Богдан

13. фебруар 2012.

коментара: 3

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Војислав Ананић

    БОГДАН, није усамљен случај да лично мушко име добије значење презимена. Богдани су врло стара породица – јавља се од почетка XIII вијека, а у латинским документима од XI вијека (25, I, 504). Богдана има у овим мјестима: Бања Лука, Бела Паланка, Београд, Горња Градина, Госпић, парохије: Двориште, Прњавор, Смртићи и Шеховци, ‘Теслинград (16, 323).
    У Херцеговини Богдана има католика, а Богдановића, Срба, око Љубиња и Мостара, у Попову. Љубињски Богдановићи су из Црне Горе, “једном од њих било је име Богдан и од њега су Богдановићи” (35, 244).
    Били су много раширени по Херцеговини. Ј. Дедијер тврди “сви су једно братство и потичу од старе породице из Веље Међе која се звала Богдан’ (35,244). ‘
    Јасно је да и кнежопољски Богдани потичу отуда, из Херцеговине. Славе Јовањдан.

    • Новица Богдан

      Поштовани
      И ја сам са презименом Богдан и то из села Горњи Цртани,општина Дервента,Република Српска.
      Православни Срби који славе крсну славу светог Димитрија.
      Сада у селу постоје три куће Богдана,има их још у Загребу и у Футогу код Новог Сада.

  2. Војислав Ананић

    БОГДАН (к), у Биограцима, Јарама и Дужицама (Широки Бријег). Богдани у Дужицама причају да су старином из Македоније, да су се звали Михаљи и да су били православне вјере. Дошли су у Дужице прије 180 година. Славили су Никољдан. У Биограцима су “од оних из Јара”. Славили су Петровдан. Богдана има у Зелениковцу и Глумини (Неум), а живјели су и у Вељој Међи у Попову (59:275,345. 352). Петрић сматра да су Богдани у Јарама старосједиоци и наводи да се спомињу у Биограцима 1743. и 1768. године. Такође мисли да је нетачна тврдња Дедијерова да су Богдани у Дужицама старином из Македоније и да су се прије 100 година доселили “овамо” (189:32.34,87).

    Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.