Vilimonović
Haplogrupa: R1a opšti klaster
Poreklo: Aleksandrovac, Srbija
Krsna slava:
Kontakt:
_________________________
KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]
Poštovani,
pozivamo vas na saradnju.
Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).
Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.
Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
11. januar 2015. u 01:29
vladimir vilimnovic
Ja znam vrlo malo o svom prezimenu nazalost , znam da je nastalo po nekom vilimonu koji se doselio u selo rudno podno golije (izmedju manastira gradac i manastira studenica) iz hercegovine ili crne gore, odatle smo se raselili, u srbiji u krajevo,rasku,kragujevac,smederevo,beograd,pozegu i aleksandrovac, u inostranstvu u ameriku najvise (gde se i ja trenutno nalazim) i to je u sustini to a voleo bih da saznam puno vise jer prezime je onako jedinstveno i ja mislim da smo u sustini svi neki rod a i trebalo bi znati svoju proslost da bi znali ko smo ako ima nekoga ko poznaje nase prezime malo vise i bolje
24. decembar 2015. u 23:21
miljan vilimonovic
O ovom prezimenu veoma malo znaju ljudi koji se tako prezivaju. Licno ja o tom prezimenu znam da ga ima na podrucju opstine Raska i opstine Kraljevo. Ovi iz Raske su nastanjeni u blizini manastira Pavlica a Kraljevcani Vilimononvici su sa Rudna. Pored manastira Pavlica zive porodice Ostracanin za koje se smatra da su bliski rodjaci sa nama i da su svi dosli iz sela Ostraca kod Leska. U tom podrucju je jos u srednjem veku bilo razvijeno rudarstvo pa se pominje povezanost i sa rudarima Sasima koji su tu bili tada prisutni. Meni licno je najveca fama odakle taj koren reci prezimena – Vilimon? U Srbiji postoji konceptualna umetnica Biljana koja u svom umetnickom predstavljanju sebe potpisuje kao Biljana Willimon. Ona je negde napisala da joj je ustvari to dedino ime koji je bio poljskog porekla.
29. januar 2017. u 21:38
Milovan Filimonović
Poštovani Miljane, ja se zovem Milovan Filimonović, iz Topličkog kraja sam, gde se moj pradeda doselio iz Leska, u Gornjem Ibru, na zemlju koju je od kralja Milana Obrenovića dobio za ratne zasluge u Ibarskom ustanku, nakon Berlinskog kongresa. Predjasnje stanište je bilo u selu Kovačica, kraj Bajgore, u Kopaoničkog Šalji odakle su potisnuti od strane Arnauta koji se naselili Turci nakon Austrijsko-turskih ratova. Elem, poreklo dalje od kraja 16og veka ne znamo. Atanasije Urosevic, nas poznati etnolog tvrdi da Kovačani prestavljaju staru dinarsku, crnogorsko-hercegovačku struju koja je naselila Kopaonik pred kraj 16 veka. U odsustvu arhivske gradje iz Osmanskoh arhiva, krenuo sam unazad tragovima koji su nesporni a ono sto je konstanta kod Kovačana i svih bratstava koja od njih potiču jeste krana slava, Sveti Vračevi kao i dalje raseljavanje uz Ibar. Najveće koncentracije su na teritorijama opstina Leposavić, Raška, Novi Pazar, Kraljevo, Brus, Kuršumlija i Blace. Istovremeno, naseobine po svim ovim krajevima uz izuzetke u Toplici, koji su kolonizovani posle 1878.godine, koincidiraju sa rudarskim centrima, bas kao i inicijalni lokalitet sa koga su se raseljavali posle Austrijsko-turskih ratova.
Ostraćani koje pominješ su od moje familije tzv. Kadića – Vilimonovića iz Leška, o kojima je nas poznati etnolog, Radoslav Pavlović pisao. U etnografskoj zbirci SANU se čuva jedan od poslednjih spisa koje je on napisao ali koji nažalost nije objavljen. U njemu su dva članka, jedan o Kovačanima a drugi o familijama koje slave Sv.Vračeve. Članci se nadopunjuju. Rado ću ti poslati skenirane kopije ako ti budu trebale.
Koji slavu slavi Vasa familija i da li imate neke informacije o daljem poreklu/kretanju i siicno?
Srdačan pozdrav,
Milovan
29. decembar 2020. u 12:35
Uroš
Poštovani Milovane
Da li bi mogli da mi se javite na mejl adresu [email protected] mislim da bih mogao da Vam pomognem u Vašem istraživanju, a i Vi meni u mom.
Pozdrav
Uroš
11. jun 2022. u 21:48
Jovan
Pozdrav Milovane Filimonovicu. Jovan Seizovic je. Radili smo DNK pre neku godinu,posla li ste mi bili informacije o mom DNK testu i neke informacije o mojim precima Seizovic al sam ja to nekako izgubio pa bi vas zamolio ako možete ponovo da mi ih posalje te na e-mail [email protected] ili na viber broj 064 499 62 70. A ja sam nacuo da manastir Žiča ima sve crkvene podatke u manastirskoj arhivi od postojanja Manastira Žiča . Veliki pozdrav
10. februar 2021. u 10:59
Vukaśin
Dragi Vladimira moja baba je iz Raške Deda joj je sa Rudna zove se Vukašin Vilimonović otac mu je Simeon Vilimonović,a majka Majka mu je Radojka Vilimonović njegova žena je iz Hrvatske i zove se Danica Vilimonović
14. avgust 2025. u 21:08
Aleksandar
Vukašine.. Moj čukundeda je Glišo. rođeni deda Simeona Vilimonovića od kog je Vukašin učitelj.. Postojao je još jedan brat Milentije, ubili ga Bugari 30. oktobra 1915. god. kao vojnika III poziva. Oni su deca Dimitrija i Marije, njihov deda je Atanasije Vilimonović kmet sela rudna koji se udavio u Ibru, Atanasijev otac je Petar Vilimonović, a Petrov otac je Filimon Bošković, rođen oko 1745. god.. Od njega su Vilimonovići, a od njegovog brata Andra Boškovića – Andrići. Eto 🙂
3. februar 2024. u 16:33
Aleksandar
Ja ima drugu teoriju. u Arilju su postojali Vilimanovići, sada mislim da ih više nema. Postoji i dan danas jedan deo koji mi u Arilju zovemo Viliman, niko nije znao zašto, dok nisam pročitao da je tim delom nekada proticao Rzav reka dok nije promenio svoj tok. U nekim rečnicima može se naći da je Viliman sinonim za Vir ili Vrtlog. I dan danas malo ispod Vilimana nekih 100-200 metara je mesto na Rzavu plaža koje se zove Uski Vir. Viliman reč je verovatno nastala od reči Vila, vilino kolo, kolo se igra u krug i simbolično predstavlja vir, vrtlog. Postoje izrazi vileniti odnosno povileneti. Dakle Prezime Vilimanović verovatno potiče od toponima Viliman (ne mora da znači da je od ariljskog toponima, ima ih verovatno na još mesta po Srbiji) a toponim Viliman je nastao na mestu do reke gde je imalo virova i tako su nastali kasnije Vilimanovići.
4. jun 2024. u 10:45
Nikola Vilimanović
Ja potičem od Vilimanovića iz okoline Ivanjice. Inače jako malo znam o svom poreklu, ova priča o Arilju mi je jako zanimljiva. Da li imate još podataka o tim Vilimanvicima? Pozdrav
9. avgust 2025. u 11:47
Aleksandar
Vilimonovići ili Filimonovići, jedna familija iz sela Rudna, planina Golija. Slavimo sv. Stefana i u srodstvu smo sa Andrićima. Prvo ću da pričam ono što znam, što je vrlo verovatno sigurno, zatim pretpostavke na osnovu određenih informacija. ČINJENICE: Od okoline Nikšićkih planina se selimo ka Lešku na Kosovu, međutim, zbog Turaka i stalnih upada se selimo severnije, ka Goliji, dolazimo u selo Rudno, najverovatnije u 18. veku, između zadužbina Stefana Nemanje i Jelene Anžujske, manastira Studenica i Gradac. Za vreme Stefana Uroša I koji je počeo da kuje srebrni novac, na tom mestu se nalazio rudnik, odatle i naziv Rudno. Doveo je rudare Sase, koji su se nastanili tu i od njih su Šekleri koji takođe slave Svetog Stefana. Bili smo džezvari, to je zanat kojim smo se bavili, u selo Rudno dolazi Dzezvar Boško sa sinovima Androm Boškovićem (oko 1740-1814) i Filimonom Boškovićem (oko 1745). Od njih počinju dve porodice, Andrići i Vilimonovići. Zašto sad od Filimona Vilimonovići? Nepismeni ljudi.. Pisalo se kako se čuje, ili zbog promene pisma, u svakom slučaju na grobovima starih Vilimonovića piše F umesto V, to se u drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka već polako menja. Filimon je imao tri sina, Petra, Vukomana i Vukosava, koji kasnije imaju svoje porodice i od njih nastaju velike familije. Groblje Vilimonovića na Rudnu i dalje postoji, i većina je ispisano i čitljivo, naravno za starije grobove mora da se zna jezik pre Vukove reforme da bi moglo da se pročita.. Ako vas zanima nešto o vašim precima, a da ste od ovih Vilimonovića, odgovorite mi pa ću vam reći sve što znam o njima, jer od nas do Filimona ima 7 generacija.. PRETPOSTAVKE: Gore je ono što sam dosadašnjim istraživanjem utvrdio, a sada govorim pretpostavke i ono što nije utemeljeno ali ima osnova. Mislim da smo promenili slavu i da smo se asimilovali sa Šeklerima prilikom dolaska na Rudno, znači da smo pre Boška (ili Boškovića) slavili drugu slavu. Boškovići su inače ogranak plemena Bjelopavlovića, jedan od potomaka Bjelog Pavla je bio Boško, jedan od pet Kaluđerovih sinova, živeli su svuda raspoređeni od Boke do Nikšića, ali najviše ih je bilo oko Danilovgrada, Ostroga i brdima Nikšića. Jedan od najpoznatijih Boškovića je Risto Bošković. Od njih su i Garašani, koji su to prezime dobili tek kad su došli u okolinu Aranđelovca sredinom 18. veka. Znači da su se tad Boškovići razgranali i po Srbiji, a sredinom 18. veka su rođeni Filimon i Andro. Takođe smo hajdukovali pod komandom Ilije Garašanina… Odatle moje pretpostavke, da smo promenili slavu da bi nas prihvatili Šekleri, da smo se naselili ovde, a da vučemo poreklo dalje od Bjelopavlovića, tačnije grane Boškovića koji i dan danas postoje samo sa drugom slavom.. U svakom slučaju možete i vi da istažujete pa da vidimo kojim činjenicama raspolažemo, svakako sam napisao šta je u ovom slučaju činjenica, a šta pretpostavka. Mišljenja su uvek dobrodošla.
11. decembar 2025. u 01:54
Aleksandar Vilimonović
PRILOG:
Poreklo porodice Vilimonović sa Rudna, Golija (Raški okrug)
Etimologija prezimena:
Što se tiče porekla familije Vilimonović, prvo je bitno da objasnimo etimologiju samog prezimena. Prezime Vilimonović nastalo je po imenu muškog pretka Filimona (Φιλήμων). Ime je grčkog porekla i znači „ljubljeni“.
Kako je od Filimona nastalo prezime Vilimonović? U uslovima ograničene pismenosti u prošlosti, prezimena su se često pisala onako kako su se čula, te tako se često u dokumentima javlja prezime Filimonović i Vilimonović za istu porodicu, u zavisnosti od toga ko piše i kako čuje. Na kraju je preovladala druga verzija prezimena, odnosno Vilimonović, koja je u upotrebi do danas.
Opšte informacije o porodici Vilimonović, migracija i srodstvo sa porodicom Andrić:
Porodica Vilimonović je naseljena na Goliji u Srbiji, u selu Rudno. Porodična slava je Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan, odnosno Stevanjdan (09.01.). Usmena predanja u porodici su jako oskudna, pa ću ih ukratko izložiti.
Porodica Vilimonović je u srodstvu sa porodicom Andrić sa Rudna, i obe porodice su svesne toga, tretiraju se kao rođaci i slave istu slavu. U slučaju ove porodice, ne postoji ni jedno predanje o migraciji, bar ne da sam ja čuo u toku istraživanja.
Ovo potvrđuje i Dragoljub V. Korićanac, koji piše da su Vilimonovići starosedeoci i da su Andrići grana Vilimonovića. Takođe navodi i postojanje sekundarnog prezimena kod Vilimonovića, a to je Džezvar, najverovatnije po zanatu (Dragoljub Korićanac, “Nadibar II”, strana 570). S obzirom da Korićanac ovde navodi da su Vilimonovići starosedeoci i ove dve porodice kasnije ubraja u porodice za koje piše da su veoma stara bratstva nastala na tim teritorijama ili davno doseljena, ima smisla što u okviru porodice nema nekog predanja o migraciji.
On takođe piše: “U pregledu rodova po naseljima mi smo doseljenike iz perioda 1738–1822. označili kao starosedeoce” (Dragoljub Korićanac, “Nadibar II”, strana 576).
Radomir Ilić u knjizi „Ibar“ navodi da u selima na Goliji živi dosta porodica koje su tu od davnina ili su tako davno naseljene da im se zaboravilo već i doba i mesto doseljenja. (Radomir Ilić, “Ibar”, strana 602. – po pdf knjizi). Njihova dela nas dovode do zaključka zašto je usmeno predanje tako odsutno među ovim porodicama.
Pojedini članovi porodica u popisima:
Informacije o Filimonu skoro da ni ne postoje, ali se u predanju zadržalo da je on brat Andrije (Andra) od kog su navedeni Andrići. Seosko groblje je dosta očuvano, i na njemu i dalje postoji Andrijin grob, na kom piše da se prezivao Bošković, a njegovi potomci uzimaju prezime Andrić po njemu. Takođe Andrija Bošković je upisan i u knjigu umrlih 24.09.1844. godine, ta godina se poklapa sa godinom smrti na grobu, umro je u 96. godini života. Ove informacije nas navode na to da je staro prezime Andrića i Vilimonovića bilo Bošković. Takođe postoje grobovi stariji od navedenog, koji nemaju natpise, već su samo oslikani, po uzoru na studeničku školu. Moguće da je među njima Filimon, u svakom slučaju ti grobovi nam svedoče da su te porodice bile naseljene u ovom selu najverovatnije još i pre 19. veka.
Od pisanih izvora, među prvima je popis haračkih glava iz 1833. godine (Radomir Ristić, “Kapetanije Studenica i Jošanica 1833. godine – Popis haračkih glava”, strana 226. i 228.), koji obuhvata teritoriju Rudna. U njemu je upisan Andrija Bošković, u tom trenutku 85 godina star, sa sinovima, koji kasnije uzimaju prezime po očevom imenu. Što se Vilimonovića tiče, upisan je Petar Vilimonović u 60. godini života (umro 1856. po crkvenim knjigama), sa sinovima i ostalim članovima porodice. On je navodno Filimonov sin, koji je imao još dva brata, oni nisu upisani 1833. godine, ali jesu na sledećem popisu.
Naredni izvor je popis stanovništva iz 1863. godine (Dr. Bojana Miljković i Nemanja Trifunović “Popis stanovništva 1863. godine”, strana 677, 679, 687, 688, 689), u tom popisu su upisana Filimonova dva druga sina, Vukoman (82g) i Vukosav (65g) sa porodicama. Takođe Petrov naslednik Aksentije (45g), koji je bio kmet sela u tom trenutku, a popisani su i Andrići koji su u određenom periodu isto bili kmetovi. Obe porodice su posedovale značajnu imovinu popisanu prilikom ovog popisa.
Pojedini članovi porodica u matičnim crkvenim knjigama:
Još jedan bitan pisani izvor su nam matične crkvene knjige rođenih, venčanih i umrlih. Za Rudno je bila zadužena crkva sv. Jovana Krstitelja u Ržani u Binićima sve do 1881. godine, koja je te godine vrlo moguće srušena, jer danas u Ržani postoji staro groblje sa temeljima jedne crkve, a navedenu crkvu iz tog perioda nisam pronašao. Arhiv u Kraljevu čuva matične knjige ove crkve za period od 1837. do 1881. godine. Čitajući te knjige vidimo da su Vilimonovići i Andrići sa Rudna bili beleženi u tim knjigama od početka beleženja. Nakon 1881. godine, do 1949. godine, beleže se u matičnim knjigama manastira Gradac, što se može videti i na njihovom sajtu.
Porodice u toku velikih ratova i migracije nakon Drugog svetskog rata:
Porodice su učestvovale u ratovima kao i većina stanovništva. Bitno je napomenuti i podatke iz usmenih predanja i knjige bivšeg majora Radeta Bukosavljevića „Kraljevo u Drugom svetskom ratu“, u kojoj se spominju Vilimonovići u kontekstu ratnih dešavanja na Rudnu i u okolnim selima. Dosta članova ovih porodica je poginulo u Velikom ratu, kao i u Drugom svetskom ratu. Tokom Drugog svetskog rata, unutar porodica bilo je pripadnika i četničkog i partizanskog pokreta. Nakon rata, dosta članova porodica migrira u gradove, neki i van zemlje. Danas značajan broj Vilimonovića živi u Kraljevu, Beogradu i Raški, i mnogi ne poznaju svoje dalje poreklo, pa je ovaj prilog uostalom namenjen i njima. Važno je i napomenuti da u blizini Raške, tačnije u Pavlici, postoje još jedni Vilimonovići, sa kojima nismo rod.
Haplogrupa porodice Vilimonović sa Rudna:
Nedavno je rađen i DNK test, haplogrupa Vilimonovića je J2b-L283 > Z638 > Z631 > Z1043
Ova haplogrupa se kod nas uglavnom vezuje za ilirsku populaciju, sa geografskim varijacijama u zavisnosti od podgrane. Takođe postoje dve genetički bliske porodice sa Kosova koje takođe slave Stevanjdan, pa bi svakako bilo značajno uraditi dubinski test radi mogućeg povezivanja sa tim porodicama.
O autoru priloga:
Ovaj prilog sam pisao ja, Aleksandar Vilimonović (19g – deveto koleno od Filimona), koji je do sada sproveo ovo istraživanje. Ostalo je još prostora za istraživanje, te shodno tome će se ovaj prilog uređivati u budućnosti u slučaju da dođem do novih informacija. U svakom slučaju pozivam na saradnju, ukoliko neko ima više podataka može da mi se javi na istoimeni Fejsbuk profil. Takođe prikupljam i porodične slike iz istorije, kao i biografske činjenice o precima ovih porodica u svrhu pisanja porodične istorije, tako mi se i tim povodom možete javiti, i naravno, otvoren sam za sva pitanja.
Hipoteza za dalje istraživanje:
Takođe za kraj se može dodati hipoteza o srodstvu sa porodicom Bošković iz Kruševice. Kruševica je selo smešteno nešto manje od 10 kilometara od Rudna, i u tom selu danas živi porodica Bošković koja se takođe pominje u popisu aračkih glava 1833. godine i takođe slavi Svetog Stefana. Migracije ove porodice su zabeležili: Radomir Ilić “Ibar” (strana 627), Milisav Lutovac “Bihor i Korita” (strana 153-154) i Radoslav Pavlović. Oni beleže da su Boškovići starinom iz Korita, selo u Staroj Srbiji, odatle migriraju na Rudno, nakon čega se pomeraju svega par kilometara dalje, u Kruševicu, u blizini manastira Gradac, gde i dan danas žive. S obzirom da znamo da je staro prezime Andrića – Bošković, samim tim i Vilimonovića, jer su po predanju Andrija i Filimon braća, to otvara mogućnost za isto poreklo ovih porodica. U jedom vremenskom periodu, postojanje tri porodice sa istim prezimenom i slavom u jednom selu, može da nas dovede do zaključka da su Vilimonovići i Andrići (ranije prezime Bošković), rod sa Boškovićima iz Kruševice (ranije živeli na Rudnu). Usmeno se ove porodice svojataju, ali ne znaju kako su rod. Ali da bi ovo bilo dokazano, neophodno je uraditi DNK testiranje porodice Bošković iz Kruševice radi utvrđivanja haplogrupe, i da li se ista poklapa sa haplogrupom Vilimonovića. Ukoliko to testiranje bude pozitivno, to nam otvara vrata ka novim istraživanjima ovih porodica, s obzirom da su migracije porodice Vošković lepo zabeležene u gore navedenim delima.
IZVORI:
I – Dragoljub Korićanac, “Nadibar II”, strana 576 (Citat o starosedeocima)
II – Dragoljub Korićanac, “Nadibar II”, strana 570 (Pregled rodova u Rudnu)
III – Radomir Ristić, “Kapetanije Studenica i Jošanica 1833. godine – Popis haračkih
glava”, strana 226. i 228. (Andrija Bošković i Petar Vilimonović popisani 1833.
godine)
IV – Dr. Bojana Miljković i Nemanja Trifunović “Popis stanovništva 1863. godine”,
strana 677, 679. (popisani Vilimonovići), i strana 687,688, 689. (popisani
Andrići)
V – Radomir Ilić, “Ibar”, strana 602. – po pdf knjizi (O starosti porodica)
[Link knjige: https://drive.google.com/file/d/0B-oU15TwCN-3QzJNXzZxX1RCQTQ/view
resourcekey=0wPIVgUhL4j0OKt9SCPxbnw]
VI – Matične crkvene knjige, spisak se može proveriti na sajtu arhiva u Kraljevu:
-Najpre crkva sv. Jovana Krstitelja u Ržani (Biniće): 1837-1881
-Zatim manastir Gradac: 1837-1949
VII – Seosko groblje na Rudnu
VIII – Rade Vukosavljević “Kraljevo u Drugom svetskom ratu II” (Pominjanje porodice
Vilimonović u kontekstu ratnih dejstava na Rudnu)
IX – Haplogrupa se može proveriti na sajtu: https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/
X – Radomir Ilić, “Ibar”, strana 627. – po pdf knjizi (Poreklo porodice Bošković)
[Link knjige: https://drive.google.com/file/d/0B-oU15TwCN-3QzJNXzZxX1RCQTQ/view?resourcekey=0-wPIVgUhL4j0OKt9SCPxbnw%5D
XI – Milisav Lutovac “Bihor i Korita”, strana 154. – po pdf knjizi (Poreklo porodice
Bošković) [Link knjige: https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEV0hGdEYxYmExeXc/edit?resourcekey=0-bcpihCPySIhWyV58WwogAA%5D
XII – Radoslav Pavlović
24. januar 2026. u 13:37
Aleksandar Vilimonović
NOVE INFORMACIJE:
Nakon postavljene hipoteze odlučio sam se za testiranje porodice Bošković. Odradili smo test i nakon što su rezultati stigli ispostavilo se da imamo skoro potpuno iste gene i istu haplogrupu, tako da smo sigurno rod. Na osnovu toga znamo, da su Vilimonovići, Andrići i Boškovići (staro prezime Bošković), došli iz Korita u Staroj Srbiji, a dubljom starinom su iz Rijeke Crnojevica.
15. februar 2026. u 17:06
Vladimir Vilimonovic
Ja sam deo iste porodice rodjače tako da bi bilo lepo I da se upoznamo kako mogu da te kontaktiram ?
15. februar 2026. u 22:52
Aleksandar Vilimonović
Pozdrav, mozes slobodno da mi se javis na fejsbuk “Aleksandar Aco Vilimonovic”, ili posalji mejl na [email protected]