Никола Хаџи Поповић
Родио се у Крагујевцу 1819. године. Његов отац, познати Таса Татарин, му је омогућио да заврши чак два факултета – права на Лицеју у Крагујевцу и Високу школу политичких наука у Паризу. Био је касациони судија Великог суда а касније и председник суда.
Презиме је узето по Николином деди који је био свештеник, и који је посетио Јерусалим, а прескочен је обичај да се узме ново презиме по имену оца (Никола би по томе био Тасић).
Име Николиног деде није забележено, а отац је упамћен као татарин, уместо са презименом по оцу.
Никола се оженио 1851. у Бечу са Јекатарином Јовановић (млађа сестра познатог фотографа Анастаса). Кум им је био кнез Михаило Обреновић.
У парохији Саборне цркве су забележена њихова деца:
априла 1853. Љубица
јуна 1855. Милош
августа 1860. Милица
Отац је забележен као Николај, а није забележено занимање.
Кум Љубици и Милошу је био Василиј Гарашанин а Милици књаз Михаило (заменио га је Антониј С Книћанин).
Љубица се 1872. удала за Милоша Милошевића бакалина, у Саборној цркви. Кум им је био Михаил Терзибашић трговац.
У Београду је забележена само њихова ћерка Милица, рођена јануара 1877., крштена у цркви Свегог Марка. Отац је том приликом уписан као трговац.
Кум је био Атанасије Терзибашић, ученик III разреда гимназије.
Она се удала за Јосифа Хрњичека.
У Вазнесенској цркви су забележени синови:
јануара 1906. Боривој
августа 1908. Бранислав
Отац је код Боривоја уписан као др, санитетски потпуковник, а код Бранислава је са чином пуковника. Обојици је кум био Ђорђе Богдановић хотелијер.
Непознаница је око првог детета Јосифа и Милице (поменути су број два и три), могуће је да је забележено у делу књига које нису сачуване.
Такође се по подацима са крштеница може закључити да је Јосиф имао троје деце у претходном браку.
Боривоје је био војни лекар, а Бранислав је био фудбалер, учесник светског првенства у Уругвају.
Милица (ћерка Николе) се 1880. у цркви Светог Марка удаје за Јована Симића писара суда касационог. Младожења је из Параћина. Његов отац је Лазар трговац, а мајка Милица.
Миличин отац Никола је записан као чиновник у пензији.
Кумовао је Димитрије Ђ Димовић трговац из Параћина.
Њихова деца су:
августа 1881. Зорка (Вазнесенска црква)
октобра 1882. Даница (црква Светог Марка)
Зорки је кум био Димитрије Димовић трговац из Параћина.
Даници је кумовала Љубица Старчевић, бабица и супруга Јована.
После развода, Милица се удаје за Василија Димића професора гимназије београдске. Младожења је из Јагодине и то му је други брак. Његови родитељи су Димитрије кондуктер на жељезници и Перка.
Код младе је записано да се развела од адвоката, отац јој је чиновник у пензији а мајка је овом приликом уписана као Катарина.
Кум на венчању је био Сретен Пашић професор београдске гимназије.
Милош се 1893. жени у цркви Светог Марка жени са Љубицом Стојановић. Милошев отац Никола је уписан као пензионер, а Милош као секретар министарства привреде. Љубица је ћерка Алексе сапунџије и Наумке.
На венчању је кумовао Божидар С Живковић.
У парохији цркве Светог Марка су забележена њихова деца:
фебруара 1895. Катарина
септембра 1896. Јелена
септембра 1898. Косара
маја 1900. Олга
априла 1904. Никола
Свима је кумовала породица Живковић. Божидар као трговац за Катарину и Косару, а код Олге је уписан као индустријалац. Јелена, ћерка Божидара, је кумовала Јелени а Душан, син Боже индустријалца – Николи.
Од деце само Олга није дочекала пунолетство, преминула је децембра 1901.
Николина супруга Катарина умире септембра 1894. године. У парохији Светог Марка је забележено да је супруга чиновника у пензији.
Никола Хаџи Поповић је преминуо септембра 1902. године. На умрлици у парохији цркве Светог Марка је уписано да је удовац, касациони судија у пензији и да је у браку провео 43 године.
Јелена Хаџи Поповић, ћерка Милоша, се удала за Радоја Николића, сина Андре (правника, књижевника и министра).
Хаџипоповац
Никола Хаџи Поповић је поседовао земљиште у близини Новог гробља. Тај крај је био слабо насељен, налазио се на крају града.
Крајем XIX века Никола је испарцелисао земљиште и почео да продаје плацеве. Имао је спор са општином јер није било дозвољено издање кућа на километар од гробља. Спор је касније решен, тако да је насеље заживело и постало познато као Хаџипоповац.
Кумовања
У Вазнесенској цркви је Никола Х Поповић 1866. кумовао на венчању Јанка Марковића писара среза врачарског са Милевом Томић, ћерком Марка меанџије. Кум је члан Великог суда.
У цркви Светог Марка је забележено кумовање Николе Хаџи Поповића 1868. године на венчању Димитрија Милутиновића бакалина и Јелене Стефановић, ћерке Љубисава.
Занимање кума је правитељствујушћи правозаступник.
У Вазнесенској цркви кумује, 1864. Ангелини, ћерки Станић Стефана чиновнику министарства унутрашњих дела и Стане кумује Николај Хаџи Поповић члан великог суда.
Љубица, ћерка Николе, кумује:
1863. Јекатерини, ћерки Томић Марка и Јелисавете (црква Светог Марка)
1865. Косари, ћерки Симоновић Јована латова и Савке (Вазнесенска црква)
1870. Константину, сину Стојковић Димитрија бакалина и Јелене (црква Светог Марка)
Кума је код Косаре и Константина уписана као кћи Николаја чиновника.
Николин син Милош кумује:
1865. Душану, сину Томић Марка крчмара и Јелисавете (црква Светог Марка)
1868. Радоју, сину Ђаковић Авакума и Марије (црква Светог Марка)
1869. Николају, сину Милутиновић Димитрија терзије и Јелене (црква Светог Марка)
1871. Константину, сину Георгијевић Михаила литографа при Државној књигопечатни и Љубице
Кум је код Душана уписан као син Г(осподина) Николе и ученик, код Радоја и Николаја као ученик II разреда гимназије и код Константина као син г Николе званичника и ученик.
У цркви Светог Марка Николина ћерка Милица кумује:
1872. Теодору, сину Стојковић Димитрија терзије и Јелене
1873. Милошу, сину Ђаков Авакума и Марије (може се претпоставити да је презиме Ђаков. у ствари Ђаковић)
Код Теодора је кума уписана као ученица основног разреда а код Милоша само као кћи Николаја.
Сви датуми су дати по старом календару.
Коментари (0)