Презимена, село Јањила (Босански Петровац)

23. април 2012.

коментара: 1

Бањац, Бјелић, Велага, Давидовић, Ђилас, Кецман, Кокоруш, Кубурић, Куруц, Латиновић, Марјановић, Мркела, Опачић, Пећанац, Самарџија, Соломун, Томић

Почетни, западни део села Јањила протеже се плећином, која се с Тавана обара у Поље. Источни део доспео је до испод нижих Грмечевих вршељака: Сакине Греде и Малешевца. Иза овог првог заклона сеоских насеља уздиже се у залећу моћна заштита високих Грмечевих врхова. Мећу њима је и највиши и селу најближи Суви Врх (1604 м.). Цело је село на јужном положају, заклоњено само до севера, а на друге стране отворено. Смер села је запад-исток, као што је и само Бравско овде већ сасвим ушло у тај смер. Западни део села не лежи одвећ високо изнад поља. Што даље према истоку, село се све више успиње, да се у најисточнијем окрајку опет нешто спусти. Село се састоји из три краја: Јањила, Бјелајски До, Горана. — Пре 150—200 година били су у пољу и по страни испод села сенокоси Дринићана и Буковчана. Горе, где је сада село, била је планина. Поврх сенокоса стајале су колибе, торови и наслони. Ту су се у пролеће овце јањиле. Отуда је дошло име Јањила.

Привреда и саобраћај. — Њиве се простиру страном испод кућа, но не достижу нигде до равног поља. Зову се Плећине, Поље, До, Подови. Ливаде су местимице у страни испод ораница, као и измећу њих, а највећим су делом у пољу. По томе се и називљу опћим називом: Поље. Пашњаци су поврх кућа, на Тавану, залазе делимично и у планину. Зову се: Вреоце (ту има мало језерце). Увала, Вршчићи, Лисина, Грмеч, Кобаш, Долови, Јасик, Равна Увала, Драге. Дрва се довлаче из Увале, Кобаша, Лисине, и др. Ложи се само смрчевина.

Воде. Јањила имају за потребе људи и стоке довољно воде. Воде су згодно распоређене по свима деловима села. Све су то живе воде. Неке извиру у извесној дубљини те испуњују ископане рупе (бунари). Друге извиру на површини те отичу занеколико од извора. У селу су поименице ови извори: Јањилац (бунар), Добра Долина (каменица, т. ј. изилази из стене), Овчара (бунар), Шобатовац (бунар), Потоци (на Тавану), Крушковац (бунар у Бјел. Долу), Подзид, Горана, Репув (бунар), Перјановац. Ово је појачи извор. Отиче око половицу километара. На њему меље покаткад млинчић-времењаш. Половица његове воде одведена је на жељезничку станицу Бравско. — Жито се меље у Саници, Кључу, Смољани, Петровцу и Манастиру.

Испод села пролази окрајком равног поља друм Петровац—Кључ. Кроз село између кућа удара сеоски пут, с кога се одваја више огранака узбрдо према Тавану и планини.

Гробља се налазе: у Јањилцу, код Бјелина, код цркве, код куће Ђаковића.

Старине. Град на Црном Врху обрастао је сав у смрчу и јаворје. Свуда уоколо види се обрасла стрмен. То наличи да су били зидови, унутра је раван простор, који заузимље до две днине земље. И ту је сада шума. Но познају се још разори од некадашњег орања. Измећу зидања града и орања његове унутрашњости морало је свакако проћи много времена. На граду су двоје вратнице: велике до Јањила и мале на источној страни. Народ меће овај град у доба „Угра“ — Више кућа Кубурића има градина под именом Градић. Зидови не пробијају на површину али се познаје као мали насип куда су стајали. — И изнад кука Бањчевих има место с називом Градина. — Код цркве је била некаква стара зидина. Кад су 1907. г. укопавани темељи садашње цркве, откопани су и темељи те зидине. Источна страна наличи по облику зида на олтар. Народ верује, да је и то била црква. Том приликом нађен је ту старински дукат. Мисли се, да је та зидина римска грађевина (в. Гласник Зем. Музеја 1902. стр. 239.).

Порекло и јакост породица. Данашње становништво у Јањилима није старије од 100 — 150 година. Најстарије су породице: Бањац, Велага, Крагуљ, Бјелић.

У крају Јањилима живе ове породице:

Соломун — шест кућа. Славе Ђурђевдан. Доселили овде 1873. г. из Јасеновца.

Бањац — дванаест кућа. Иселили овамо из Дринића пре више од 100 година. Кад су дошли била само једна кућа.

Мркела — две куће. Славе Ђурђевдан. Доселили из Чисте код Книна у време Наполеонова рата.

Ступар — две куће. Славе Лазаревдан. Станују при планини, код воде Шобатовца. Дошли су овамо са Скакавца пре 100 година. Најпре били на кућишту, где су сада Соломуни. Године 1873. дигне их спахија са кућишта. Тада се склоне у Шобатовац.

Томић — једна кућа. Славе Никољдан. Потекли су из Далмације. Били испрва у најму код Латиновића. Закуће се на Грлима код Зденог Дола. Ту се зими сруши кућа под снегом сврх њих. Онда се преселе у Јањила.

Опачић — једна кућа. Славе Лучиндан. Доселили из Унца пре 80 — 100 година.

Давидовић — три куће. Славе Никољдан. Приведени су овамо међу Бањце пре 80—90 година. Привела их баба Црна Стана.

Куруц — једна кућа. Слава Лучиндан.

Велага — две куће. Славе Никољдан. Звали се некада Радуловић. Доселили из Далмације, већ је близу 150 година.

Кокоруш — једна кућа. Славе Јовањдан. Били у Шобатовцу, па сишли ниже. Једни одселили у Стари Мајдан.

Кубурић (Бањац) — девет кућа. Славе Јовањдан. Доселили пре неких 80 година из Буковаче.

Кецман — четири куће. Славе Св. Вартоломеја.

Бјелић — пет кућа. Овде су смешане две породице и то три куће Бјелића и две Крагуља. Први славе Василијевдан, други Никољдан. Помешали су се тако, да је неки Бјелић дошао из Врточа и ушао у кућу Крагуљској удовици. Од првога су јој мужа Крагуљи, а од овога уљеза Бјелићи. Но и Крагуљи су примили презиме Бјелић, а задржали своју стару породичну славу.

Самарџија — две куће. Славе Ђурђевдан. Пореклом су из Далмације. Преселе најпре у Унац па убрзо потом у Буковачу. Пре 70—80 година преместе се овамо.

У крају Бјелајском Долу живе ове породице:

Латиновић — дванаест кућа. Славе Јовањдан. Куће им стале испод Сакине Греде и Малешевца. Доселили из Буковаче око 1840.-50. г.

Ђилас — три куће. Славе Аранђеловдан. Дед им дошао овамо као беговски слуга.

Пећанац — седам кућа. Славе Јовањдан. Били спрва најамници код Латиновића, па се окућили пре 60—70 година. Дошли овамо из Унца. Причају, да је неко од њихових старих пекао вола на ражњу. Због тога су се зазвали Пећанци.

Кокоруш — једна кућа. Слави Јовањдан.

У крају Горани живе ове породице:

Кецман — пет кућа. Славе Св. Вартоломеја. Преселили овамо из Буковаче пре 90 година.

Марјановић — једна кућа. Слави Јовањдан. Прешао овамо из Капљува пред буну (1865.—78.).

ИЗВОР: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV,  www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/janjila

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. nn

    Najstarija porodica u ovom selu i najbrojnija je Petrović, tako da imate loše informacije. Otidite u selo, pogledajte groblje i malo se više i podrobnije informišite.