Друштво србске словесности 1852. године

Друштво је основано 1841. године, са циљем ширења науке на српском језику и усавршавања српског народног језика.
Основачи су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић.

Списак чланова је дат са именом, презименом и занимањем односно положајем.
Задржани су изворни називи свих положаја и институција.

Чланови Друштва су били и домаћи и инострани. Више чланова су били професори, гимназијски или на Лицеју, док су други били чланови Државног савета, Кнежеве канцеларије или су били чиновници министарстава (попечитељстава). Било је и чланова свештеника, па и пензионера.

Управа и чланови Друштва србске словесности, по Државном шематизму са календаром за 1852. годину, су:

Управа
Алекса Симић предсесатељ (увјек попечитељ просвјештенија)
Константин Бранковић подпредседатељ (ове године) – лицеум
Ђорђе Ценић секретар (ове године) – попечитељство правосудија
Владимир Јакшић казначеј (ове године) – попечитељство финансије

Чланови
Димитрије Исаиловић – попечитељство просвештенија
Стефан Марковић – савет (Државни савет)
Јован Стеић – савет
Димитрије П Тирол – професор србскога језика у Темишвару
Јован С Поповић – живи у Вршцу
Атанасије Николић – попечитељство унутрашњи дела
Гаврил Поповић – архимандрит, архидијецеза
Јован Раић – ц кр чиновник у Сомбору
Коста Богановић – живи у Руми
Константин Бранковић подпредседатељ, лицеум
Петар Радовановић – управитељство основни училишта
Сергије Николић – лицеум
др Ђорђе Мушицки – контум љекар у Земуну
Василије Лазић – архидијецеза
Јанко Шафарик – лицеум
Игњат Станимировић – лицеум
Милован Спасић – управитељство основни училишта
Константин Николајевић – агенција у Цариграду
Јован Мариновић – књажеска канцеларија
Герасим Стојковић – архидијецеза
Сава Јовшић – лицеум
Илија Захаријевић – живи у Карловцима
Лука Павловић – београдска гимназија
Филип Христић – књажеска канцеларија
Ђорђе Малетић – београдска гимназија

Јован Гавриловић – попечитељство финансије
Димитрије Црнобарац – почечитељство правосудија
Димитрије Матић – апелациони суд 1г одељења
Константин Магазиновић – попечитељство унутрашњи дела
Коста П Л Цукић – попечитељство просвештенија
Емилијан Јосимовић – војено учичиште
Милош Поповић – правитељствујушћа типографија
Љубомир П Ненадовић – књажеска канцеларија
Андрија Стаменковић – суд округа чачанскога
др Вук Маринковић – лицеум
Ђорђе Ценић –  попечитељство правосудија
Панта Јовановић – попечитељство правосудија
Димитрије Томић – попечитељство правосудија
Владимир Јакшић – попечитељство финансије
Рајко И Лешјанин – лицеум
Милан Симић – попечитељство унутрашњи дела
Адам Драгосављевић – биљежник у Шиду
Алојзије Брлић – сенатор у Броду
Вук Стеф Караџић – србскиј списатељ у Бечу
Вјекослав Бабукић – професор у Загребу
Димитрије Милаковић – владичин секретар у Црној Гори
Јован Колар – професор славенске археоловије у Бечу
Јован Павловић – прота у Шапцу, шабачка дијецеза
Јован Хаџић – председатељ земаљског суда у Новом Саду
Људевит Гај – редактор у Загребу
Никола Ивановић Надеждин – колежскиј савјетник у Одеси
Павле Јосиф Шафарик – ц кр књижничар у Прагу
Павле Стаматовић – прота у Новом Саду
Платон Алексијевић Симоновић – статскиј савјетник у Одеси
Божидар Петрановић – члан земаљскога суда у Задру
др Ђорђе Пантелић – љекар у Земуну
Ђорђе Николајевић – прота у Дубровнику
Евгеније Јовановић – православниј епископ у Карловцу
Тодор Павловић – адвокат у Пешти
Јован Суботић – адвокат у Пешти
Петар Матић – капетан-аудитор у Лвову
Константин Пеичић – физикус у Панчеву
Људевит Штур – словачкиј списатељ у Пожуну
Јаков Живановић – доктор философије у Београду
Милосав Хурбан – словачкиј проповједник у Св Микулашу
Никанор Груић – архимандрит у Гргетегу
Петар Јовановић – управитељ основних училишта у војводству Србији
Александар Стојачковић – ц кр чиновник у Темишвару

др Аћим Медовић – физикус у Пожаревцу, пожаревачко начелничество
Димитрије Аврамовић – живописац у Н Саду
Адолф Цибулски – доцент славенске литературе у Берлину
Леополд Ранке – професор историје у Берлину
Леополд Грим – професор филологије у Берлину
Ципријан Роберт – професор славенске литературе у Паризу
Сергије Каћански – архимандрит у Беочину
Павле Бибић – намјестник у Меленци
Тимотeј Илић – намјестник у Чанаду
др Јосиф Панчић – физикус у Крагујевцу, крагујевачко началничество
Јован Весел – словенскиј списатељ у Трсту
Јован Блајвајз – словенскиј списатељ у Љубљани
Фрањо Курелац – професор у Рјеци
Јефрем Обреновић – бившиј председатељ савјета у Србији, сада живећи у Влашкој
Петар Јовановић – архијепископ и митрополит, духовно прављеније
Платон Атанацковић – православниј епископ у Новом Саду
Петар Пејачевић – гроф, од Вереце, ц кр коморник у Руми
Јанко Драшковић – гроф, ц кр коморник у Загребу
Ђорђе Протић – бившиј србски попечитељ, сада живи у Земуну
Милета Радојковић – пензијонер у Јагодини
Стефан Стојановић – савјетник, савјет
Лазар Арсенијевић – савјетник, савјет
Аврам Петронијевић – књажески представник, књажеска канцеларија
Стојан Симић – каваљер, бившиј председатељ савјета, сад у покоју у Београду
Стефан Стефановић – председатељ савјета, савјет
Илија Гарашанин – попечитељ, попечитељство унутрашњих дела
Павле Станишић – савјетник, савјет
Матија Ненадовић – савјетник, савјет
Алекса Јанковић – савјетник, књажеска канцеларија
Никифор М Вукосављевић – православниј епископ у Чачку, ужичка дијецеза
Доситеј Новаковић – православниј епископ у Неготину, тимочку дијецезу
Сава Петровић – архимандрит, тимочка дијецеза
Јефрем Ненадовић – савјетник, савјет
Радован П Дамјановић – помоћник, попечитељство правосудија
Јосиф Рајачић – србскиј патријарх, у Карловцима
Стефан П Книћанин – савјетник, савјет
Исак Никифоровић – трговац у Ст Петрбургу
Тодор Хербез – пензијонер у Београду

Извор: Државни шематизам са календаром за 1852. годину