Кресојевић

Један коментар

1. 16. децембар 2019. у 11:47

   Војислав Ананић

   Кресојевићи

   Радмило Пекић, Универзитет у Приштини, Филозофски факултет Косовска Митровица (Србија), Одељење за историју

   „ЈЕДНА КРВ А ДВИЈЕ ВЈЕРЕ“: КРЕСОЈЕВИЋИ У ИСТОРИЈИ И ПРЕДАЊУ

   Сажетак: Кресојевић су један од влашких родова који су током XIV и XV вијека насељавали подручје средњовјековних Рудина. Изузев фрагментарних помена, у историјској литератури власима Кресојевићима до сада није посвећен засебан рад, већ су остали у сјени већих влашких родова. На темељу објављене и необјављене дубровачке архивске грађе и породичних предања у раду су приказане различите информације о власима Кресојевићима и њиховим потомцима. Циљ рада је да се систематизују познати и непознати подаци о Кресојевићима и прикажу историјски континуитет и везе између средњовјековног и данашњег становништва Херцеговине.
   Кључне ријечи: Кресојевићи, власи, Рудине, Плана, Дубровник.

   ***
   У јужнословенској историографији постоје бројна истраживања посвећена средњовјековним влашким катунима, који су били смјештени на подручјима Травуније и Хумске земље. О средњовјековним власима није постојао, и не постоји консензус међу историчарима. Нека питања су остала непозната, а спознаје о њима пружају непоуздана предања, која до сада нису документационо потврђена. Између осталих, једно од питања је: да ли су тачна предања неких породица који тврде да су поријеклом од Предојевића, Малешеваца, Мириловића, Кресојевића и других влашких родова?
   У овом раду истраживани су власи Кресојевићи, мање познати за разлику од наведених, који су такође насељавали данашњу Херцеговину. На темељу предања, у данашње вријеме неке породице из Херцеговине, Црне Горе и других бивших југословенских република сматрају да су поријеклом од Кресојевића.
   Радећи на одредницама Енциклопедије Републике Српске, обилазећи терен чули смо различите приче засноване на предању, о поријеклу породица, попут Шаренаца, Шакотића, Бабића и других, који тврде да су поријеклом од Кресојевића, и сви да славе „Лазареву Суботу“. Различитост између сачуваних предања најчешће се огледа у неједнаким хронолошким оквирима, и мјесту расељавања. Међутим предања су у основи слична, а то је да су извјесне породице поријеклом од Кресојевића, и да су живјели на Плани и другим селима у Рудинама, касније прозваним Билећке рудине.
   Према једном забиљеженом предању, Кресојевићи су се некада називали Кнежевићима. Све до пада под Османлијску власт, Кресојевићи су живјели у селу Лукавице у Гацку. Не желећи да прихвате ислам из околине Гацка одселили су у Цуце у Кобиљ До, а затим су се након почињеног убиства раселили у Колашин, Пиву, Шаранце у Дробњак и Плану на подручју Билећких рудина. На Плану у Рудине дошао је извјесни Стојан Кресојевић са седам или осам синова, у првој половини XVII вијека.
   Као што видимо, Кресојевићи су из Херцеговине одселили у Кобиљ До у Црну Гору, а потом се раселили, одакле се један дио поново вратио у Херцеговину.
   За разлику од претходног поменутог предања, у забиљеженом предању Ј. Дедијера, недостаје сеоба из Херцеговине у Кобиљ До и временски период. Између осталог, Ј. Дедијер је записао да су браћа Кривокапићи из Кобиљ Дола у Цуцама, након почињеног убиства дошли на Плану у Херцеговину, а затим су због близине путне комуникације одселили у Меку Груду. Један од њих оде у Гацко и од њега воде поријекло Зимоњићи. Браћа Кривокапићи која су остала у Мекој Груди, убили су у свом селу чувеног Каримана Томановића. Потом, један од браће побјеже испред Турака и насели се у Дробњак, док је други брат ухваћен и одведен у ропство у Требиње. Присиљен прихвати ислам и прозва се Авдија. Због извјесних заслуга Турци га одликују и дозволе му да живи гдје хоће. Авдија Кривокапић изабра Плану, а затим нађе једног од своје браће и насели га код себе на Плану. Авдијин брат није имао бркове и изгледао је као баба. По њему су његови насљедници прозвани Бабићи, док су Авдијини насљедници постали муслимани, прозвани Авдићи. Што се тиче Шаренаца, Ј. Дедијер каже да су убили агу у Давидовићима и одселили у Црну Гору. Касније су се вратили и настанили у Фатници. Један дио из Давидовића одселио је за Гацко и Невесиње. Насупрот томе, забиљежено је да су Шаренци поријеклом од Кресојевића из села Шаренци у Црној Гори и да су због почињеног убиства под драматичним околностима доселили на Плану.
   Према једном другом предању, у другој половини XV вијека на Плани је живио кнез Михајло Кресојевић, који је боловао богиње, па му је лице остало шарeно и добио је надимак Шаренац. У доба османлијске управе, Михајло Кресојевић Шаренац заједно са својим синовима одселио је у данашњу Црну Гору. По причању, Михајлов син Алекса и брат који је имао надимак Баба вратили су се на породично имање у Плану код Билеће. По повратку у Плану, Алекса је прихватио ислам и од њега су постали муслимани Авдићи. Алексин стриц кога су звали Баба остао је у православној вјери а његови потомци су данашњи Бабићи који и данас живе на том подручју. Такође се наводи да су од ових повратника кнеза Михајла Шаренца настале породице: Шаренци, Шакотићи, Ђоговићи, Стајићи, Жерајићи, Парежани, Зимоњићи и други. Етнограф Томо Братић (1871-1929) писао је да се тачно знало ко је од кога, да су једни друге радо помагали говорећи: „једна смо крв а двије вјере“. Он каже: „Добро се сјећам, када је ударила војска на Плану код Билеће, војвода Зимоњић није хтио да он удари са војском на онај дио села, гдје су стајали Авдићи, само ради тога, што су једноплеменици, него је преузео много тежу операцију са низамом“.
   Да ли је Алекса Шаренац Кресојевић или наведени Кривокапић прихватио ислам, прозвао се Авдија, и био родоначелник Авдића остаје за сада отворено питање, јер документовано не можемо потврдити.
   У ранијем периоду и Авдићи су писали о свом православном поријеклу, да је Авдо прешао на ислам, а да су његови потомци прозвани Авдићи. Према предању, родоначелник Авдо Авдића у Плани је саградио себи џамију, а на удаљености од 500 метара подигао је мајци цркву. Причало се да је сахрањен у харему џамије и да му је гроб без нишана.
   И у данашње вријеме на подручју Плане егзистирају и џамија и црква и једна и друга недавно обновљене.
   Такође је записано да су поред Авдића, од православних Кресојевића и муслиманска породица Кресо из Билеће, и да су они потомци Видака Шаренца из Кресовине из села Прераца, које се налази недалеко од Плане.
   Поставља се питање да ли наведена предања имају основу у историјским изворима? Трагом наведених информација, на темељу објављених и необјављених дубровачких архивских вијести, покушаћемо одговорити на нека питања везана за влахе Кресојевиће.
   У историјској литератури о Кресојевићима не постоји посебно истраживање, већ се они спорадично помињу у склопу других радова. У архивским документима влахе Кресојевиће, дубровачки писари неједнако су евидентирали и то као: „Cresouci, Cresoe, Cresoeuich, Criessoieuich, Cressoeuich, Chrisoeuich, Icressoyevich“. Д. Којић-Ковачевић одавно је скренула пажњу на тешкоће око транскрипције и уједначавања назива катуна Кресојевића и истакла да се први пут помињу 1379. године. Такође је оправдано претпоставила да су имали неког претка Кресоја, по којем су добили име.
   Знаменити С. Ћирковић идентификовао је Красојевиће, као средњовјековни влашки катун, док је С. Рудић констатовао да се ради о власима Кресојевићима, и упозорио на могућност да су у питању потомци Красоја који је фебруара 1376. године као посланик бана Твртка долазио у Дубровник. Такође је скренуо пажњу на постајање казанца Красоја који се помиње 1378. године.
   У дубровачком архиву помињу се Кресојевићи али и Красојевићи. Средином 60-тих година XV вијека у Ријеци Дубровачкој насељен је био Радоња Красојевић (Radognia Crassoeuich de Umbla). Дана 9. фебруара 1465. године Радоња Красојевић наведен је као свједок у тужби подигнутој против влаха Журовића. Почетком XV вијека у Конвлима је настањен био Новак Красојевић.
   У писаним документима Кресојевиће налазимо да се први пут помињу 1376. године. Дана 15. априла 1376. године у Дубровнику је регистрован Владоје Кресојевић, човјек Бељаков.
   Ако пођемо од констатације да је Владоје Кресојевић човјек Бељаков, гдје се несумњиво ради о Бељаку, сину Санка Милтеновића и брату војводе Радича Санковића, из наведеног произилази да су Кресојевићи били поданици Санковића и да су насељавали територију која је била под њиховом контролом. Поставља се питање које су подручје насељавали Кресојевићи, којим је управљала властеоска породица Санковић?
   На темељу ранијих истраживања познато је да су Санковићи владали подручјем од Коњица, Невесиња, Трусине, Дабра, Попова до Дубровачког приморја.
   Уколико би се ослонили на наведено, Санковићи нису владали Рудинама. Самим тим, предање породице Шаренац, која живи на подручју Билеће и њихових расељених презимењака, као и разгранатих братственика који тврде да су поријеклом од Кресојевића из Плане у Рудинама било би неприхватљиво.
   Међутим, вратимо се архивским вијестима о Кресојевићима. Знаменити М. Динић у познатом раду о караванској трговини, навео је Калојурка Мирчетића из катуна Кресојевића („Caloiurch Mirçetich de catuno Chersoevich“), који се помиње 1379. године.
   Користећи се истим документом, М. Динић је касније у раду „Земље херцега светог Саве“ навео да су оснивачи Херцеговине власи Косаче држали трг у Горажду.
   Најплоднији архивски истраживач Б. Храбак претпоставио је за Калојурка Мирчетића да је катунар Кресојевића. Потом је у објављеној дисертацији „Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača“, презентован читав садржај поменутог документа. Наиме, првога маја 1379. године шесторица влаха Кресојевића и то: Богут Кресојевић, Калојурк Мерчетић, Влатко Богутовић, Стефан Мерчетић, Дабижив Бобан и Гојко Кресојевић, обавезали су се Стјепану Лукаревућу да ће у року од два мјесеца превести 100 товара соли за Зорана Милогостића и Миладина Храниславића у Прачу или у Горажде до трга влаха Косача, по цијени од 10 перпера за сваки превезени товар.
   Сљедећег дана, 2. маја 1379. године у Дубровнику је група Кресојевића склопила још један уговор везан за превоз соли. Евидентирани су Богут Кресојевић, Богиша Ђурјевић, Јунак Серђевић, Јован Никулић и помињани „Калојурк Мирчетић“, који је овог пута записан као Каломрк Мерчетић (Calomrech Mеrçetich). Наведени власи Кресојевићи обавезали су се Раду Братосалићу да ће превести 20 товара соли у року од два мјесеца за рачун Јакше Братосалића у Прачу, по цијени од 10 перпера за сваки превезени товар.
   Превозом робе бавио се и Младина Брајковић Кресојевић. Удружен са Мрђеном Галчићем из Предојевића, Брајаном Ратковић из катуна Милића Перутинића и познатим примућуром Дубравцом Милићијевићем Малешевцем из Кути, обавезао се да ће из Дубровника до Праче превести 250 модија соли и четири товара тканина за рачун Радослава Обрадовића и Богослава Озројевића.
   Пратити развој и разгранавање Кресојевића нимало није једноставно. И ако документовано не можемо потврдити, могуће је да су Богут и Гојко Кресојевићи синови или унуци Кресојеви. Исти случај је и код Калојурка и Стефана Мерчетића, с тим што се њихов отац звао Мирчета.
   Из наведеног влашког катуна био је и Рајко Кресојевић, који је 1390. године у Дубровнику кредитно пословао.
   Поред Богута, Гојка и Рајка, 1399. године помиње се извјесни Кресојевић нејасног имена, који је пословао са браћом Бокчином и Иваном Радичић.
   Насљеднике Богута Кресојевића треба тражити међу власима Богутовићима, а насљеднике Гојка и Рајка Кресојевића међу Гојаковићима и Рајковићима.
   Када су у питању власи Богутовићи, неопходно је истаћи да је било Богутовића и у другим катунима, који нису били сродни Кресојевићима. Између осталих, Богутовића је било међу власима Дробњацима, који се помињу крајем XIV вијека.
   Септембра 1406. године помиње се катун Богутовића. Године 1407. евидентиран је Обрад Богутовић влах, који је припадао бившим Рабреновићима.
   Да су Богутовићи припадали Кресојевићима, одавно је констатовао Б. Храбак.
   Насљедник Богута Кресојевића је Влатко Богутовић, могући син или унук. Дана 16. маја 1383. године Влатко Богутовић и Прибоје Драгошевић власи Кресојевићи, обавезали су се петорици трговаца да ће са 40 добрих коња доћи у Дубровник, натоварити тканине и превести их до Пријепоља. Истовремено су били сагласни, уколико не испуне договор, да плате казну у износу од 15 перпера по товару.
   Влатко Богутовић помиње се октобра 1398. године. Дана 25. октобра 1406. године Влатко Богутовић влах продао је вола и црну краву Прибечу Радосалићу из Жупе дубровачке по цијени од шест перпера.
   Поред Влатка, највјероватније истој линији припада Тохољ Богутовић, влах Кресојевић који се помиње септембра 1407. године, заједно са апотекаром Томом и Тасојем мачаром.
   Интересантно је поменути да се нешто више од три деценије касније помињу двојица браће Тохољевића, Зечиња и Брајан, наведени као меровласи, без назнаке којем катуну припадају. Наведена двојица влаха заједно са Луком Радишићем и Вукшом Грубачевићем, задужили су се код познатог сукнара Радича Грубачевића.
   Остаје отворено питање да ли су Влатко и Тохољ браћа и у каквој је вези са њима Витоје Богутовић влах Кресојевић, који се помиње 1412. године.
   Десет година касније, поново је евидентиран Витоје Богутовић, овом приликом као оптуженик, због крађе стоке, воска и тканина чија је вриједност износила 30 перпера.
   Интересантно је да се 1412. године помињу: Прибил Богутовић из Лукавца, његов брат Богдан и Херак Кресовић. Највјероватније да се ради о Лукавцу у Невесињу, којим су раније господарили Санковићи, а не о селу Лукавици у Гацку.
   Иако немамо писаних потврда, намеће се још једна претпоставка, да је међу Кресојевићима био Ковач Богутовић, по којем су његови наследници прозвани Ковачевићима. Из катуна Кресојевића био је Радослав Ковачевић који се помиње 1415. године. Касније се помињу Стефан Ковачевић Богутовић и његов рођени брат Влатко, могуће раније помињани. Наиме, Стефан Ковачевић Богутовић влах из катуна Кресојевића дао је у залог један сребрни појас Стипку Прибисалићу, дубровачком столару, чија је вриједност износила 12 и по перпера.
   Када су у питању насљедници Гојка Кресојевића, један од њих је вјероватно Радослав Гојаковић Кресојевић који се помиње крајем 1393. године. Он је на јавном мјесту у Дубровнику продао три кобиле Прибилу Братановићу за 35 перпера.
   Поред, Богутовића, Драгошевића, Гојаковића и других, Б. Храбак је констатовао да је кресојевићки катун Вука Вучихнића.
   Почетком XV вијека власи Кресојевићи били су настањени на Плани, што потврђује дубровачка архивска грађа. Дана 16. септембра 1408. године помиње се Вулкослав Вукашинић из Кресојевића из Плане и Тасоје Ђурђевић, у вези једног мача, чија је вриједност износила три перпера и шест гроша. Сагласили су се да измире рачун у року од два мјесеца. Интересантно је поменути да је Тасоје Ђурђевић у Дубровнику правио и продавао мачеве. Пословни сарадник Тасоја Ђурђевића био је ковач Остоја Драгојевић из Гацка, који је за рачун Тасоја 1412. и 1413. године исковао 25 мачева различитог облика.
   Августа 1412. године Плана се помиње као мјесто гдје су опљачкани Дубравац Дабојевић и Милокна Клаповић. Као починиоца именовали су Радојка Милованића.
   У историјској литератури одавно је истакнут Групша Кресојевић, за кога је утврђено да је био катунар.
   Године 1413. године цијели катун Кресојевића на чијем се челу налазио Групша Кресојевић, заједно са браћом Влатком, Ратком и Ђурђем Војковић пљачкао је на Плани. Наведени су отели од Добрашина Богдановића тканине вриједности 100 перпера, па је због тога тужбу у Дубровнику подигао Добрашинов компањон Рајко Братосаљић.
   Наведени Ђурђе (Ђуро) Војковић влах из катуна Кресојевића помиње се августа 1404. године у вези једне краве, заједно са тад већ покојним Борком Радосалићем.
   Насљеднике катунара Групше Кресојевића треба тражити међу Групшићима. Један од њих је вјероватно Оливер Групшић Кресојевић, који је заједно са Добрилом Богавчићем и још једним влахом из катуна Кресојевића јамчио за влаха Ливоревића да ће доћи на суђење у Дубровник. Оливер Групшић влах Кресојевић помиње се и у каснијем периоду и то у вези набавке соли.
   Насљеднике Оливера Групшића Кресојевића покушаћемо идентификовати међу Оливеровићима. И у овом случају као код Богутовића, морамо истаћи да је Оливеровића било и у другим влашким скупинама, који нису у сродству са власима Кресојевићима, што отежава утврђивање родбинских веза.
   Претпоставке да власи Оливеровићи припадају Кресојевићима потврђује документациона грађа. Дана 5. октобра 1427. године један становник Бргата код Дубровника оптужио је Ивана и Радата Оливеровића влахе Кресојевиће, да су му током ноћи украли једног јарца. Починиоце је именовао на основу казивања Радовеца Вукановића.
   Десетак година касније, поново се помиње Радат Оливеровић, човјек војводе Стефана, из катуна Кресојевића, који је почетком 1437. године у Дубровнику продао Петру Рестићу двије крупне животиње.
   У литератури је на више мјеста истицано да су писари неједнако записивали катуне и имена влаха. Индикативно је да се у истом периоду у документима помињу власи Иван и Радат Ливеровићи.
   У средњовјековном периоду Плана са околином припадала је Рудинама, па сходно томе, Кресојевићи се наводе да су становници Рудина. Можда су и називи неких данашњи топонима у Плани и сусједним Пађенима, попут Кресове гомиле, Кресова Дола и слично у непосредној вези са власима Кресојевићима. Године 1415. помињу се Бранислав Утјешеновић, Радач Добриловић, његов брат Радашин, Радослав Ковачевић, Радослављев син Будислав, Будеч Твердикић, сви из катуна Кресојевића, становници у Рудинама. Кресојевићи су гарантовали извјесном Радовину из Мајкова да ће до Св. Мартина разријешити спор у вези једне кобиле.
   Поред Плане, Кресојевићи су пресретали и пљачкали и у другим мјестима. Крајем фебруара 1420. године у Дубровнику су оптужена четворица браће Кресојевића и то Рађенко, Остоја, Радоје и Красоје да су покрали вино у мјесту Битуњи, која се налази у близини данашњег Стоца.
   Недалеко од Плане налази се Фатница, која је у средњовјековном периоду називана Ватница. Током XV вијека у Фатници и њеној околини помињу се власи Кресојевићи, као починиоци разних прекршаја. Божидар Боглиновић, човјек Ђорђа Гучетића, изјавио је 3. октобра 1426. године, пред дубровачким кнезом Михајлом Цријевићем да су му у Рудинама изнад Фатнице (in Rudine supra Vathniça) украдена два товара чистог жита. Пљачку су извели власи Кресојевић, односно Вукша Турјачић и Идест Кресојевићи. За свједока је навео Ђурђа Загорчића, који је био из катуна Предојевића.
   Вукша Турјачић помиње се и у каснијем периоду. Септембра 1433. године забиљежен је у Дубровнику у вези набавке соли. За Вукшу Турјачића Б. Храбак је констатовао да је катунар Кресојевића. Истовремено је израчунао да су Кресојевићи од 1433-1434. године из Дубровника одвезли 495 модија соли.
   У једном судском процесу који се водио 1432. године због пљачке тканина као починиоци наведени су: катунар Ђурјен Добриловић, Радосав, Радач и Радашин Добриловић, Радован Витојевић, Радован Брајановић, Радашин и Прелевац Вукшић, Влатко Миладиновић, Грубач Влатковић, Бишоје, Добрашин и Иван Стипанић, Радашин, Радоје и Прелевац Скороевић, Радосав, Иван и Радат Ливоревићи, Будеч и Стефан Богчиновићи, Вукац Ђуриновић, Радашин Стојковић, Влатко Радоњић, Милорад Радиновић, Милић Цвитојевић и Вукша Бранковић. Поред тога што документовано није потврђено, међу оптуженима препознајемо Радача и Радашина Добриловића, које смо претходно навели да припадају Кресојевићима. Највјероватније да је њихов сродник катуна Ђурјен Добриловић.
   Из катуна Кресојевића били су Костадин Милошевић, Вукан Милић и Стефан Радичевић. Кредитно су пословали са Катушом женом Богете Червутиновића, од које су на почек добили 54 перпера, на рок отплате од мјесец дана.
   Наредне године Костадин Милошевић наведен је као Дубровчанин. Он и Вукашин Лазарић Меровлах Кресојећ добили су на кредит од сукнара Радича Грубачевића 64 перпера на период од један мјесец. Наредног дана наведена двојица Кресојевића склопили су још један кредитни уговор и позајмили 55 перпера од Мирослава Станикића, на период од мјесец дана. Овом приликом Вукашин је заведен као Лазаревић, а не као раније Лазарић.
   Као што видимо Костадин Милошевић одселио је у Дубровник али је удружен пословао са својима Кресојевићима. Највјероватније да су Кресојевићи од познатог сукнара Радича Грубачевића набављали тканине на кредит.
   Власима Кресојевићима припадали су и двојица браће Радослав и Добрашин Ђуриновић, који су оптужени 22. јануара 1436. године да су извјесном Радоју украли једног вола.
   Наредног дана у Дубровнику је подигнута још једна оптужница против осморице пљачкаша, без навода којој влашкој скупини припадају. Именовани нападачи: Витомир Радованић, Миљко Дубравчић, Стефан Грељојевић, Радоје Богавчић, његов брат Радивоје Стријез Боемонтић, Радоња Добрашиновић и Влатко Дубравчић, украли су у Фатници (in Vathniza) Ивану Хранчићу три добра вола и 17 перпера. У једном оштећеном документу Дубровачког архива, датираном 1457. године помињу се Мили Љубишић из Фатнице (Ватнице), из дистрихта херцега Стефана из села Расохаче и Вукша Богосалић, влах Кресојевић.
   Власи Кресојевићи нису се бавили само сточарством, већ су одлазили у Дубровник и тражили запослење. Опште је познато да су у Дубровнику у својству слуга и слушкиња у највећем броју радили дјечаци и дјевојчице из непосредног залеђа, док је мањи број био из удаљенијих крајева. Мушка популација је уз сагласност родитеља изучавала разне занате и прихватала готово све услове послодавца, па чак и промјену вјере. Њихови послодавци најприје би их крстили по католичком обреду и по крштењу мијењали им имена.
   Двојица браће Кресојевића Тонко и Никола успјели су да изуче занат и постану дубровачки обућари. Октобра 1453. године од чувеног Петра Пантеле из Пјаћенце наведени Тонко и Никола позајмили су четири дуката.
   Двије године касније, Тонко и Никола кредитно су пословали са Дубровчанином Стјепаном Лукаревићем, од кога су позајмили 86 перпера на период од шест мјесеци, уз клаузулу да плате казну у износу од 10 одсто, уколико не испоштују договорени рок измирења кредита.
   Дана 8. фебруара 1460. године, Тонко и Никола Кресојевић кредитно су пословали са једним трговцем из Манфредоније. Вриједност кредита износила је 35 перпера и шест гроша на рок од пет мјесеци. Наредног дана Тонко Кресојевић позајмио је седам дуката од златара Павка, на период од три мјесеца.
   Никола Кресојевић узео је за слугу дјечака Радослава из Конавала да га служи у периоду од шест година и да га подучава обућарском занату. Никола Кресојевић био је ожењен извјесном Марушом која се помиње 1460. године. Власи Кресојевићи истакли су се и у трговини робљем. Радовац Вукотић у Дубровнику запослен као носач, поднио је тужбу 6. новембра 1464. године против Радивоја Миоковића из мјеста Под Драмешина код Гацка, која је у то доба била под јурисдикцијом херцеговом. Радовец Вукотић оптужио је Радивоја Миоковића да је продао његову мајку, двојицу браће Радибрата и Радељу, и сина му Радослава, влаху Кресојевићу.
   Кресојевићи су хватали и одводили људе а затим их продавали у робље. Дана 20. априла 1465. године кројач Радокна Божидаревић, поднио је тужбу против шесторице влаха Кресојевића и то: Глеђа Покрајчића, Иваниша Радичевића, Вукшана Радивојевића, Богмиа Кресојевића, Радоја Сетића и Влатка званог Глег. Радокна Божидаревић оптужио је наведене Кресојевиће да су ухватили и продали његовог нећака Радоњу. У својству свједока наведени су: Симко из Цернице код Гацка и Радован Вукосаљић.
   Истог дана и Владислава, кћерка Новака, у Дубровнику је поднијела тужбу у којој је навела да јој је Вукмир Влатковић влах Кресојевић, поданик кнеза Владислава украо једну краву.
   Кресојевићи су се удруживали са власима из других катуна и подузимали заједничке акције пљачкајући и отимајући како на подручју на коме су живјели тако и околини Дубровника. Фебруара 1465. године Радашин Радосаљић из Шумета оптужио је Мирчу Радованића из Кресојевића и једног влаха Предојевића да су му украли два купела брашна и другу робу.
   Септембра 1465. године Никола Радоњић и Радош Рађеновић из Жупе дубровачке, оптужили су Вукоту Бајуловића и двојицу његову синова, потом Бијељана Ђурђевића, браћу Драгишу и Ивана Вукашиновић и Радоњу Чрељића из катуна Кресојевића, те Радоја Прибиловића и његове влахе Дробњаке, да су украли 208 комада ситне стоке.
   Наведени Драгиша Вукашиновић Кресојевић помиње се и раније. Године 1464. Драгиша Вукашиновић Кресојевић и један његов компањон из Билеће добили су на кредит 35 дуката, од продавача Марина Бранковића. Дуговање су измирили 24. априла 1467. године.
   Кресојевићи су и у доба османлијске окупације наставили са истом праксом. Крајем 1468. године тројица Кресојевића без наведеног мјеста становања, заједно са тројицом Невесињаца извршили су пљачку „ad graniçam herceg“ у мјесту званом Трусина. Опљачкани ситни трговчић (perlabuchius) навео је Обрада Вукашиновића, Брељу Ђурђевића и Стефана Милихнића влахе Кресојевиће, да су му украли два коња, кобилу и разну робу.
   За разлику од предања по коме Кресојевићи нису прихватити ислам већ су одселили у Цуце, у историјској литератури је истакнуто супротно, и то да су Кресојевићи дали прве конвертите.
   Раније смо истакли да су Кресојевићима припадали и власи Оливеровићи и да их је са истоименим презименом било и у другим катунима. Када је у питању тачно утврђивање смјештаја Кресојевића, у османлијском дефтеру из 1475-77. године у селу Нарту евидентиран је катун Обрада Оливеровића, док је други катун Ђурђа Оливеровића био смјештен у селу Кукриче и Расухачи у Фатници. Село Кукриче и данас носи средњовјековно име, док село под именом Расухача не постоји. Поред турског дефтера, село Расухача (villa Rasochaza) помиње се 1457. године у дубровачким изворима.
   Село Кукриче смјештено на побрежју изнад Фатничког поља, највјероватније је добило име по истоименим власима, који се помињу 1461. године.
   Из катуна Кукриче (Chuchrieçe;Cuchrieze) били су петорица браће Прибетића и то: Миљен, Иваниш, Ђуро, Радоје и Живан. Наведени власи су заједно са браћом Хераком и Раком Будисалић, потом Стефаном и Добруном браћом Љубојевић, украли Стјепку Ђуровићу једног шкопца и једног јарца.
   Поред свега изнесеног, изузев претпоставки немамо писаних потврда да наведени катуни Оливеровића у Нарту и Кукричју, припадају Кресојевићима. Исти случај је и са селом Ђече које припада Плани и под истим именом и данас постоји. У њему је зимовао катун Поблаха Радованића, док је љетовао у Коритнику, вјероватно у Баби планини. Интересантно да је у селу Ђечу регистрован први конвертит. Био је то син извјесног Радоње који се прозвао Махмуд. Крајем XV вијека у доба турске управе, власи са Плане помињу се као пљачкаши. Дана 14. фебруара 1492. године двојица ситнијих трговаца Драгић Обрадовић и Вукић Милић (Dragich Obradovich perlabuch, Vuchich Milich), изјавили су пред дубровачким кнезом, да су у мјесту Јелишић нападнути док су се враћали са стоком кући у родни град. Напала су их двојица влаха са Плане и отела 22 грла.
   Богумил Храбак писао је о насељавању херцеговачких влаха у Далмацију. Између осталог истакао је да се 1495. године катун Кресојевића налазио на острву Рабу.
   Током XV вијека у дубровачким изворима помена о Кривокапићима и Шаренцима који су према предању припадали Кресојевићима нисмо за сада пронашли. Међутим у каснијем периоду у дубровачким изворима помињу се Шаренци као припадници Кресојевића. Незаобилазни Б. Храбак скренуо је пажњу на крамара Јована Милошевића Шаренца из Кресојевића, који је 5. маја 1613. године у Дубровнику евидентиран као гарант Секулу Алексићу из Гацка.
   Крајем XVIII вијека, муслимани из Билеће допремали су вуну у Дубровник. Значајно је истаћи да се поред Муја Мургуза и других, помињу Барјактар Кресовић (Bariactar Cressovich di Bilechie) и Мусни-баша Кресовић.
   Наведени муслимани Кресовићи из Билеће, касније су се прозвали Креси, и данас носе исто презиме. Вјероватно је и у овом случају предање тачно што је истакнуто на почетку рада, да су Креси потомци Кресојевића.

   ***
   Опште је познато да су предања временом поремећена и измијењена, и да у потпуности нису поуздана. И као таква, предања се у потпуности не могу одбацити.
   На примјеру влаха Кресојевића један дио предања показао се тачним. Документационо је потврђено да су Кресојевићи живјели у Рудинама на Плани и њеној околини. Такође је документационо потврђено да су Шаренци припадали Кресојевићима. Од Кресојевића су се разгранала и друга братства и то: Мирчетићи, Богутовићи, Гојаковићи, Рајковићи, Ковачевићи, Тохољевићи, Групшићи, Оливеровићи, Турјачићи и други. Кресојевићи су узгајали стоку и трговали стоком, били су кириџије, преносили робу караванима од Дубровника до Босне и Србије и обрнуто. Истакли су се и у нечасним радњама, пресретали трговце отимали робу и људе, које су потом продавали у робље.
   Документовано је потврђено да су неке од породица попут Шаренаца, које данас живе у Билећи потомци влаха Кресојевића, како је сачувано и у предању. Након пада Херцеговине под турску власт, дио Кресојевића се раселио док су неки прихватили вјеру освајача и прешли на ислам.
   Да би документовано пратили разгранавање, сеобе и исламизацију Кресојевића из Рудина, а потом детаљније потврдили везе са данашњим становништвом, неопходан је преглед дубровачке архивске грађе од краја XV до XVIII вијека и касније, што обично не раде медиевисти. Свакако од значаја би била истраживања и у другим архивима.
   На крају, овај рад представља полазну основу за даљња истраживања о Кресојевићима и њиховим разгранатим родовима, гдје истакнута питања тек треба да буду документационо потврђена.

   ВЛАСИ КРЕСОЈЕВИЋИ У ДУБРОВАЧКИМ ИЗВОРИМА

   • Владоје Кресојевић (Vladoe Cresoeuich-1376).
   • Гојко Кресојевић (Goychus Chersoeuich-1379).
   • Богут Кресојевић (Boguth Chersoeuich -1379).
   • Каломрк Мирчетић (Caloiurch Mirçetich;Calomerech Merçetich -1379).
   • Стефан Мирчетић, (Stiepan Mirçetich -1379).
   • Влатко Богутовић, (Vlatccus Bogutcouich -1379).
   • Дабижив Бобан (Dabisius Boban -1379).
   • Богиша Ђурјевић (Bogissa Juryeuich -1379).
   • Јунак Серђевић (Junach Seryeuich -1379).
   • Јован Никулић (Juan Niculich -1379).
   • Прибоје Драгошевић (Priboe Dragosseuich -1383).
   • Рајко Кресојевић (Raychus Cresoevich – 1390).
   • Радослав Гојаковић (Radoslaus Goyachouich – 1393).
   • Ђуро Војковић (Jurion/Iurach Voycouich -1404, 1413).
   • Младина Брајковић (Mladina Braichouich – 1406).
   • Тохољ Богутовић (Tochogl Boguthouich-1407).
   • Вулкослав Вукашинић (Volchoslauus Vochasinich – 1408).
   • Витоје Богутовић (Vitoye Boghutouich -1412).
   • Групша Кресојевић (Grupsam Criesouich- 1413).
   • Радослав Ковачевић и син Будислав (Radoslaus Couaceuich et filius Budislau-1415).
   • Бранислав Утјешеновић (Branislaus Utiesenouich – 1415).
   • Радач Добриловић (Radaç Dobrilouich – 1415).
   • Радашин Добриловић (Radassin Dobrilouich – 1415).
   • Будеч Твердикић (Budeç Tuerdicich- 1415).
   • Рађенко Крaсојевић (Radienchum Crassoeuich -1420).
   • Остоја Крaсојевић (Ostoiam Crassoeuich -1420).
   • Радоје Крaсојевић (Radoium Crassoeuich -1420).
   • Красоје Крaсојевић (Crasia Crassoeuich -1420).
   • Стефан Ковачевић Богутовић (Stiepan Chouacevich Bogutouich -1427).
   • Влатко Ковачевић Богутовић (Vlatchus Chouacevich Bogutouich-1427).
   • Влатко Војковић (Vlatchum Voichouich -1413).
   • Ратко Војковић (Ratchum Voichouich -1413).
   • Оливер Групшић (Oliuer Grupsich -1412, 1433).
   • Добрил Богавчић (Dobril Bogaucich -1412).
   • Иван Оливеровић (Iuan Oliverouich -1427).
   • Радат Оливеровић (Radath/Radad Oliuerovich-1427, 1437).
   • Вукша Турјачић (Voxam Turiacich -1426, 1433).
   • Идест Кресојевић (Idest Cresoevich -1426).
   • Радослав Ђуриновић (Radossau Giurinouich -1436).
   • Добрашин Ђуриновић (Dobrassin Giurinouich -1436).
   • Костадин Милошевић (Costadinus Milosevich – 1439).
   • Вукан Милић (Vochan Milich – 1439).
   • Стефан Радичевић (Stipan Radiceuich -1439).
   • Вукашин Лазарић/Лазаревић (Vucassin Lazarich/Lazareuich-1440).
   • Вукша Богосалић (Vuchsa Bogossalich – 1457).
   • Тонко Кресојевић (Tonchus Cressoeuichi -1455, 1460).
   • Никола Кресојевић (Nicola Cressoeuichi -1455, 1460).
   • Бијељан Ђурђевић (Bieglam Giurgevich – 1465).
   • Драгишa Вукашиновић (Dragissa, Vucasinouich – 1464, 1465).
   • Иван Вукашиновић (Iuan Vucasinouich -1465).
   • Радоњa Чрељића (Radognа Chreglich -1465).
   • Мирча Радованић (Mirça Radouanich – 1465).
   • Вукмир Влатковић (Vuchmier Vlatcouich – 1465).
   • Глеђ Покрајчић (Gleg Pocraycich – 1465).
   • Иваниш Радичевић (Juaniss Radiceuich – 1465).
   • Вукшан Радивојевић (Vuochssam Radiuoevich – 1465).
   • Богмиo Кресојевић (Bogmio Crisoeuich – 1465).
   • Радоје Сетић (Radoe Setich – 1465).
   • Влатко звани Глег (Vlatchо dicti Gleg – 1465).
   • Обрад Вукашиновић (Obradum Vocassinouich -1468).
   • Брељја Ђурђевић (Bregliam Giurgeuich -1468).
   Стефан Милинкнић (Stiepanum Milinchnich -1468

   Извор: ТРИБУНИА, Прилози за историју, археологију, eтнологију, умјетност и културу, 13 – 2014. Издавач Музеј Херцеговине, Требиње, 2014.

   Одговори