Prezimena, selo Janjila (Bosanski Petrovac)

Banjac, Bjelić, Velaga, Davidović, Đilas, Kecman, Kokoruš, Kuburić, Kuruc, Latinović, Marjanović, Mrkela, Opačić, Pećanac, Samardžija, Solomun, Tomić

Početni, zapadni deo sela Janjila proteže se plećinom, koja se s Tavana obara u Polje. Istočni deo dospeo je do ispod nižih Grmečevih vršeljaka: Sakine Grede i Maleševca. Iza ovog prvog zaklona seoskih naselja uzdiže se u zaleću moćna zaštita visokih Grmečevih vrhova. Meću njima je i najviši i selu najbliži Suvi Vrh (1604 m.). Celo je selo na južnom položaju, zaklonjeno samo do severa, a na druge strane otvoreno. Smer sela je zapad-istok, kao što je i samo Bravsko ovde već sasvim ušlo u taj smer. Zapadni deo sela ne leži odveć visoko iznad polja. Što dalje prema istoku, selo se sve više uspinje, da se u najistočnijem okrajku opet nešto spusti. Selo se sastoji iz tri kraja: Janjila, Bjelajski Do, Gorana. — Pre 150—200 godina bili su u polju i po strani ispod sela senokosi Drinićana i Bukovčana. Gore, gde je sada selo, bila je planina. Povrh senokosa stajale su kolibe, torovi i nasloni. Tu su se u proleće ovce janjile. Otuda je došlo ime Janjila.

Privreda i saobraćaj. — Njive se prostiru stranom ispod kuća, no ne dostižu nigde do ravnog polja. Zovu se Plećine, Polje, Do, Podovi. Livade su mestimice u strani ispod oranica, kao i izmeću njih, a najvećim su delom u polju. Po tome se i nazivlju općim nazivom: Polje. Pašnjaci su povrh kuća, na Tavanu, zalaze delimično i u planinu. Zovu se: Vreoce (tu ima malo jezerce). Uvala, Vrščići, Lisina, Grmeč, Kobaš, Dolovi, Jasik, Ravna Uvala, Drage. Drva se dovlače iz Uvale, Kobaša, Lisine, i dr. Loži se samo smrčevina.

Vode. Janjila imaju za potrebe ljudi i stoke dovoljno vode. Vode su zgodno raspoređene po svima delovima sela. Sve su to žive vode. Neke izviru u izvesnoj dubljini te ispunjuju iskopane rupe (bunari). Druge izviru na površini te otiču zanekoliko od izvora. U selu su poimenice ovi izvori: Janjilac (bunar), Dobra Dolina (kamenica, t. j. izilazi iz stene), Ovčara (bunar), Šobatovac (bunar), Potoci (na Tavanu), Kruškovac (bunar u Bjel. Dolu), Podzid, Gorana, Repuv (bunar), Perjanovac. Ovo je pojači izvor. Otiče oko polovicu kilometara. Na njemu melje pokatkad mlinčić-vremenjaš. Polovica njegove vode odvedena je na željezničku stanicu Bravsko. — Žito se melje u Sanici, Ključu, Smoljani, Petrovcu i Manastiru.

Ispod sela prolazi okrajkom ravnog polja drum Petrovac—Ključ. Kroz selo između kuća udara seoski put, s koga se odvaja više ogranaka uzbrdo prema Tavanu i planini.

Groblja se nalaze: u Janjilcu, kod Bjelina, kod crkve, kod kuće Đakovića.

Starine. Grad na Crnom Vrhu obrastao je sav u smrču i javorje. Svuda uokolo vidi se obrasla strmen. To naliči da su bili zidovi, unutra je ravan prostor, koji zauzimlje do dve dnine zemlje. I tu je sada šuma. No poznaju se još razori od nekadašnjeg oranja. Izmeću zidanja grada i oranja njegove unutrašnjosti moralo je svakako proći mnogo vremena. Na gradu su dvoje vratnice: velike do Janjila i male na istočnoj strani. Narod meće ovaj grad u doba „Ugra“ — Više kuća Kuburića ima gradina pod imenom Gradić. Zidovi ne probijaju na površinu ali se poznaje kao mali nasip kuda su stajali. — I iznad kuka Banjčevih ima mesto s nazivom Gradina. — Kod crkve je bila nekakva stara zidina. Kad su 1907. g. ukopavani temelji sadašnje crkve, otkopani su i temelji te zidine. Istočna strana naliči po obliku zida na oltar. Narod veruje, da je i to bila crkva. Tom prilikom nađen je tu starinski dukat. Misli se, da je ta zidina rimska građevina (v. Glasnik Zem. Muzeja 1902. str. 239.).

Poreklo i jakost porodica. Današnje stanovništvo u Janjilima nije starije od 100 — 150 godina. Najstarije su porodice: Banjac, Velaga, Kragulj, Bjelić.

U kraju Janjilima žive ove porodice:

Solomun — šest kuća. Slave Đurđevdan. Doselili ovde 1873. g. iz Jasenovca.

Banjac — dvanaest kuća. Iselili ovamo iz Drinića pre više od 100 godina. Kad su došli bila samo jedna kuća.

Mrkela — dve kuće. Slave Đurđevdan. Doselili iz Čiste kod Knina u vreme Napoleonova rata.

Stupar — dve kuće. Slave Lazarevdan. Stanuju pri planini, kod vode Šobatovca. Došli su ovamo sa Skakavca pre 100 godina. Najpre bili na kućištu, gde su sada Solomuni. Godine 1873. digne ih spahija sa kućišta. Tada se sklone u Šobatovac.

Tomić — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Potekli su iz Dalmacije. Bili isprva u najmu kod Latinovića. Zakuće se na Grlima kod Zdenog Dola. Tu se zimi sruši kuća pod snegom svrh njih. Onda se presele u Janjila.

Opačić — jedna kuća. Slave Lučindan. Doselili iz Unca pre 80 — 100 godina.

Davidović — tri kuće. Slave Nikoljdan. Privedeni su ovamo među Banjce pre 80—90 godina. Privela ih baba Crna Stana.

Kuruc — jedna kuća. Slava Lučindan.

Velaga — dve kuće. Slave Nikoljdan. Zvali se nekada Radulović. Doselili iz Dalmacije, već je blizu 150 godina.

Kokoruš — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Bili u Šobatovcu, pa sišli niže. Jedni odselili u Stari Majdan.

Kuburić (Banjac) — devet kuća. Slave Jovanjdan. Doselili pre nekih 80 godina iz Bukovače.

Kecman — četiri kuće. Slave Sv. Vartolomeja.

Bjelić — pet kuća. Ovde su smešane dve porodice i to tri kuće Bjelića i dve Kragulja. Prvi slave Vasilijevdan, drugi Nikoljdan. Pomešali su se tako, da je neki Bjelić došao iz Vrtoča i ušao u kuću Kraguljskoj udovici. Od prvoga su joj muža Kragulji, a od ovoga uljeza Bjelići. No i Kragulji su primili prezime Bjelić, a zadržali svoju staru porodičnu slavu.

Samardžija — dve kuće. Slave Đurđevdan. Poreklom su iz Dalmacije. Presele najpre u Unac pa ubrzo potom u Bukovaču. Pre 70—80 godina premeste se ovamo.

U kraju Bjelajskom Dolu žive ove porodice:

Latinović — dvanaest kuća. Slave Jovanjdan. Kuće im stale ispod Sakine Grede i Maleševca. Doselili iz Bukovače oko 1840.-50. g.

Đilas — tri kuće. Slave Aranđelovdan. Ded im došao ovamo kao begovski sluga.

Pećanac — sedam kuća. Slave Jovanjdan. Bili sprva najamnici kod Latinovića, pa se okućili pre 60—70 godina. Došli ovamo iz Unca. Pričaju, da je neko od njihovih starih pekao vola na ražnju. Zbog toga su se zazvali Pećanci.

Kokoruš — jedna kuća. Slavi Jovanjdan.

U kraju Gorani žive ove porodice:

Kecman — pet kuća. Slave Sv. Vartolomeja. Preselili ovamo iz Bukovače pre 90 godina.

Marjanović — jedna kuća. Slavi Jovanjdan. Prešao ovamo iz Kapljuva pred bunu (1865.—78.).

IZVOR: Petar Rađenović, Bjelajsko Polje i Bravsko, Srpski etnografski zbornik 1925 XXXV,  www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/janjila