Порекло презимена Пејчић

ПИШЕ: Дејан Пејичић

Презимена Пејичић или Пејчић (већина га изговара без два И, а писања има свакојаког, зависно од матичара који је самовољно додао или испустио једно И), у основи су једно те исто презиме, а то је нарочито јасно када се упореде презимена путем крсне славе.

Пејичићи славе Св. свештеномученика Иринеја лионског и мученика Лупа који оба падају 5. септембра по новом календару. Ову славу још славе породице Јосић у Обудовцу и још неке породице у околини Добоја које су славу преузеле путем наслеђа посједа и удјом-женидбом.

Остали Пејичићи (Војводина. Пирот, Суво поље код Бијељине, Кифино село код Невесиња) славе св. Николу и Ђурђевдан.

До ових сазнања сам дошао кроз живот и помоћу свештеника Драгана Пејичића, који је на служби у селу Јања код Бијељине, вјероватно су нека од њих и непотпуна и нетачна јер су прикупљена усменим предањем што не искључује произвољност приповједача.

Пејичићи који славе 5. септембра највише су концентисани у селу Остружња и Радња код Добоја, од њих су потекли Пејичићи из Чечаве, Тешња, Брода, Модриче, и Опсина-Буковичких Чивчија код Добоја. Ова племена Пејичића су дошла у поменуте крајеве прије отприлике 300 година из правца Херцеговине (Невесиња) и Црне Горе. По предању дошла су петорица браће са породицама, један од њих се звао Бјелош.

Пејчићи католици живе у селу Толиса или Букова греда у Орашју.

Презиме Пеичић (без Ј) се појављује у Имотском и околини Задра, они су такоће католици.