БУБИЋ (м,к). Бубићи (м), у Мостару. Некада су живјели у Љубињу и Котезима (Попово), а у Стоцу су били аге. Бубићи из Љубиња били су „притисли“ земљу Кадијевића у Завали, а прича се да је село До у Попову било у посједу аге Бубића из Стоца који се више пута хвалио: „Нема мога Дола до Анадола“. Бубићи из Љубиња потичу од Бумба из Драчева (59:188; 84:149,182). Ова стара љубињска породица дала је „више интелектуалаца: професора, љекара, инжењера, правника, економиста и других“. Имали су велике посједе у Завали. Бубићи су у Котезима имали кулу која је на посљедњем спрату имала чатрњу (цистерну) из које је вода била разведена у друге просторије кроз чункове израђене од опеке (97:114,287). Бубићи (к), у Дубравама (Столац). У матицама жупе Град у Дубровнику спомиње се, 1783, Станислава, кћи Николе Бубића из Дубрава, а 1791. Марија, кћи Анте Бубића (214/3:134).
Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.
20. децембар 2020. у 22:20
Marko Bubić
Srdačan pozdrav,
Da li neko ima saznanja o poreklu Bubića iz teslićkog kraja? Ima ih u Žarkovini, Buletiću, Pribiniću, Vrućici. Svi slave Đurđevdan.
24. јул 2025. у 10:18
Стара породица
Бубићи из Маина су били стара племићка породица. Поријекло им је из села Мажићи код Будве, а племићку титулу су добили од деспота Ђурађа Бранковића 1412. године. Падом Будве под Млетачку републику они прелазе у католицизам и добијају од њих војне и цивилне чинове. То им омогућава нове повластице од Млетака. Последњи мушки потомак Бубића из Маина (Будве) је умро око 1813. године.