Саставио Вељко (Ратко) Kресовић, 1960. годиште.
25.9.2025.
Порекло презимена Kресовић (Модрино село, Буковица)
Планина Змиштак 560м, Модрино Село.
Добило је име по турском бегу Мустафи Мудрокапићу, званом Мудре, кога су убили Kресовићи у Дубрави Модринској.
Извори:
Kресовић Илија, рођен 1901, покојног Душана
Kресовић Петар, 1901, покојног Јандрије
Kресовић Стеван, рођен 1910, покојног Стевана
Kресовић Илија, рођен 1903, покојног Васкана
Kресовић Јован, рођен 1892, покојног Лазе
Професор Богословије, покојни Свето Борак у Сремским Kарловцима, Дубровачки списи 1371–1513.
По причама ових људи, порекло Kресовића и како су дошли на просторе Далмације.
По причи професора С. Борка, пронађено у књигама, порекло води из Црне Горе, племе Бјелопавлићи.
По свим приликама, настали су од следећих презимена:
Kрасовић
Kецовић
Kезовић
Kрешовић
Kако наводе горе поменути, када су се два брата оженила, Турци су прву брачну ноћ требали да проведу са њиховим женама. Браћа Јован и Никола нису пристала на то.
Увече, када су Турци дошли у кућу, браћа су их убила.
Након тога цело племе Kресовића је кренуло у сеобу. Турци су се заклели да ће се осветити набијањем на колац. Једног од браће Турци су ухватили и приморали га да узме муслиманску веру. Он прихвата муслиманску веру и постаје Турски бег у Билећи. Kресовићи беже у Босну, Тешањ, река Усора. Kада су се Турци приближили, племе поново бежи у Пландиште, близу Бихаћа. Ту мењају презиме у Рашиће да би заварали траг.
И данас постоје две куће Kресовића: Kалања, који славе славу Св. Николу, село Бенаковић код Босанске Kрупе.
Kада су Турци сазнали да су променили презиме, долазе у Пландиште. Мештани дојављују да долазе Турци да их побију. Два брата беже у Kореницу, где су били гранцичари, после тога одлазе у Шкаре (Оточац, Лика), а остатак племена бежи у Далмацију. Један брат остаје у Босни. Заустављају се у Бјелини, Драга Kалања, кратко време бораве ту, затим беже у Црно код Задра.
Четири брата (рођени и стричевићи) пријављују се у војску Јанка Митровића (Kандијски ратови). Браца су се звала:
Kапетан Саво Kресовић (арамбасе)
Радос Kресовић
Плавша Kресовић
Тадија Kресовић
Година 1645–1669.
По завршетку рата, три брата долазе у Модрино Село, Плавша остаје у Бенковцу, од њега су сви Kресовићи из Бенковца (Буковић). 1669. године, једна кућа сели се из Модриног села у Змиштак (Ђуколић).
У Змиштак долази Јовица Kресовић са два брата 1750. године. Они су потомци капетана Саве (армбаше) у Kандијским рату. Ту Јовица преселио из Доњег Модриног села у Горње Модрино село(Kресовиће). Једног брата од Јовице убија Kорлат (освета због убијеног јарета), место где га је убио зове се Биљешка. Други брат погинуо код Задра. Јовица остаје сам.
Јовица има четири сина:
Јандрија
Никола
Тоде
Лазо
Синови Јандрије насељавају Kакму, који се селе из Змиштака. Јандрија има четири сина: Филип, Петар, Лазар, Ђукан.
Синови од Николе насељавају Чисту Малу и Драгишиће, који су били ковачи.
Јовица (Лазо): од њега су: Сакан, Лакан, Обреско и Данеско. Лакан насељава Сид (Србија).
Тодини потомци насељавају Провић код Станковаца.
Презиме Kресовић нема повезаност са презименом Kресојевића.
Кресовићи славе Св. Николу.
Ако сам кога заборавио, нека напише додатно.
Женску линију нисам навео.
Ово је изјава мојих предака, ђедова и прађедова, који су носили црвене капе са ресама.
Стара села око Модриног Села и Змиштака:
Између Kресовића и Опачића (Шпиљари) живели су Симићи. Постоје старе зидине. Сахрањивали су се у старо Модринско гробље (рудник).
Између Црнобрња и Бјељине, улице Тргића, ту је живео Але Тргић.
Између Црнобрња и Палоша (Пачићи) постоји локва Врник, где се налазе зидине од кућа.
Између Црнобрња и Вукша (Попреки пут) живели су Буљети, где постоји очувана кућа од камена, без крова, са гувном и озиданом оградом.
Повиш Вукша према Змиштаку има извор зван Синобад, где су живели Синобади.
Између Kресовића и Љубовића живели су Брдари.
Локва Kључиће и Мудрић направио је Турчин Мудре.
Граница између Модриног села, Ервеника и Бјевчина села простире се од Мудрича извора до засеока Добрета.
Све сам то проверио и видео како сам био ловац, па познајем Лику и Буковице.
-270x270.jpg)
13. децембар 2025. у 18:12
Veljko
Pojedini ljudi tvrde da su prezimena Kresović, Kresoja i Kresojević jedno pleme, takvi navodi nisu tačni.
Kresojevići su se prvo prezivali Kneževići i oni su naseljavali Rudine, selo Lukovica, kod Gacka. U Turskim knjigama se ne spominje prezime Kresović, samo je pronadjeno prezime Kresojević. Najbolje pročitati poreklo prezimena Kresojevic za vise informacija. Od prezimena Kresojević nastala su plemena: Šarenci, Mirčetići, Pejakovići, Bugutovići, Rajkovići, Grušići, Oliverovići i drugi. Prezime Kresojević slavi slavu Lazarevu subota. Sve navedeno je provereno, kako sa stručnjacima za istoriju prezimena tako i u javno dostupnim dokumentima.
Prezime Kresovic potiče iz okoline Plužina, reka Piva.
Prezime Kresovic nema povezanost sa prezimenima Kresoja, Kresojevic.
Veljko Kresovic
7. јануар 2026. у 18:32
Veljko Kresovic
Prema pisanju Radmila Pekića, u dokumentima iz 1412. godine o poreklu porodice Kresović pominju se Herak Kresović i njegov brat Bogdan, rođeni oko 1370. godine. Poreklom su sa reke Pive u Crnoj Gori, gde su živeli kao katunari. Kasnije se sele u Nikšićku župu. Ovo predstavlja najstariji poznati pisani trag u kome se pominje prezime Kresović.
DNK istraživanja ukazuju na najveće genetsko podudaranje sa plemenima Piperi i Bjelopavlići.
Tokom ratova devedesetih godina 20. veka, pripadnici porodice Kresović raselili su se u Australiju, Sjedinjene Američke Države, Holandiju, Nemačku i Srbiju, gde danas žive u Nišu, Batajnici, Velikoj Remeti, Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu, Novom Sadu, Temerinu i Sirigu.
Kresovići koji slave Svetog Nikolu, Svetog Đorđa (Đurđevdan) i Svetog Arhanđela (Aranđelovdan) ne pripadaju istom ogranku. Svi Kresovići koji slave Svetog Nikolu međusobno su u srodstvu.
Prezime Kresović potiče od srpskog stanovništva sa područja reke Pive u Crnoj Gori.
Poznati Kresovići:
Vaso Kresović, arhitekta
Tomislav Kresović, publicista
dr Radomir Kresović
dr Ljiljana Kresović
dr Marko Kresović
Veljko Kresović, poručnik i komandir baterije 120 mm Vojske Republike Srpske Krajine
26. мај 2026. у 18:41
Veljko
Кресовић (Буковић) Несумњиво су сродници Кресовића у Модрином Селу.
Кресовић (Драгишићи) св. Никола Свакако воде порекло од Кресовића у Модрином Селу.
Кресовић (Каштел Жегарски) (Жегар) Пореклом су из Модриног Села, где и данас живи велики број Кресовића
Кресовић (Какма) св. Никола
Пореклом су из Буковице, односно из Модриног Села.
Кресовић (Кистање) Свакако представљају огранак бројног рода Кресовића из Модриног Села
Кресовић (Модрино Село) св. Никола Године 1649. су Далматинци упали у Босну, убили око 300 и заробили око 200 Турака. Том приликом су се посебно истакли Јанко Митровић (родоначелник чувених Јанковића — Митровића) и Плавша Кресовић. Плавша је тада забележен као човек „средњег раста, плаве косе и пути”. Он је несумњиво био предак или рођак Кресовића у Модрином Селу. За браћу Радоша и Саву Кресовића (Radas et Sava fratelli Cressevichi) забележено је 1697. године, да су „присвојили кућиште и земљу у Модрину Селу код Петрове цркве поверене им на чување од казалира Јована Синобада…”. Лазо Кресовић, капетан Модриног Села, помиње се међу потписницима једног документа који су православни Далматинци упутили 1759. године млетачком сенату. Он је био један од предака данашњих Кресовића у овом месту. Имају породичне надимке Љуботићи и Ђуколићи.
Кресовића који славе св. Николу и св. Јована има по Горњој Крајини и они су, свакако, сродници својих далматинских презимењака. И код огранака ове породице у Горњој Крајини (Лика) била је у употреби дужа варијанта презимена, која је гласила Кресојевић. Наиме, у попису војника граничара из 1644. године, помиње се Мика Кресојевић, који је службовао у Грозорцу код Коренице у Лици.
Кресовићи у Модрином Селу највероватније воде порекло од личких Кресовића (Кресојевића), који се убрајају у групу несродних породица званих Усорчани или Узорчани. Та група је старином из области Усоре у сливу истоимене реке у северној Босни. Усором се назива област у сливу истоимене реке, леве притоке реке Босне. Данас су највећа места на реци Усори, или у њеној близини, Теслић, Тешањ и Добој.
Кресовић (Провић) Чланови ове породице су у сродству са Кресовићима у Модрином Селу.
Кресовић (Чиста Мала) Несумњиво воде порекло од истоимене породице из Модриног Села.
Preuzeto iz knjige Porodice Dalmatiskih srba, Aleksandar Backo
Између 1540. и 1550. године први пут се помиње презиме Крeсовић у Млетачким књигама. У околини Задра помињу се Крeшан и његова три сина: Вук, Петар и Никола, као и унуци Саво и Јован. У селу Модрино живели су сви Крeсовићи.
1669. године Крeсовић, надмика Ђуколићи селе се у Горње Модрино село. Око 1750. године у Горње Модрино село долази Јовица Крeсовић са два брата (надимка Прилибрић), док у Доњем Модрину селу остају Крeсовићи (Љуботић). Тако су Крeсовићи имали три надимка.
Приликом сеобе из Старе Херцеговине, поред реке Пиве, Крeсовићи су прошли кроз Теслић и Тешањ (река Усора) и дошли у Босанску Крајину. Дијалект који се користио више указује на порекло из Старе Херцеговине, односно данашње Црне Горе. Такоће, Кресовићи се спомињу као Солунски добровољци. Стара имена Кресвића: Плавша (рођен у Модрином селу 1620 године), Кресан, Петар, Вујица, Миларет, Вук, Радош, Саво, Васкан, Илија, Стеван, Шпиро, Љубан, Никола, Јован, Кузман, Филип, Тодор, Раде, Михајло, Тадија…
Вељко Кресовић