Порекло презимена, село Махмић Село (Босанска Крупа)

Порекло становништва села Махмић Село (Махмићасело), општина Босанска Крупа. Према књизи Милана Карановића “Поуње у Босанској крајини”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Трепешница тече у поток Баштру, а Камарица прима врела и поточиће: Жутића Поток, Назифов Точак и Кардашевац. Служе се водом са тих потока и ових врела: Каменица, Стари Бунар, Илиџа, Сотоњак, Радиновац, Мушића Бунар, Суљин Бунар, Орашље, Средељ и Багра. Трепешница је у поточној долини.

Тип села.

Село је разбијено у групе. Овеће породичне групе зову село. Дели се на 4 краја:

У Емрића Селу су:

Хаџићи 3 к., Ђаковић 1 к., Емрићи 16 к., Махмићи 5 к. и Харчевић 1 к.

У Хаџића Селу:

Керкези 2 к., Атајићи 2 к., Мехићи 2 к., Хаџићи 26 к. и Ракић 1 к.

У Maxмића Селу:

Атајићи 2 к., Махмићи 26 к., Мујкић 1 к., Пајалић 1 к., Латковић 1 к., Косановић 1 к. и Кошутић 1 к.

У Тредешници:

Кнежевић 1 к., Вујићи 2 к., Велићи 10 к., Малбашић 1 к., Мандић 1 к, Гавриловићи 2 к., Латковићи 2 к., Ковачевићи 5 к., Кантари 2 к., Мушићи 5 к., Хркалић 1 к., Исаковић 1 к., Ханџићи 2 к., Аличевићи 4 к. и Емрић 1 к.

Свега је у селу 26 породица са 129 кућа.

Привреда.

Више се баве земљорадњом. Поред земљорадње баве се занатом.

Имена.

Село је добило име од заснивача насеља Махме из Бужимскога Града. Два дела села по најјачим породицама, а један део по потоку. Сарачко Селиште по некаквом сарачу који је ту израђивао седла.

Старине.

На Црквини се распознају темељи цркве пре Турака.

Постанак села и порекло становништва.

Пре 100 г. иселио је први из града Махмо из племена Пајалина на станиште. Његов син Дилдо Махмић имао је 24 сина од 5 жена и доживео је праунучад. И сад има у градској страни мулкова који припадају Махмића Селу. Од Махме:

-Махмићи 26 к.; од Пајале:

-Велићи 10 к. и Пајалићи 1 к. Иза Махме су доселили:

-Хаџићи 29 к. од Сиклеуша. Предак им је био хаџија па су прозвани Хаџићи.

Од града су пре 80 г. и:

-Ермићи 17 к. и:

-Мушићи 5 к. Не сећају се од кога су соја, али су Анадолци.

Пре Омерпаше су са Коњодора:

-Исаковићи 1 к. од Каримана:

-Ћехаје и

-Ханџићи 2 к. из Лијевна дошао на материнство.

Пре окупације су:

-Атајићи 4 к. из Врнограча и:

-Харчевићи 1 к. из Језерског.

-Рамићи 1 к. из града;

-Мехнићи 5 к. из града и

Аличевићи 5 к. с Вага. Не сећају се којему „плетиву“ спадају.

Пре окупације су из Мразовца:

-Кркалић 1 к.,

-Ковачевићи 5 к. и:

-Мујкић 1 к.

Од православног становништва су први доселили пре Омерпаше:

-Кнежевићи 1 к. (Никољдан) са Очигрија и:

-Гавриловићи 2 к. (Св. Пантелију) од Сане.

Пре окупације су из Бјелајског Поља:

-Керкези 2 к. (Ђурђевдан) а из Лике:

-Кантари 2 к. (Лучиндан);

-Латковићи 3 к. (Арханђеловдан);

-Мандић 1 к. (Стефањдан);

-Малбашић 1 к. (Арханђеловдан);

-Вујићи 2 к. (Ђурђевдан) и:

-Кошутић 1 к. (Лучиндан).

Пре окупације су:

-Ђаковићи 1 к. (Никољдан) из Добренице приженио се и:

-Косановић 1 к. (Никољдан) из Лике.

ИЗВОР: Према књизи  „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.