Порекло презимена Кршанац

Кршанци са Луштице се помињу у селу Клинци (из тог села их има одсељених у Росе). Славе Св. Тројицу. Тамо се помињу и у облику Кршановић (Росе).

У Боки Которској постојали су и угледни Кршанци из Пераста, који су још средином 18. века давали чувене лекаре.

У писаним изворима из 18. века помиње се тада чувени хирург Јован Кршанац. Из перашке породице Кршанац (наводи се да су пореклом из Херцеговине) настала је права династија хирурга, три генерације – осим Јована, ту су и Стефан и Антон, који је медицину завршио у Падови 1740. године.

За доктора Јована Кршанца наводи се да је 1730. године лечио сина скадарског паше.

За Кршанце из Пераста се наводи да су изумрли. Славили су Св. Крст.

“Кршанци из Клинаца, заједно с Замбелићима из Радованића и Паландачићима из Бабунаца (односно Роса), спадали су међу најзначајније поморске породице у Боки. Братство Кршанаца постаје једно од најачих у XIX вијеку по броју својих капетана, заповједника разних врста једрењака, међу којима је била и нава „Јелисавета“ носивости 534 тоне, са 15 људи посаде и 10 топова, којом је заповиједао капетан Јован Кршанац (1853. год.). Једрењак нава са три јарбола из друге половине XIX вијека, један је од последњих представника наших једрењака, који је пловио по свим морима свијета.”

Као приложници цркве Св. Тројице у Росама помињу се Косто Кршанац са браћом Божом и Митром, те капетан Васо и Андрија Кршанац:

“У светотроичкој цркви налази се, не зна се када и од кога у дрву вјештачки изрезани иконостас. Пошто на истоме г. 1854 приложише Косто Кршанац са браћом Божом и Митром, Јоко Калуђеровић са братом Лесом, Трипо и Богдо Калуђеровић по једну престолну икону у Млецима рађене, кап. Васо и Андрија Кршанци и Иво Тројановић уложише велико старање, те се г. 1878 поправи изнутра црква и прочеље исте и поплоча, а г. 1879 укусно изобрази и позлати иконостас од сликара Аспиотти. Ово све би извршено прилозима побожних Христијана, које на крају доносимо.”

Иначе, Косто Кршанац се помиње као један од 400 учесника Велике Народне скупштине Бокеља, одржане 13. јуна 1848. године у Прчању.

Међу приложницима цркве Св. Пантелије из 1879, помиње се Катарина Кршанац, која је приложила сребрени крст на копљу “вредности 120 франака”. Исте године, међу приложницима цркве Св. Тројице у Росама помиње се капетан Андро Кршанац који приложи 121 франак, док је капетан Васо Кршанац “бродећи по свијету скупио међу пријатељима 200 франака”.

Цркву Св. Пантелије Кршанци сматрају за своју, а обновише је 1902. године о чему сведочи следећи запис:

“Обновљење цркве у Клинцима: Црква фил. св. Пантелејмона у Клинцима, коју браство Кршанаца сматра својом, временом бијаше сасвим оштећена, те њих пет домаћина, на својско заузимање капетана Петра Кршанца, прегнуше да je поправе. Након четиригодишњег рада год. 1902. би довршена, и на дан храма црквеног 27. јула уоблашћењем преосв. госп. Епископа Герасима би извршен чин обновљења од мјесног пароха, у присуству побожног народа.
Доста је труда стало њих, док су своју племениту намјеру постигли, али промисао Божји не остави их саме у том дјелу њиховом, јер им притекоше у помоћ и други c прилозима. Црква је сасвим обновљена и украшена, као и авлија и гробље око ње. Послије суморних дана ето данас на оној узвишици св. Пантелејмон у новом руху обновљен и украшен уздиже се на славу Божју и на срећу и спасење оног народа. Не зна се управ, кад је ова црква саграђена; по народном предању она је подигнута y вријеме кад је била порушена црква на „Крст“ y Оскорушици, али се не зна вријеме, кад се то догодило.”

Као питомац Православне богословије у Задру 1904. помиње се Митар Кршанац из Луштице. Он се доцније помиње као парох у Радованићима 1924. крштеним именом Димитрије Кршанац, рођен 1882, рукоположен 1909. године. Његов отац Марко словио је за једног од најбољих гуслара на Луштици.

Као гостионичар у Росама се 1927. године помиње Милан Кршанац. Није познато да ли је он доцније биран за председника луштичке општине, тек као такав у периоду после 1930. године (у време тзв. Диктатуре краља Александра) помиње Милан В. Кршанац. Ово средње слово В. би могло бити од имена Васо (слободна претпоставка).

Као заточеник на Голом отоку пописан је Петар (Милана) Кршанац. На Голом отоку био од 18. октобра 1949. до 20. септембра 1950. године.

Презиме Кршанац пописано је 1948. у Истри. У месту Лигањ код Ријеке било је 35 појединаца у 11 кућа, у Ловрану (Опатија) 13 појединаца у 4 куће, у самој Опатији 2 поједица у 2 куће те у Тулишевици (Ријека) 8 појединаца у једној кући. Тамо се помиње и у облику Chersanaz. У Истри постоји и село Кршанци (у општини Жмињ, град Умаг), где су средином 20. века забележена презимена Банчић, Блашковић и Рожа. Како се наводи, по националности су Хрвати. Заселак Кршанци постоји и у оквиру Ловрана, а у њему су, поред Кршанаца присутни и носиоци презимена Јакотић (њих је 1945. била једна породица, док је Кршанаца било у три породице). Иначе, најстарији писани помен Кршанаца у Истри датира од 5. маја 1275. године (могуће је да је година и 1325. према једном другом препису).

ИЗВОРИ:

Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007, стр. 236

Михаило П. Миљанић, Црногорски љекари до 1918., ИВПЕ, Цетиње-Подгорица, 2006, стр. 17

Pavao Butorac, Kulturna povijest grada Perasta, Durieux, Zagreb, 2011, стр. 445

Саво Накићеновић, Бока, Српски етнографски зборник (у издању Српске краљевске академије), књига 20, Београд, 1913, стр. 356

Глиго Одаловић, Из прошлости Луштице, објављено у часопису Бока, књига 25, Градска књижница и читаоница, Херцег Нови, 2005, стр. 500

Нико Луковић, Велика народна скупштина Бокеља 1848. године, објављено у Историски записи књига 1, свеска 1-2 (јануар-фебруар 1948), Историско друштво Народне републике Црне Горе, Цетиње, 1948, стр.

Шематизам православне Епархије бококоторско-дубровничке и спичанске за годину 1880, Епархија бококоторско-дубровничка и спичанска, Задар, 1880, стр. 29, 35, 36

Шематизам православне Епархије бококоторско-дубровничке и спичанске за годину 1903, Епархија бококоторска-дубровничка и спичанска, Дубровник, 1903, стр. 41, 42

Шематизам православне Епархије бококоторско-дубровничке и спичанске за годину 1904, Епархија бококоторска-дубровничка и спичанска, Дубровник, 1904, стр. 30

Шематизам Источно православне српске патријаршије по подацима из 1924. године, Свети архијерејски синод, Сремски Карловци, 1925, стр. 66

Боривоје М. Дробњаковић, Неколико података о гуслама и гусларима на Луштици у Боки Которској, објављено у Гласнику Етнографског музеја у Београду, књига 13, Београд, 1938, стр. 142

Адресар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Југословенско Рудолф Мосе а. д, Београд, 1927, стр. 288

Слободан Бобан Томић, Споменица одликованих лица из Зетске бановине (Црне Горе), Стручна књига, Београд, 1996, стр. 96

Група аутора, Заточеници Голог отока (Регистар лица осуђиваних због Информбироа), Архив Србије, Институт за савремену историју, Београд, 2016, стр. 272

Leksik prezimena SR Hrvatske, Matica hrvatska, Zagreb, 1976, стр. 340

Cadastre National de L’Istrie, L’Institut Adriatique, Sušak, 1946, стр. 220, 231, 366

Đuro Šurmin, Hrvatski spomenici (od godine 1100-1499), sveska I, JAZU, Zagreb, 1898, стр. 24