Порекло становништва села Гориња, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
У ували оивиченој косама Грмеч планине, Горинским Врхом 832 m и Оштрељом 817 m лежи насеље. Из Пећине извире мало врело, које се за великих поводања излије и поплави сву увалу горињску. Поводањ је био 1921. И и пре 70 г. кад се вода, веле, прелевала из горињске увале у гудавачку увалу. Воду пију са врела: Црквина са пет врела, Каца, Станаревац и Елезовац.
Тип села.
Разбијено је у групе. Само се види ред група породичних у делу села Црквини, испод планинских коса. Има три дела.
У Горињи су:
Мандићи 1 к., Штулић 1 к., и Ступар 1 к.
На Брдима су:
Ступари 13 к., Десница 1 к., Мандићи 4 к., Кнежевићи 2 к., Карићи 2 к., и Зорићи 2 к.
На Црквини:
Крчмар 1 к., Јеличић 1 к., Суботић 1 к., Калинић 1 к., Качавенда 1 к., Недимовићи 2 к., Поповићи 1 к., Ступари 7 к., Кнежевићи 2 к., Десница 2 к., Миљуши 2 к., Грубор 1 к., Трнинић 1 к., Штрпци 4 к., Стијеља 1 к., Колунџије 8 к., и Бајићи 2 к.
Свега 20 породица са 64 куће.
Привреда.
Сточарством се у вишој мери баве него земљорадњом. Помаже их и државна шума, одакле заслужују возећи балване за пилане. Има их неколико на раду у Америци. Један држи трговину ситнаријом.
Имена.
Од расељених су породица имена: Тојагића Кућиште, Перића Долина и Сукњевића Пољана.
Старине.
На Градини је, веле, била кула Хозлић-Уремаге и муслиманско село, које се раселило. На Црквини се распознају темељи цркве и око ње гробље са дугим положитим плочама. Ту цркву порушену спомиње путописац Курипешић (Dr. Petar Matković: Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI. v. Rad. Jug. Akad. књ. 56. стр. 153).
Постанак села и порекло становништва.
Најпре су се доселили из Бјелајског Поља пре 100 г.
-Ступари 21 к., Славе Лазареву Суботу. У Бјелајско Поље су дошли из Северне Далмације. Селећи са Херцеговине у Северну Далмацију задржали су се неко време на Дувањском Пољу. Од њих су:
-Карићи 2 к.
Иза њих су доселили:
-Колунџије 8 к., (Никољдан) из Врановине (Бјелајско Поље). Убио човека у тору па побегао од крварине у другу нахију.
Пре Омерпаше су:
-Мандићи 5 к., (Стефањдан) из Лике;
-Штрпци (Ђурђевдан) из Суваје и:
-Кнежевићи 4 к., (Никољдан) од Унца.
Пре окупације су:
-Качавенде 3 к., (Никољдан) из Војевца;
-Недимовићи 2 к., (Ђурђевдан) из Јасенице;
-Деснице 3 к., (Никољдан) из Далмације;
-Зорићи 1 к., (Ђурђевдан) из Мазина;
-Крчмар 1 к., (Јовањдан) из Лике;
-Јеличић 1 к., (Никољдан) из Суваје;
-Суботић 1 к., (Арханђеловдан) из Срба;
-Калинић 1 к., (Никољдан) из Бујадница;
-Поповић 1 к., (Илиндан) из Трубара;
–Миљуш 2 к., (Јовањдан) из Срба;
-Грубор 1 к., (Ђурђевдан) од Тромеће ;
-Трнинић 1 к., (Стефањдан) од Унца;
-Стијеља 1 к., (Јовањдан) из Лике;
-Бајић 2 к., (Јовањдан) из Мазина и:
-Штулић 1 к., слави Враче из Лике.
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)