Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
10. новембар 2017. у 15:55
Брдаревић
Брдаревићи пореклом из Кожуара за време Турака водили су кнежевину Брдаревића. Кнез Брдар из Тамнаве је од Брдаревића. Брдаревићи су кумови са Андрићима јер су Андрићи пребегли из Кужуара) након што су убили Турчина и окумили су се са Брдаром, кнезом тамнавским.
23. мај 2025. у 15:36
Slobodan Brdarević
Брдаревићи* (Брдарски), прва половина 18. века, Македонија, 63 куће, Алимпијевдан.
*Брдарску су породицу основали Стојша и Остоја Брдарски, рођена браћа, досељени као мајстори стругари. Из њихове је породице тамнавски кнез Вићентије Брдаревић из 1827. године (Путешстветије 2/65)
S
Krsna Slava Brdarevića je sv. Dimitrije.
23. мај 2025. у 15:35
Slobodan Brdarević
Села општине Уб, Кожухар, до недавно Кожуар а од 2007. године Кожур. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
Кожухар, Кожуар-Кожур је на Вукодражи, на запад од Бањана, неравно, али не и брдовито село, раздељено непресушном речицом Кожухарицом на два поовећа дела. Куће су при врху речице по плећима и странама сеоских брда и разређена у два велика џемата: Гајиће с леве стране речице и Брдарске с десне стране речице.
Додирна зона равни и Пљоштаре је најбогатији тамнавски крај с водом. Целом линијом, пошав од Кожухара, па све до Колубаре, на сваком кораку, има по један јак извор, који је богат водом и стално у Пљоштару преко целе године, отиче у једну или више бара.
Имена села која опомињу на ранија насеља и људске творевине је, између осталих, и Кожухар.
Стара гробља позната су под овим особним именима: Бобије, Умке, и Старо Гробље. Бобија и Умки има у сваком селу, а као особна имена су Бобије у: Докмиру, Кршној Глави, КОЖУХАРУ, Дружетићу и Туларима.
Село, која су настала као засеоци од других села пре 200 (сада 300) година је, између осталих и Кожухар који је раселица села Вукона.
Порекло фамилија-презимена села Кожухар-Кожуар-Кожур
Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:
Брдаревићи* (Брдарски), прва половина 18. века, Македонија, 63 куће, Алимпијевдан.
*Брдарску су породицу основали Стојша и Остоја Брдарски, рођена браћа, досељени као мајстори стругари. Из њихове је породице тамнавски кнез Вићентије Брдаревић из 1827. године (Путешстветије 2/65).
-Гајићи 1, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан.
-Гајићи 2, после 1827. године, Црниљево у Подгорини, Ђурђиц.
-Дамњановићи, после 1827. године, Стубленица у околини, Михољдан.
-Казимировићи, после 1827. године, Грабовац у Срему, Св. Василије.
-Лукићи, друга половина 18. века, Дебрц у Посавини, Јовањдан.
-Максимовићи, после 1827. године, оближњи Калиновац, Аранђеловдан, од тамошњих Јуришића уљез у Курјачиће.
-Митровићи, после 1827. године, Јазовик у Посавини, Никољдан.
-Радовановићи, после 1827. године, Тиквеш у Македонији, Никољдан.
-Станојевићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.
-Стевановићи, после 1827. године, Крнић у Посавини, свештеничка породица.
У области је 1050 циганских-ромских кућа, раздељених у 50 села. У селима: Звечкој, Бањанима, Врелу, Грабовцу, КОЖУХАРУ, Докмиру, Јабучју, Трлићу, Тврдојевцу и Уровцима има их на два или више места. Засеоци насељени Циганима-Ромима, имају своје засебне атаре, особног су типа, са засебнима међама и међницима, као: Иверић у Бањанима, Песак у Дрену, Дубрава у Грабовцу и Стублинама, Посово у Голој Глави, Цајиновац у Кожухару, Дубрава у Јабучју, Рукладама и Рубрибрези, Бујовица у Памбуковици, Богдановица (сада засебно село, оп. Милодан) у Такову, Уровачки у Уровцима итд.
Македонци и Шопови слични су и никога није тешко испитати као њих, јеру се битно изменули и своје карактерне етничке особине погубили само ако су се раније доселили.
Код Кожухараца Македонаца истиче се лепота тела, средњи раст, скромност и необична вредноћа. На сваком послу су вредни, честити и издржљиви, па су с тога, поуздано се може мислити, онако мирни и уредни. Не примају лако новачења и не уплићу се ни у какве комбинације, а према властима су послушни. У власти су тачни и савесни, и увек сматрани као одлични представници.
ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Brdarevići iz sela Kožuar slave slavu Svetog Dimitrija