Порекло презимена Шошкић

25. март 2012.

коментара: 12

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]

<a href=”mailto:[email protected]”>Пишите нам </a>

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. Dobroslav

    Шошкићи су пореклом из Братоножића (Пелев бријег), доселили су се у Васојевиће гдје и сад живе у селу Улотина.

  2. Душан Шошкић

    Шошкићи су прво приликом доласка у садашње средиште, приликом досељевањ са Пелевог брега из Братоножића провели неко време у Краљске барем затим у селу Краље, након чега су прешли у село Улотина у Горњем Полимљу, одакле су се раселили у Војно село и село Метех у околини Плава, одакле су се селили даље у Метохију , околини Крушевца, Нове Вароши и у Сјеницу.

  3. Rade Brakočević

    Краље су биле у посједу бегова Реџепагића из Плава. Шошкићи као и остали Брђани укључујући и Васојевиће су као чипчије плавско гусињских бегова насељени у Улотину, Метех, Војно село, и у Метохију и Сјеницу као чипчије Махмутбеговића… Ови у Пећи и околини су примили ислам. То су историјске чињенице. Горње Полимље је био атар Шекулара, али су ранији становници расељени од стране плаво гусињског беговата заједно са њиховим чипчијама досељених из Васојевића -Лијеве Ријеке, Братоножића, Куча, Роваца, Старе Црне Горе… Тако су Машничани уз помоћ Шабанагића својих ага узели Узин Каун у Мокри – Мокра Машничка. О томе се све зна, само се ћути… или криво интерпретира : ” не зна се кад су дошла шекуларска братства”, на своје су били и остали, а други су дошли… Лазовићи, огранак Бракочевића у Грачаници, и други шекуларски родови су као Шекуларци у турско вријеме били слободни имаоци земље, а сви остали су били чипчије. Питајте истинољубиве Шошкиће, они ће вам то рећи, али вјерно пренесите. Није ми намјера да умањим многе славне Шошкиће од Или Шошке па надаље, али се истина мора казати, коме криво, коме право…

    • Душан Шошкић

      «Када је оно Махмуд паша из Пећи ударио на Васојевиће(1738.), поробио их и прогнао у Метохију, он је тада послао у Цариград 42 Васојевића, међу којима је био и Вук Љевак из Шекулара. Стога је посве нетачно, како једни пишу, да је Кариман паша Махмудбеговић заробио Вука Љевака у пећини Жољевици, изнад села Слатине, и са 60 друга послао у Цариград, и то у XVI веку. Исто је тако нетачно, како други пишу, да је исти паша заробио Вука Љевака у Жољевици са 40 или у исто време у некој непознатој планини са сто друга и да је то било за време појаве Шћепана Малога (1767-1774). Уствари Кариман паша је нападао на Васојевиће средином XVIII века (1756) због данка и тада је у данашњој Куштримовој Пећини изнад Трепче поробио и бацио «под гомилу» Фату Шемовића и Куштрима Васојевића, а затим је бомбардовао пећину Жољевицу, где су се склонили житељи села Слатине и Забрђа, који су страдали, били поробљени и отерани у Пећ. Тада је рањен и поробљен у пећини Жољевици и Вук Радојев Рачић из Слатине, звани Вук Рача, и са женом Јелом и децом поведен у Пећ, где је наскоро умро. Овај Вук Рача особито је био запажен по томе што је, за време бомбардовања Жољевице, кликовао из пећине: «Спушти, Турчине, спушти, пребачио си! Дигни, Турчине, дигни, подбачио си! «док једно ђуле није погодило усред пећине и направило лом, што предање увек с иронијом подвлачи. Дакле, овога Вука Рачу из Слатине поробио је Кариман паша у пећини Жољевици (1756), а не Вука Љевака, кога је поробио Махмуд паша у Шекулару (1738) и отерао у Пећ, а затим послао у Цариград. Вук Љевак је с дружином провео у цариградској тамници три године. У Цариграду се био појавио неки чувени рвач, звани Арап Силеџија, који је на пеливан-мегдану пообарао све своје такмаце, па је од силе и обести почео да буче као во и тако дође пред царев двор, што је био знак да и самога султана позива на мегдан. Када је то чуо султан (Махмуд I, 1730-1754), он је изјавио да ће онога који победи Арапа добро наградити. То чује Вук Љевак у тамници и он се одмах пријавио да иде Арапу на мегдан.
      На пеливан-мегдану среле су се две мегданџије: Вук Љевак и Арап силеџија, и по обичају се руковали. Видевши пред собом «једнога Влаха косматога и у свему понизна», Арап је одмах помислио да Вук није од своје воље дошао, него да су га нашли и силом дотерали да се бори с њиме, па га је упитао:»А је ли, емшерија, јеси ли ти вољџија или нагонџија?», а Вук му је на то одговорио: «Вала, емшерија, право ћу ти казат» :од онога мога Шекулара, па до овога твога Стамбола, те још како нагонџија, јер су ме све с ноге на ногу гонили док су ме довде догнали, а на сваком јуначком мегдану ја сам ти вољџија, него да не дангубимо: твоје је звање а моје бирање-косускос(кост уз кост, начин рвања), па што ко понесе». У томе Арап смисли да Вука прво повреди и збуни, па да га тако дохвати и обори и у моменту га удари песницом испод вилице (кроше), а Вук не буде лењ него потегне «љевајицом» и удари Арапа у слепочницу и овај падне мртав. Тако је Вук победио Арапа Силеџију насред Цариграда.
      Кад је султан био о томе обавештен, одмах је наредио да му Вука приведу да га лично види и награди. Чим је Вук изашао пред султана, овај га је упитао каквим је оружјем победио Арапина: сабљом или наџаком. Вук је одговорио: «Не, вала, честити царе, нијесам имао ни пребијене кустуре него сам га ударио руком, и то лијевом, и Арап је пао ка’ свијећа, и ено га на пеливан-мејдану ђе га ђеца прескачу». На питање каквом нагардом жели да га награди, Вук је изјавио да ништа друго не тражи него да се Васојевићи ослободе ропства и поврате на своја огњишта. Султан је похвалио Вука и пружио му пуну шаку дуката и издао ферман на име пећкога паше, којим Васојевиће ослобађа ропства и плаћања харача за 12 година. Затим је наредио да се Вуку да одело и коњ с пусатом и да га капиџије проведу цариградским улицама «да цијели Стамбол види и поздрави биринџи јунака Вука Љевака.»
      Вук је с дружином напустио Цариград и у пратњи царског капиџије дошао у Пећ, где је пећкоме паши предао ферман о ослобађању Васојевића, а затим је ферман саопштен и Васојевићима, који се вратише на своја огњишта. На једном племенском збору на Зборишту на води Краштици-Васојевићи су дочекали и поздравили Вука Љевака као јунака и ослободиоца и на предлог кнезова, попа Петра Бојовића и два брата Рајичевића, решили да се Вуку поклони 100 оваца и свака кућа даје годишње по неку пару, која је позната под именом «мангура[1] за Вука Љевака».( прота Велимировић)
      Вук Љевак је, кажу, после повратка из Цариграда живео још 10 година и, према томе, умро је око 1751. год. Његови потомци, око 100 кућа у Шекулару, гранају се на Живковиће, Јашовиће и Бракочевиће. Потомци трећега јунака песме, Комнен-Барјактара, којих такође има око100 кућа, зову се Лекићи, Спалевићи и Маслари».(Јунаштво Даше Војводића).
      https://sites.google.com/site/selosekular/o-sekularu/istorijske-staze-sekulara , Бракочевићу толико о неосвојеном Шекулару

    • весна

      Занима ме ко је Или Шошка!? Шта о њему знате и где могу да се нађем нешто о њему? Захваљујем унапред!

  4. Раде Бракочевић

    Неспорна је историјска чињеница да су Клименте, Куртићи, Пашићи и Шабанагићи нападали Шекулар. Шабанагића нахија, односно касније Васојевићка нахија била је њина. Историјска истина је да су Шабанагићи са својим чипчијама нападали на земље и планине шекуларске. Тако је узет један дио Мокре планине.Одузели су Улотину и населили данашње Шошкиће и Влаховиће… У Шекулару није било чипчија, нити исламизације, што није случај са насељима у Горњем Полимљу. Потомци чипчија у Горњем Полимњу никако не могу да опросте Шекуларцима што су били слободни сељаци ( филурџије)… Навођење вашег текста из књиге Благоја Шарића не наврће воду на твоју ливаду. Коме је поклоњено 100.оваца и коме је давана “мангура”. Па, Шошкићу лијепо си написао: Вуку Љеваку.
    Шошкићу толико о историјским чињеницама. Све остало су нечије тлапње. Са закашњењм сам видио овај коментар. Сувишно је даље трошити ријечи.

  5. Раде Бракочевић

    Поштована Весна
    О Илији Ђокову Шошкићу званом Или Шошка из Улотине би имало пуно тога да се каже. Као поштовалац ( помало и истраживач ) прошлости Горњег Полимља, код толико школованих Шошкића, узимам себи слободу да речем да је Или Шошка био јунак, стотинаш (командир полимске чете) у доба владавине књаза Данила ( 1851 -1860 г.). Сматра се да од свог досељења у Полимље из Братоножића, Шошкићи нијесу имали таквога јунака, какав је био Или Шошка… Зна се да је са Лабудем Рмушем из Шекулара и Новом Пантовићем са Полице био одређен од војводе Миљана Вукова Вешовића , да као народни делегати преговарају у Скадру са везиром скадарским у присуству изасланика европских држава о припајању Горњег Полимља Књажевини Црној Гори… О јуначким дјелима Или Шошке може да се говори надуго и широко. Опјеван је у пјесмама. Погинуо је у боју на Полимљу, на прагу своје куће 1862. године на Крушеву – Улотина. Не знам да ли сте ви одива Шошкића? па само постављате питања реда ради. Погледајте следеће књиге: Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995; Славољуб Шошкић. Братство Шошкића, монографија са родословом, Београд, 2005. Ове књиге дигитализоване можете наћи на овом порталу – под одредницом Стара Херцеговина, мада је то (некад) више Стара Србија, данас ( и одавно) Црна Гора. Имате и књиге:група аутора, Племе Братоножићи у долини Лима, Пријепоље, 2013.и Монографију Братоножићи од Мила Марковића. На промоцији ове двије последње књиге у Београду сам био. Књигу Мила Марковића нијесам читао, не знам да ли помиње Или Шошку? Интересантан је портрет Или Шошке дао Батрић Марјановић у књизи Васојевић(с)ки Главари, Подгорица 1929. ( има и два репринт издања), постоји и дигитализована књига.
    Срдачан поздрав
    Раде

  6. vesna

    Postovani Rade, hvala Vam na iscrpnom odgovoru. Ja jesam odiva Soskica i kao u svakom crnogorskom bratstvu i u mojoj porodici se negovalo predanje o poreklu i dosta toga znam. Moja porodica je davno otisla iz Ulotine,
    ( djed i njegova braca i sestra su zavrsili visoke skole u carskoj Rusiji), ali bez obzira na to pok. otac i stric kao i tetke su dosta drzali do Pelevog brijega i Ulotine iako neki od njih nisu imali prilike ni da ih vide. Posto kao svi pravi Crnogorci obozavamo taj dragulj na ovom saru, leta provodimo u Crnoj Gori, na primorju i naravno, kako bi i nasi potomci znali ko su, tj od kuda su, prodjemo tako Brdima i Primorjem.
    Za junaka Iliju sam natavno cula, ali mi taj nafimak nije bio poznat. Ali me je uvek kopkalo poreklo imena Soskic, od koga ili cega je izvedeno, ali takav podatak ne mogu da nadjem. U istoriji Crne Gore, grupa autora 1971, Titograd, govori se o tri sloja stanovnistva, romanizovanima i romanima u primorju, Spanima kao osnovnom stanovnistvu u unutrasnjosti i pridoslim Slovenima. Soskici, Spadijeri, Soci i sl. prezimena, ne mogu se izvesti iz slovenskih pojmova, a niko, kako Vi lazete od mojih skolovanih nema objasnjenje (isto vazi i za ove druge navedene). Ono sto je sigurno, to je da smo vekovima pravoslavni i da o mojim precima postoje podaci u crkvenim knjigama, tako da se kao i kod vecine Crnogoraca i Hercegovaca mozemo pratiti po najmanj dva, tri veka u direktnoj liniji. Zahvaljujem Vam jos jednom i ne zamerite na znatizelji.

  7. vesna

    I ne zamerite na greskama u pisanju, pisem sa mobitela. Svako dobro!

  8. Данијела Богдановић

    Молим Вас за помоћ!
    Никада нисам упознала оца, о њему мало тога знам, јер су истину скривали од мене сви који је знају, а мајку сам изгубила још као 5-годишња девојчица.
    Мој отац је ШОШКИЋ! Име оца је Бранислав или Бранимир, зову га Брана. Верујем да је жив, сада има око 80 година.
    Најзначајнији траг који је поуздан: Почетком 80-их живео је с мајком у кући близу Славије у Београду, отац је до тад преминуо. Возио је камион и бавио се шпедицијом. Почетком 80-их када смо рођене сестра и ја, кратко је живео с мајком у Гњилану.
    Можда тражим иглу у пласту сена, али бићу вечно захвална свима који би могли да ми помогну у проналажењу оца.

    • Bratonozici

      U to vrijeme u Beogradu su zivjeli Momir i Momcilo Soskic- zestoki momci. Momcilo je gostovao na Balkan Infu, poznaje svoje porijeklo, zna da je iz Bratonozica, sto i kaze na 2:22:21…Mozda bi mogao znati nesto o vasem ocu, obzirom da su rodjaci.

    • Bratonozic

      U to vrijeme u Beogradu su zivjeli Momir i Momcilo Soskic- zestoki momci. Momcilo je gostovao na Balkan Infu, poznaje svoje porijeklo, zna da je iz Bratonozica, sto i kaze na 2:22:21…Mozda bi mogao znati nesto o vasem ocu, obzirom da su rodjaci.