Порекло презимена, село Отока (Босанска Крупа)

Порекло становништва село Отока, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Унска долина знатно се проширује кад прими речицу Баштру. Више њиховог слива уздиже се брдо Плавно (307 m.), купаста облика, и Вучковац (394 m.). Између Плавна и Вучковца је дубока уседлина, која је развође потока Володера и Нимца. Володер утиче под Плавном у Уну, а Нимац у Баштру. На превоју је те уседлине и на тераси Плавна, Орашље, део насеља Отоке. Атар се насеља Отоке простире до потока Глодине, Љусине и Вуковске. Вучковац и Медведевац раставља поток Водомут, који се слева у Баштру. Лончаревац се састоји из више врела и слева се у Уну. Делови су насеља Отока:

Брод крај газа на Уни с леве стране; Буковска у источној долини Вуковске, Вучковац око брда Вучковац и Медведовац; .Лончаревац код потока Лончаревца; Љусина до села и речице Љусине; Орашље на превоју уседлине и на тераси; Отока у адама. Пецка до Језерског. Смрдан с леве стране Баштре, а Црквина око Мрачаја до Бушевића.

Тип села

Има 10 група сеоских, за њих се не чује назив махала. Чује се џемат за крајеве насеља, који припадају једној џамији. Брод је најживљи део Отоке, с обе стране цесте за Крупу. У Отоци је џамија и рушевине средовековног града. Крајеве Отоке зову Горњи Жегар и Доњи Жегар. Брод и Доњи Жегар имају карактер друмског насеља. И у Орашљу су поредане мање групе кућа на тераси испод Плавна и на превоју уседлине. Сашораван је део Љусина. Остали су делови разбијена типа са растуреним кућама у групе.

У Брду су:

Реџићи 5 к. Комићи-Мујагићи 5 к., Бepa 1 к., Ћулибрк 2 к., Бајагић 1 к., Гајић 2 к., Бешићи 23 к., Чаушевићи 3 к., Мустеданагићи 3 к., Алукићи 3 к., Дедић 1 к., Хоџићи–Цапоње 3 к., Каримановић 1 к., Агичић 1 к., Шахиновићи 6 к., Бајрићи 4 к., Боснић 1 к., Фајићи 9 к., Гавриловић 1 к., Јованићи 2 к., Михић 1 к., Османагић 1 к., Алијановић 1 к., Хасић 1 к., Јанковићи 3 к., Ибраковић 1 к., Мићић 1 к., Мујагић 1 к., Омерћехајић 1 к., Сантрач 1 к., Врањковић 1 к., Тодић 1 к., Кнежевић 1 к., Ступар 1 к. и Кахрић 1 к.

У Буковској:

Кајтазовићи 7 к., Радошевићи 3 к., Бегић–Пирагићи 3 к., Комић–Вармазовић 3 к., Кабљагић 1 к., Зејниловићи 2 к., Кадићи 7 к., Хоџић 1 к., Машић 1 к., Самарџић-Дуратовић 1 к., Харбаши 2 к., Халилевићи 9 к., Мушелић 1 к., Шарац 1 к., Сумбуљовићи 2 к., Мустеданагићи 2 к., Џаферовић 1 к. и Горињац 1 к.

На Црквини су:

Шарац 1 к., Мехићи 5 к., Ђумић 1 к., Сенићи 2 к., Љепоја 2 к., Подићи 3 к., Горињац 3 к., Нухановићи 6 к., Вејиновићи 2 к., Брацићи 9 к., Јакуповићи 5 к., Чаушевићи 1 к., Ерцег 1 к. и Радаковићи 2 к.

У Лончаревцу:

Чубра 1 к., Суљкановић 1 к., Мујкић 1 к., Поповић 1 к., Ћулибрк 1 к., Хасанагић 1 к., Лукач 1 к., Дрљача 1 к., Комић 1 к., Гаковић 1 к., Фетић 1 к. и Јусић 1 к.

У Љусини су:

Мустеданагић 1 к., Бешићи 15 к., Суљићи 8 к. и Мијићи 3 к.

У Орашљу:

Шереметовић 1 к., Суљкановићи 4 к., Мустеданагићи 19 к., Омерћехајићи 14 к., Фетићи 4 к., Ханданагићи 2 к., Кекић 1 к., Комић 1 к., Вранић 1 к., Горињац 1 к., Мујкићи 3 к., Бајрић 1 к., Јусићи 7 к., Декановићи 4 к., Кахрићи 10 к., Исламовићи 3 к., Араповићи 2 к., Хушидић 1 к., Дураковић 1 к., Мехић 1 к., Ичићи 3 к., Шох 1 к., Грдановић 1 к. и Каран 1 к.

У Отоци су:

Мујагићи 4 к., Чаушевићи 8 к., Пашићи 6 к., Братићи 4 к., Алијановићи 3 к., Мехићи 2 к., Фазлић 1 к., Комићи 32 к., Бекрић 1 к., Ћулибрк 1 к., Халиловићи 3 к., Вилић 1 к., Османовић 1 к., Подићи 3 к., Сухачић 1 к., Јабланица 1 к., Мехаџићи 2 к., Сумбуљовић 1 к., Мићић 1 к., Судић—Језеркић 2 к., Лелићи 1 к., Самарџић 1 к., Хандановић 1 к., Кекић 1 к. и Гајић 1 к.

На Пецкој:

Дракулићи 3 к., Дмитрашиновић 1 к., Жегарац 1 к., Репије 2 к., Дивјак 1 к., Николић 1 к., Ђурић 1 к., Кубет 3 к., Михић 1 к., Павковићи 2 к., Калембер 2 к., Ковачевић 1 к., Пешут 1 к., Опсеница 1 к., Тишма 1 к., Радаковићи 3 к., Козић 1 к. и Грба 1 к.

Ha Смрдану:

Горињац 2 к., Омерћехајић 1 к., Мујагићи 2 к., Пашићи 7 к., Бешић 1 к., Тинтор 1 к., Репије 2 к., Ерцег 1 к., Николићи 3 к., Ћулибрк 1 к., Живковић 1 к., Окић 1 к., Боровница 1 к., Вејиновић 1 к., Ступар 1 к., Борић 1 к. и Татићи 2 к.

На Вучковцу:

Вукобратовић 2 к., Ћумићи 4 к., Бјељац 1 к., Мудринићи 2 к., Торбица 1 к., Борићи 2 к. и Алијановић 1 к.

Привреда.

Кукурузима роде оточке луке. Жива је и трговина. И пре сав бужимски крај привредно је комуницирао Отоци, а особито од развођа Бужимске и Баштре, а по готово одкад је прошла жељезница до Крупе. Ту је претоварање робе за села бужимске околице. Отока се развија у варош. Купују се ту кестени и ораси и зоб кад роди. Кад изда година туда се увози жито. Жив је колски саобраћај био док није прошла жељезница. Тада су зарађивале добро каване за коначење кириџија. После жељезнице Отока се мења и постаје живља.

Имена.

У римско доба звала се Insuia. Мрачај ради магле и облака. Бојлук и Варошине, што се распознају многа кућишта. Мрђен по породици, која је за Лаудонова рата одселила у Банију. На породице, које су се раселиле или обамрле подсећа: Родића Брдо, Ладимир, Мишковића Бунар, Малкића Отока, Милојчића Коса, Маринко Поље, Пилиповац, Вучковац, Владушића Бунар, Ромића Бријег и Манда.

Старине.

Ниже слива Баштре у Уну у Малкића Отоци распознају се трагови римског насеља. На Чунгару је више потока Лончаревца и тог римског насеља преисторијско насеље са хрбинама од глиненог посуђа.

У обе Отоке су зидине средовековног града делимично порушене. Главни део варошице развија се у Отоци, где је и џамија и око цесте што води за Нови и за Бужим. На Мрачају се распознају трагови некаква утврђивања пре Турака. Недалеко је од Мрачаја „Црквина“, где се добро распознају зидови 1 m. високи цркве, 9 m. дуге и 5 m широке. Не може се установити да ли је црква из времена пре Турака или црква досељеника са Југа, који су иза Карловачког Мира одселили у Војну Крајину. Ниже Црквине има дебела подивљала винова лоза из времена пре Турака.

Околина је Отоке била врло насељена. По шумама распознају се разори њива и кућишта.

Постанак данашњег насеља и порекло његовог становништва.

Кад је Отока „фет учињена“ затечени су Братићи (чује се и Брацићи). Они су се потурчили. Њихова је сва земља била до Врановине, Баштре и Љусиие. Од њих су:

-Братићи 13 к., Хаџићи 2 к., Нухановићи 6 к. и Машићи 1 к.

Из њихова је „колина“ био диздар.

Тада су се населили и два из Анадола, Мустеданага и Бешо.

Бешу су запале земље до Володера и Љусине, а Мустеданаги низ Уну све до Тополе и границе.

Од Мустеданаге су, који је од гаџалских Турака код Филипе:

-Мустеданагићи 24 к., Омерћехајићи 16 к., Декановићи 1 к. од којих су и:

-Јусићи 8 к., Ханданагић 3 к., Хасанагић 1 к., Мујкић 1 к., и од њега

-Сејдић 1 к., Окић 1 к., Пашићи 13 к., Исламовићи 3 к., Суљкановићи 5 к., Фетићи 5 к., Османлићи 3 к., Зејновићи 2 к.

Кад се оделио Пашића предак добио је трећину Мустеданагића поседа. Свих његових потомака има 87 кућа.

Од Беше су:

Башићи 39 к., Бајрићи 1 к., Кахримановић 1 к., Бајрићи 4 к., Алукићи 3 к., Бегићи–Пирашћи 3 к., Фајићи 9 к., Реџићи 5 к., Суљићи 8 к. и Шахиновићи 6 к. Свега 79 кућа. Алагу Бешића стрељала је Аустрија за окупације.

Иза Карловачког Мира доселили су:

-Комићи из Комића крај Удбине, старином су од Анадола из Коње. Постоји традиција и ако мутна да су потомци неке владарске породице из Мале Азије.

По причању Хафиза Мустафе еф. Комића, који је једно време био и силакшор Султан Хамида, да је 1554. дошао на Удбину Сердар Хусреф. Од њега је било 6 кољена у Лици:

-Сердар Хусреф–Сердаревић, Челеби Ибрахим—Хусреф—Челеби Хаџи палио–Арслан—Ибрахим. Ибрахим је имао три сина: Мехмеда, Мухарема и Мустафу. Кад је Лику Аустрија освојила, прсли су куд који. Два су се уставили негде у Посавини, не зна се где. Само знају, да су од њих Селмановићи у Бос. Дубици.

Мехмед се населио у Отоку. Од њега је 7 кољена:

-Мехмед–Ибрахим—Мумин–Ахмет–Хаџи Мухарем–Хафиз Мустафа—Ахмет Шефик.

Од Мехмеда су:

-Комићи 34 к., Вармазовићи 3 к., Џаферовић 1 к., Алијановић 1 к., Мујагићи 5 к., Мехић 1 к., Мујановићи 4 к., Лелић 1 к., Мехаџићи 2 к., Срмбуљевићи 3 к. и Халилевићи 12 к. Свега 67 кућа.

Иза окупације су одселили у Турску:

Комићи 26 к.. Мустеданагићи 34 к. и Бешићи 15 к.,

Арифага Бешић био је силакшор Султана Хамида и од великог поверења његовог.

Иза Карловачког Мира доселили су:

-Горињац 7 к., из Будима. Најпре су се задржали у Каменграду.

-Подићи 6 к. од Подова у Банији.

Тада су из Лике:

-Вранићи 2 к., Мехићи 5 к. и Судићи–Језеркићи 2 к.

Пре Омерпаше су:

-Кадићи 7 к. из Крупе,

-Кајшазовићи 7 к.,

-Јакуиовићи 5 к. са Радоча,

-Вилићи 1 к. из Арапуше;

-Кекићи 2 .к. из Јасенице,

-Самарџић 1 к. из Мутника,

-Самарџић–Дуратовић 1 к. из Мутника,

-Кабљагић 1 к. из Крупе,

-Харбаши 2 к. из Дубовика,

-Хушидић 1 к. из Подзвизда,

-Чаушевићи 12 к. из Арапуше;

-Боснић 1 к. из Бадића и

-Османагић 1 к. из Арапуше.

Пре окупације су из Арнаутлука:

-Бакрић 1 к. и:

-Мујагићи 6 к.

He зна се одакле су:

-Кахраћи 11 к., а од њих:

-Ичићи 3 к., Дураковић 1 к. и Араповићи 2 к.

Пре окупације су:

-Мујагић 1 к. као ханџија из Кулен Вакуфа и обамро.

-Хасић 1 к. из Бужима, Фазлић 1 к., Мушелић 1 к. и Хаџићи-Цапоње 3 к.

Уз Буну пребегли су од ешкије, па и остали:

-Агичићи 1 к. и Дедићи 3 к.

Не зна се одакле су:

-Грдановаћ 1 к., Фатић 1 к. и Јабланица 1 к.

Православно становништво.

У Црквини, делу Отоке, најпре су доселили пре 100 г.

-Војиновићи 3 к. (Св. Василију) из Плавна (Далмација) и:

-Репије 4 к. (Никољдан) из Бјелајског Поља.

Пре Омерпаше су:

-Гавриловићи 1 к. (Св. Пантелију) од Сане и:

-Радошевићи З к. (Арханђеловдан) из Врточа.

Пре окупације од Бјелајског Поља:

-Ђумићи 1 к. (Арханђеловдан) из Бјелаја;

-Ступар 1 к. (Лазареву Суботу) из Вођенице и:

-Кнежевићи 2 к. (Никољдан) са Цвјетнића.

Из Лике су пре окупације:

-Радаковићи 5 к. (Никољдан);

-Ђумићи 4 к. (Арханђеловдан);

-Јанковићи З к. (Ђурђевдан) и:

-Борићи 2 к. (Св. Пантелију).

Пре окупације су из околних села:

-Врањковић 1 к. (Никољдан) на Љусине;

-Дрљача 1 к. (Трифуњдан) из Блатне;

-Гајићи 2 к. (Ђурђевцан) из Блатне;

-Ерцези 2 к. (Ђурђевдан) из Ракана;

-Тодићи 1 к. (Ђурђевдан) из Матаваза;

-Татићи 2 к. (Јовањдан) из Ивањске;

-Ковачевић 1 к. (Св. Стевана Дечанског) из Пученика;

–Сенићи 2 к. (Никољдан) из Ракана;

-Вајагићи 1 к. (Арханђеловцан) из Добросела;

-Лукач 1 к. (Јовањдан) из Ивањске;

-Михићи 2 к. (Никољдан) из Љусине ;

-Љепоје 2 к. (Томиндан) из Бушевића;

-Тинтор 1 к. (Враче) испод Радоча и:

-Мијићи 3 к. (Никољдан) из Љусине.

-Из Лике су после окупације:

-Мудринићи 2 к. (Ђурђевцан) из Грабовчева Села;

-Оштеница 1 и. (Никољдан) из Плашког;

-Грба 1 к., (Никољдан);

-Пешут 1 к. (Ђурђевдан);

-Павковићи 2 к. (Јовањдан);

-Боровница 1 к. (Ђурђевдан);

-Козић 1 к. (Јовањдан);

-Бјељац 1 к. (Никољдан) из Коранског Луга;

-Дмитрашиновићи 1 к. (Никољдан) из Коренице;

-Жегарац 1 к. (Лазареву Суботу);

-Дракулић 3 к. (Св. Стевана Дечанског) из Коренице;

-Торбица 1 к. (Стефањдан) из Вагана (Лика) и:

-Дивјак 1 к. (Јовањцан) из Коренице.

После окупације из Баније:

-Живковић 1 к. (Јовањдан) из Котарана и:

-Чубра 1 к. (Никољдан).

Из околних су села после окупације:

-Ћулибрци 5 к. (Јовањдан) из Бушевића;

-Јованићи 2 к. (Ђурђевдан) из Љусине;

-Каран 1 к. (Ђурђевдан) из Бушевића;

-Шарац 2 к. (Бл. Вериге) испод Гомиле;

-Гаковић 1 к. (Никољдан) из Баштре;

-Николићи 4 к. (Никољдан) из Љусине и

-Ступар 1 к. (Арханђеловцан) из Велике Рујишке иза рата.

После окупације су:

-Мићићи 2 к. (Лучиндан). Они су Билбије; и

-Сантрач 1 к. (Св. Пантелију) од Петровца.

He зна се одакле су:

-Вера 1 к. (Јовањдан),

-Ђурић 1 к. (Стефањдан) и

-Кубет 1 к. (Лучиндан).

-Семиз 1 к. пре окупације дошао из Херцеговине као терзија.

-Католици.

Пре окупације дошао је

-Мијо Божић као екмешчија из Травника.

После окупације је доселио као кујунџија па се затрговчио:

-Тајић Марко из Пећи.

-Шох 1 к. доселио је као жандар пред рат.

Свега је у Отоци: Муслимана 36 поредица са 359 кућа; православних 56 породица са 96 кућа и католика 3 породице са 3 куће.

То је свега 95 породица са 458 кућа.

ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.