Порекло презимена, село Мрђе (Дрвар)

31. август 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Мрђе, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

Мрђе леже углавном налево од Унца, премда имају нешто земље и у планинама с другу страну Унца. Граница им је с јужне стране поточић Љесковица, са западне стране косе Мргуд и Скрајња Пољана, са северне Вијенац и Граб. Село је за овдашње прилике доста скровито, смештено на малом простору.

Оранице носе називе: Средоријеке, Суваја, Велике Њиве, Брегови, Језерац, Прекаје, Луке, Баре, Међумеђе.

Ливаде: Сјенокоси, Поље, Луњевача, Чолокрај (Челокрај), Развала, Мокре Пољане, Велики Мргуд, Скрајња Пољана.

Пашњаци: Чајире, Бдталница, Греда, Вијенац.

Шуме: Перушова Долина, Седрт, Шљеме.

Воде: Унац, Љесковица, Чичића Скоп, Алексића Поток. Овај извире испод Седре и тече у Унац као и остали.

Извори: Чичића Врело, Симурдића Врело. На овим потоцима меље више млинова, тако да становништво не мора нигде „надаљ” ићи у млин.

И Мрђе имају колиба на даљим земљама, и то: у Мокрим Пољанама 10, у Развали 20. Некоме оне служе као љетња, некоме као зимска ставишта за стоку.

Село је разбијеног типа, као и уопште сва овдашња села. Има два краја: Мрђе и Загреда, где су само три куће. У Мрђама су куће окупљене у породичним групама. Ове се негде додирују, а негде је међу њнма размак по 200—300 метара. Групе су редовно породичне.

Гробља су три: Чичића Међа, Икића Гробље, Велико Гробље (Главичица). Ово је растављено у три дела, једно уз друго. Село нма свега 92 куће.

О имену села могу се чути нека народна нагађања. Говори се да су овде у овај крај населила најпре четири човека: Штрбо, Преко, Мрђа и Вид, и по њима да су постали називи села: Штрици, Прекаја, Мрђе, Видово Село. Друго казивање спомиње само Мрђу и Вида. Мрђа био доле у Мрђама, Вид горе у Видову Селу. Само њих двојица и нико више. Дође путник Виду и запита га како живи. Овај му одврати: „Добро, да ме није подбочио Мрђа, убила га рђа.“

Трагови каквнх старина не налазе се нигде на отвореној површину у Мрђама.

 

Порекло породица.

Симурдићи (6 к.) славе Јовањдан. Доселили доста давно. Звали се у старини Адамовићи, селили одавде у Бјелајско Поље и у Лијевче.

Карина (1 к.) слави Аранђеловдан. Дошао по окупацији из Отона у Далмацији.

Максићи (21 к.) славе Дмитровдан. Доселили пре више колена из Цетине. Звали се некада Шобати.

Чичићи (12 к.) славе Јовањдан. Од истога су рода као и Симурдићи.

Икићи (3 к.) славе Дмитровдан. Рођаци су Максићима, прозвани по Ики-Илији као и они по Макси. Један им огранак отселио пре буне у Чапље (Санскн Мост).

Вокић (1 к.) слави Јовањдан. Рођаци су Чичићима и Симурдићима.

Новаковић (1 к.) слави Аранђеловдан. Приведен по окупацији с Подића у кућу Чичића.

Радуловић (1 к.) слави Дмитровдан. Приведен из Полаче по окупацији у кућу Икића.

Рујевићи (11 к.) славе Ђурђевдан. Од истога су рода као и Кесићи и доселили из Далмације заједно с њима. Одавде су селили у околицу Приједора и Санског Моста.

Алексићи (15 к.) славе Ђурђевдан. Потичу од рода Гвозденовића. Старином су са Змијања. Доселили овамо врло давно. Најпре живели у Видову Селу, па се преместили у Мрђе.

Адамовић (1 к.) слави Јовањдан. Одавно овде као и Чичићи и Симурдићи.

Поповићи (6 к.) славе Ђурђевдан. И они су као и Рујевићи од рода Кесића. Један им предак био поп, па по њему прозвани Поповићима. Били у Видову Селу, па сишли у Мрђе пре 80—90 г. Рујевићи сишли мало пре буне.

Кантари (3 к.) славе Дмитровдан. Дошао Лука Кантар пре 40 г. из Плавна (Далмација) као уљез у кућу Максића.

Шкорић (1 к.) слави Игњатијевдан. Доселио по окупацији од Срба.

Миздрак (1 к.) слави Лучиндан. Приведен из Стрмице (Далмација) по окупацији у кућу Алексића.

Ињац (1 к.) слави Св. Василија. Доселио пре 30 г. из Грахова.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Sava96

    Pomaze Bog i postovanje autorima sajta.Postavio bi vam pitanje u vezi mog prezimena,imam jako malo informacija,konkretno vezano za doseljavanje moje familije.
    Prezivam se Barjaktarovic,moji zive u selu Jazak(Srem)na Fruskoj Gori.Kolko sam uspeo da pronadjem prezime vodi poreklo iz Crne Gore(Berane),ali nemam informacija o doseljavanju moje familije.Pronasao sam u jednoj knjizi vezanoj za moje selo,mi smo medju prvima naselilo selo(negde oko 1750),i vise podataka nazalos nema o mojoj familiji.Jako retko prezime u
    kraju kojem zivim,nisam nikoga upoznao u okolini sa istim.Pokusacu da kontaktiram crkvu u selo,ali pitanje da li je ostako podataka,arhive su unistene tokom 2 sv rata.Inace bi me zanimali podaci koje vi imate za moje prezime.Bio bi zahvalan da mi odgovorite na email,pozdrav.

    • Милорад Богдановић

      Богме ти нас на муке стављаш.
      Барјактаровић- село. Мрђа – Дрвар – Фрушка Гора- Црна Гора. Слава ништа.

      Добро.
      Презиме БарјактарЕвић спомиње се 1882. године у парохији Ракова Нога код Сарајева, чија је слава Ђурђевдан, а у парохији Слатина код Кључа славе Мијољдан.
      Презиме Барјактар слави Јовањдан у парохији Граовљани и Кусоњи код Пакраца, а у Кусоњима још славе и Ђурђевдан, који се спомињу 1898 у епархији пакрачкој.

      Изгледа да је твоје презиме настало по претку који је био неустрашиви војник, који је прије тога имао неко друго.

      Изврши тестирање и много тога биће ти јасније.

      ————————————————————————————————————————–
      По ћирилици Срби се познају.

      • Sava96

        Ja sam slucajno postavio post na ovoj temi,vezano za moje prezime,posto mije prezime nema dodirnih tacaka sa temom ovde,Inace mama mi je iz Mrdja.Mi slavimo Sv.Tomu,moje prezime je BarjaktarOvic,tako da je tesko da ima neke veze sa datim koje ste pomenuli iz tih krajeva.Postoji mnoga nagadjanja za moje prezimi,da li su od Kuca ili Bratonozica.Malo sam zakasnio u odgovoru,nisam ni mislio da ce neko osgovoriti na pitanje na ovom postu,hvala na odgovoru.