та нејасноћа. Ипак треба вјеровати народном предању (из Купирова), јер се за разлику од докумената, предање не може фалсификовати.
    Како је насељено Купирово Грубјешићима из Попине и када? Вјероватно, послије ослобађања Попине од Турака (1685.- 1699.) да је нека од породица побјегла од Аустријске војске у Турску (граница је била на Попињском кланцу (данас србски кланац), јер је таквих случајева било (нпр. Миљевићи). Тако да се надамо, да је сада мање недоумица.

  6. Ђорђе

    Питање за Јуру Грубишића
    Како тврдите да су око 1500. године Грубишићи дошли у околину Шибеника, када се већ 1418. године први пут помињу у Дазлини?

  7. Борислав Грубишић

    Ја сам Борислав моја Слава је Св. Никола. Међу Грубишићима ретки смо јер су моји преци дошли из Метохије из околине Манастира Високи Дечани односно од места Дечани, Село Дреновац. Мој предак Стојан је око давне 1689 године дошао у данашњу Славонију место Пакрац, село Шеовица. У Шеовици су ми сви рађани и умирали и Стојан је сахрањен у Шеовици на старом гробљу. У Славонији смо живели све док нас усташе нису прогнале са нашег огњишта 1995 године. Мој отац Ненад био је позван 1989 године у Двор у Пакрац СПЦ је славила 300 година од како су се Срби из Метохије, Рашке, Косова и… доселили у Славонију.

    Сви ви овог презимена који сте Католици треба да знате да су ваши преци Далмацију населили са Косова и Метохије као Срби Православне вере. Никад се немојмо замерати једни другима јер никад нећемо тачно сазнати какве су муке снашле наше претке и зашто су постали Католици. Гледајмо једни у друге као људи у људе.

    Живим данас у Србији у Срему од 1995 године. Упознавао сам многе људе који носе ово лепо презиме и то овде где живим у Срему. Из Босне им је порекло већини додуше, слава Св. Георгије. У Приштини сам био и знам где је кућа Грубишића који је Србин мој Православни брат. Слава његова је Ђурђевдан. Има их доста из Приштине данас по Србији.

    Има Грубишића и на Банији односно било их је избегли су 1995 године, живе људи данас у Крупњу у Србији. Многе људе сам тражио и нашао сам да су деца са Козаре која су као сирочад из Логора Сисак, Јасеновац, Јастребарско и других, као мала деца дата Католичким породицама, Дијана Будисављевић је тобоже спашавала децу тако што су та деца давана католицима на одгајање у Руми на Брегу те породице које су их подизале као Хрвате и читав живот их лагале заправо о податку ко су и чији су. Ти људи и дан данас поричу да су деца Српског народа.

    Српска Православна Црква има сигурно најјаче адуте о истини када је у питању судбина људи овог презимена. Зато је и горела у задња три рата најчешће паљена од усташа. Упамтите књиге (ЖИВИХ, УМРЛИХ, КРШТЕНИХ, ВЕНЧАНИХ) то је био најјачи доказ о народу и његовом пореклу.

    Пакрац има најјачу Библиотеку сигурно у овом делу Европе и тамо се може наћи баш пуно истине о људима.

    Нашао сам податак да су неки Грубишићи и у том делу Славоније ближе Пакраца били силом покрштени и да су чинили тешка зла као усташе. У Пакрацу су ти Католици овог презимена увек избегавали сусрете са људима који су Православци јер зна се добро ко је остао до краја Православац , а ко је мењао веру. А ово презиме носи.

    Поносан сам веома на мог Ђеда Драгана који је преживео Логор Сисак и уз помоћ свог рођака Јована Савића из Новске родом успео да изађе као полумртво дете. Тешко болестан и убоден бајонетом у препону.

    Надимак мојих Грубишића је ЈОГУНИ – Бунтовници. Јер је мој предак такође Стојан 1908 године повео народ у протесте против Уније која је желела Пакрачки крај да покатоличи. Он је погинуо, заклан је на центру Пакраца испред мале Цркве Св. Илије која је срушена. После рата 1995 су усташе на месту њеног олтара ставиле споменик Туђману, чисто да бих понижавали Србе.

    Јако сам поносан што смо сачували чисту крв, Славу и веру Православну. Код нас је закон Чиста крв. Српство. Православље. Црква. Боље немој да се жениш ако није чиста крв девојчина.

    У Пећкој Патријаршији у Пећи имају књиге рођених и умрлих , венчаних. Људи су живели ту баш ту генерацијама.У крају Пећ , Дечани, Призрен, Ђаковица…
    Ја сам тражио и нашао. Чији је син био Стојан који је отишао из Метохије.

    Данас се борим да буде Грубишића Срба и за будућност.

    Живели.

    • Младен Кљаић

      Браво, Бориславе и хвала на детаљним информацијама. Моја мајка Љубица је из шеовачких Грубишића, кћи Станка Грубишића коме је такође крсна слава била Св Никола. Мој прађед, Мјајло Грубишић био је сеоски кнез у Шеовици. Велики поздрав!

      • Rade

        Poštovani,Zamolio BiH vas za informaciju da li vi potičete od predaka Rubežića iz Grčića,Ljubovija.Odnosno od popa Miladina i Krsta Kovača Rubežića-Jakičića iz Rubeža kog Nikšića koji su preko Ogulina( bili su uskoci’ potom graničari- vojnici),nje je reći od Austrohrvata došli pod Tršnjicu u Ljuboviji 1716.god.
        Svako dobro i poz.Rade,e-mail:[email protected]

    • Marko

      Borislave, za ostali deo teksta ne znam, ali ovaj deo si pogresio. Grubisici iz Rume na Bregu, dosli su 1944god. iz Posusja, BiH, trbuhom za kruhom, sto bi se reklo. Putovali skoro 3 meseca odatle do Rume. Otac Pero Grubisic i majka Krista Bosnjak (rodno mesto Sovici u Hercegovini) sa petoro deco rodjenih u Hercegovini, ostalih petoro se rodilo u Rumi.

    • Rade

      Poštovani, b
      io BiH vam zahvalan,ako bi našli vremena da mi pošaljete neku informaciju vezano za tu knjigu sa Kosova prije 1690.god.
      U pitanju su Jaković i Jakići iz Prizrena i Peći,i njihova povezanost sa brastvom Rubežića-Jakičića iz Rubeža-Nikšić(Onogošt).
      Jer je u Prizrenu za vrijeme cara Dušana živimo sveštenik Stanko ( Stanislav) Rubežić(Rubčić),bio je lični sekretar i biograf cara Dušana i za njega uradio 10 Heraldičkih grbova za 10 Dušanovog vazalnih zemalja.
      I eventualno da ne znate nešto više o Rubešićima iz Koprivnice (Ludberg.Bolfan) oni slave sv.Nikolu,precima Lazara Rubešića koji je bio jedan od osnivača grada Novog Sada,a 1758.god.otišao za Rusiju.
      Svako dobro vam želim,poz.Rade Rubežić.
      Email: [email protected]

  8. Rade Rubežić

    Poštovani,
    zar većina ljudi sa ovim prezimenom ne potiče od kralja Radoslava(sahranjen u Trebinje 1084.god.) i njegovog sinovca kralja Grubeše i unuka Grubeše(Rubeže) iz Onogošta.
    Pa zadnji Grubešići su živeli Ražanom Dolu iznad Kotora skoro do kraja 19 vijeka.
    Grubešić,Rubešići,Rubić,Grubić,…,Rubežići i sl.kojima su dodali i oduzeli po neko slovo kroz razne seobe’ su od jednog starog vladardkog brastva.
    Ova prezimena koja su prešla preko Dalmacije(Imotski….!,i dr..!) i slave sv.Nikolu( ali ne mora da znači),su nekad bili i u službi cara Dušana u Prizrenu, Kotoru,Dubrovniku,Splitu,Zadru vlastela ali su nestali u raznim epidemijama kuge i kolere do kraja 16 vijeka,ali su popunjeni na tim prostorima sa brastvenicima( poklonjeni posjedi i gotove kuće uz uslov…..?!) iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine( tj.iz Turske tadašnje),a neki i u brojnim seobama na zapad zbog sukoba sa Turcima.
    Mislim da se treba testirati na Y’hromozom DNK,biće iznenađenja,mada ima i brastava sa ovim prezimenom koja su dobila prezime po nekom ličnom imenu Gruban.
    Poz.Rade

  9. Rade

    Poštovani!
    Mislim da tvoje prezime ima i te kako veze sa Rubežićima, Čalićima,Jakičićima (sve jedno brastvo),stara slava sv.Nikola,kasnije u Dalmaciji sv.Petar i Pavle,i sv.Jovan možda i druge slave..A ovo prezime su ti promijenili komšije i narod iz tvog kraja.
    Tako sam i ja ovdje u Vojvodini često kršten i nazivaju me Grubišić i Grublješić,Rubešić.. moram da redovno da se bunim i ispravljam svoje “staro znamenito prezime iz Rubeža ispod Onogošta’ koje nosimo još od 893.god.kada je naš predak podigao crkvu sv.Petra i Pavla.U Dalmaciji smo prisutni od 1050.god. Mi smo potomci kralja Radoslava koji je vladao Travunijom i Zahumljem.Kasnije dolaskom Turaka u Nikšić 1465.god.dolazi do pomjeranja našeg Brastva’ na zapad kod svojih brastvenika,a mnogi iz drugih razloga.Tako se i
    Ćalić-Rubežanin Mihajilo ,Simo,Mališa (Malencija na latinsko pismo),Božo,Todor su boravili dugo godina kao vojnici graničari 1756.god. u selu Gorica,Rudež,( vjerovatno Rubež),Zrna,Vučinići na potezu između Gline i Kostajnice.
    Jedan od njih Todor Grubežić je tada i posjedovao zemlju 18 jutara i kupio kuću u selu Sakanlija..
    U Karlovcu (Bosiljevo,Erjavec dr.,sela)su se prezivali Jakičići-Rubežići.
    Antonije Grubeža (Grubessa?),Prodan Čalić,Jurić Grubić,Božo Vojinović, … sve graničari 1756.god.
    U Ogulin su graničari bili 1715.god.
    Svako dobro za Grubljješiće!!
    Ako mislite da smo brastvenici,ja pripadam Halpo grupi I2 -PH 908>Y3220 i radi dopune našeg porodičnog predanja možemo da razmijenimo podatke i mišljenja na e-mail: [email protected]