Први стари заовљански ред су Челиковић.
Некакав немирни и врло богати Јездимир Челик, родом из Тепаца у Тари, због заваде с домаћим Турцима, сиђе се два брата до Пљеваља, у намери да ту остане. Турци Пљевљаци прокажу га и он ноћу пребегне и спусти се Вишеграду, одакле
дође у Крагујевац у Тару и ту се реши да остане. Није му се свидело него преко Коњевића превали у напуштено Старо Село и изнад њега се насели. Још ту се подели са браћом, он остане на том месту, а оба брата придинну се на извор Рзава у Бјелушу. Од њих су се многи селили; селили су се низ Дрину, ка Ужицу и даље, а има их и по градовима.
Ово је данас најпознатији заовљански рoд по плодности и брзом размножавању и сталном исељавању. У селу су данас
у Гају, Вежањи и Бјелуша под презименима: Челиковићи (готово сви), Јездићи и Божићи (25 к.; Св. Ђурђе).
О родоначелнику Челиковића, Јездимиру, остао је следећи запис:
До 1914 год. најпознатији и најугледнији Заовљанин, врло окретан старац Никола Божић, познатије Никола Шарац из Вежање, пореклом Челиковић, причаше за свога претка, да су га Турци прозвали Челиком, што је био нека особита снага, зубима секао стакло, рукама ломио челик, по мразу и леду ишао то и бос. Био је неко чудо од човека и људске снаге.
ИСТАКНУТИ ПРИПАДНИЦИ РОДА:
Борисав Челиковић, историчар, уредник едиције “Корени” у издању Службеног гласника. Рођен у селу Лозањ код Горњег Милановца.
ИЗВОРИ:
Љуба Павловић, Соколска нахија, Сфаирос, Београд, 2004, стр. 366-367
-270x270.jpg)
Коментари (0)