Poreklo prezimena, selo Korlati (Trebinje)

Poreklo stanovništva naselja Korlati, opština Trebinje. Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je na Iliji Planini, između njenih visova Siljevca, Klupca i Konjske Jame. Žive vode nema. Čatrnja ima 13. Lokve su: Ugrin Do i, u „ortakluku“ s Dračevljanima, Đedovica.

Zemlje i šume.

Zemlje imaju i u polju i u brdu. U brdu su: Stanči, Kušta, Dolovi, Međukuk, Prapratni Do, Prosište, Kalovište, Avtovi Do, Gladišin Do, Lađeni Do i Zazubak, a y Polju su: Struge, Dragomirnice, Grude, Podošeknice, Jazine, Bovanica i Raskrsnica. Kosanice su: Utrine; Plani, Široki puti i Bregovi. Oko sela je dosta šumovite, napočito na severnoj i severoistočnoj strani sela. „Gore“ su: Sačivišće; Laznice, Prapratni Dolovi, Đurinova Glavica i Klisura.

Tip sela i ostali podaci.

Kuće su na okupu a ima ih svega 14 pravoslavnih.

Selo se pominje 1503, kada je u njemu živeo ogranak roda Nenkovaca (Nicola Milichevich de Chorlat, de Nenchova), čije je sedište bilo y ljubinjskom selu Ivici. Oko pola km južno od današnjeg sela je mesto Selište i kod tog Sedišta je seosko groblje, a u groblju su četiri „grčke ploče“. Niko ništa ne zna da kaže o Selištu. Rod Nožice imaju svoje zasebno groblje, na drugoj strani sela. Nekoliko starih omeđina je na mestu Zaoraje, oko pola sata hoda prema istoku. Pričaju da je tu nekada bilo selo i da su se neki odatle odselili u blizinu Jablanice, dok su drugi izumrli. Zna se da su u selu nekada živeli rodovi Korlati i Čaušići, čiji je predak bio u turskoj vojsci čauš i po tome prozvani. Priča se da su mu Turci dali pola uduta Korlati. Korlati su izumrli. Nazivi mesta u selu Rikalovo i Ljubovo Gumno upućuju da cy i ti rodovi nekada živeli u selu.

Poreklo stanovništva.

-Peške (8 k.). Neki slave Nikoljdan i prislužuju Arhanđelovdan, a neki slave Arhanđelovdan. Starinom su Radulovići iz Tulja. Ima ih iseljenih i u Mostaru.

-Bajati (Z k., Arhanđelovdan) su starinom Samardžići iz Žrvnja. Neki“ se potužio u vojsci da je meso bajato, na po tome prozvani on i potomstvo mu.

-Nožice (3 k., Arhanđelovdan) su poreklom Milašine iz Dračeva. Došli na miraz pravog Nožice i po tome prozvani.

 IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.