ПИШЕ: Милан Радуловић, потпредсједник Одбора за хералдику Друштва српских родословаца ”Порекло”

Одбор за хералдику Друштва српских родословаца ”Порекло” у наредном периоду има за циљ понудити заинтересованим лицима могућност израде породичног или територијалног хералдичког знамења. У склопу изречене тежње Одбор представља приједлог решења хералдичког знамења општине Хан Пијесак, а које је израђено у доброј намјери јуна 2021. године на основу тадашњих тежњи начелника општине. Иако остао у домену приједлога решења, Одбор га у сврху промоције представља јавности. Пред вама је укратко образложен приједлог решења грба и заставе Хан Пијеска.

Одломци из елабората „Приједлог грба Хан Пијеска“:

Хералдички статус Хан Пијеска

Први покушај да општина Хан Пијесак стекне грб начињен је 20. априла 2001. године када је усвојен тренутни грб и „Одлука о облику и садржају симбола општине Хан Пијесак“, број: 01-022-12/01.[1] Усвојни грб је накнадно у пракси без измјене Одлуке Скупштине општине мијењан да би коначну ликовну композицију стекао 2016. године.[2] Досадашњи грб је естетски компактан и симетричан али незадовољавјући у погледу хералдичких норми, па је као такав неправилан, а самим тим и законски неодговарајући јер „Закон о локалној самоуправи Републике Српске“[3] предвиђа хералдички исправан грб, па члан 6. став 4. закона налаже да „Грб јединице локалне самоуправе мора бити сачињен и описан по правилима хералдике“.

Одлука о облику и садржају симбола општине Хан Пијесак из 2001. године у члану 1. гласи[4]:

„Усваја се идејно рјешење симбола општине Хан-Пијесак да под шифром “ГРОС” и утврђује се да је симбол у облику грба и да садржи:

– Штит, као централни дио грба са четири поља. У десном горњем пољу налази се крст са четири оцила бијеле боје на црвеној позадини. У лијевом горњем пољу налази се мотив са два планинска врха ( Игриште и Жеп) . Дијагонално од два поља је смјештен симбол дворца “Карађорђевића” означен бијелом бојом на зеленој подлози. У доњем лијевом пољу распоређено је шест хоризонталних пруга наиз мјенично у бијело-плавој боји. које симболишу здраву планинску климу.

– Са лијеве и десне стране штита су два вука, као представници високе дивљачи, и двије заставе поред којих судвије гранчице јеле и бора.

– Испод штита у централном дијелу је круна у златној боји са дрвеном подлогом, која се надовезује на мотив дворца.

– Са доње стране грб се завршава са лентом, на чијем централном дијелу се налази исписан назив општине, на лијевој страни година оснивања општине, а на десној страни датум празника и Крсне славе општине.

– Сви мотиви изузев застава на копљима, су смјештени у положени правоугаоник пропорција 1:1, 618 , што грбу даје одговарају хармонију и склад.“

Према ликовној изведби аутора основни грб се састојао од нехералдиочког минијатурног штита подијељеног у четири поља са бијелим крстом и оцилима на црвеној подлози у десном горњем пољу, док се у наредним верзијама које нису евидентиране у Одлукама Скупштине општине, оцила златна (прилог 5,6,7). У лијевом горњем пољу у званичној верзији приказана су два планинска врха Игришта и Жеп на бијелој позадини, док су у накнадним верзијама брда приказана на азурној подлози (прилог 5,6,7). Доње десно поље је раздијељено силуетом зграде са два торња, што је према опису грба требало да представља двор Карађорђевића док је у накнадним верзијима (прилог 6,7) приказана вила у златном на зеленој подлози. Доње лијево поље сачињено је од 6 греда плаво бијелих што према „Одлуци о облику и садржају симбола општине Хан-Пијесак“ из 2001. симболише здраву планинску климу, док је у наредним верзијама поље приказано са 12 греда у златној и плавој боји.

Средњи грб састојао се од поменутог нехералдичког штита са златном недефинисаном круном у подножју грба као параферналијом, која је представљена на „дрвеном плашту“ што је према опису из Одлуке требало појачати алузију на Карађорђевиће, да би у наредној верзији плашт и круна добила коначан изглед, гдје је представљена краљевска круна на крунисаном црвеном плашту, тако да ниједна верзија није испуњавала хералдичке норме. Круна испод штита може се тумачити као пониженост умјесто идеје аутора о почасти, а дрвени плаш на коме је круна одаје утисак карикатуралности.

Велики грб имао је држаче у виду два златна вука који су држали стегове Српске и Хан Пијеска (застава је била азурно плаво бјело плава). У другој верзији која је у пракси била у употреби у периоду између 2013. до 2016. године умјесто заставе Републике Српске била је истакнута застава Лужичких Срба,[5] вјероватно као забуна илустратора. Држачи су имали гранчице четинара, а у постаменту је лента са годином првог помена Хан Пијеска (у изворној верзији 1895. или 1855) у десном, те називом општине у централном дијелу ленте и у лијевом гдје је стајао датум дана општине.

Мотивске преференце за грб Хан Пијеска

Како бисмо стекли увид у симболе који се могу користити за израду грба неопходно је одабрати мотивске преференце општине Хан Пијесак које ће на прави начин представљати општину. За потребе овог приједлога разврстали смо их у четири категорије: природне, историјске, етно-фолклорне и архитектонске. Детаљни опис све четири категорије налази се у елаборату, и у овом чланку због опширности неће бити наведен.

Избор мотива

Из приложених категорија издвајамо следеће мотиве који би били сажети у поруку приједлога грба.

Као мотиве природе издојили бисмо:

• Љековит и виско квалитетан ваздух
• Планине и брдовити рељеф
• Црногорична шума
• Вукови, као култна животиња овдашњег становништва

Мотиви из историје и архитектуре:

• Средњовјековни град Мрков – тврђава Пошијак
• Земља Павловића
• Хајдучка традиција
• Карађорђевићи – који су имали утицаја на развој насеља, да од села израсте у варош и општину; њихова резиденција у граду; државнички и други послови, те активности које су сврстали Хан Пијесак у историјска мјеста
• Војни значај мјеста током Априлског рата, СФРЈ – гдје је био један од војних центара, те његов значај током Одбрамбено-отаџбинског рата као командног мјеста и Главног штаба Војске Републике Српске

Мотиви ношње и становништва:

• Ношња источне Босне;
• Јака досељеничка струја из Херцеговине чији потомци чине преовлађујућу већину становништва општине.

Приједлог рјешења грба Хан Пијеска и његово поимање

Узимајући у обзир традицију поднебља и хералдичка начела сматрамо да композиција грба општине треба да садржи основни, средњи и велики грб. На основу мотивских преференци хералдички умјетник Дамјан Ћорић урадио је композицију грба. Овде ћемо предстравити поимање приједлога грба у сва три нивоа, док је у блазону дат стручни хералдички опис грба.

Основни грб

Мали грб је представљен на штиту пиринејске форме. Садржи на десној страни почасни кантон у коме је круна Карађорђевића на црвеном пољу, а који је оивичен хермелином. Већ смо у мотивским преференцама објаснили да су Карађорђевићи, а међу њима посебно краљ Александар афирмисали Хан Пијесак и начинили га историјским мјестом. Краљ га је из сеоског насеља произвео у елитно насеље Краљевине Југославије са свим погодностима цивилизације тог доба; у двору у Хан Пијеску одржавале су се сједнице владе, примани су на аудијенцију амбасадори и државници, па узимајући поменуто у обзир, круна Карађорђевића као симбол тога времена приказана је на почасном мјесту у кантону грба. Небули (валовито поље) у горњем дијелу штита представља благодатан планински вазудух и високу концентрацију озона у стратосфери који уз климатске карактеристике Хан Пијеска омогућава завидно мјесто на карти ваздушних бања Европе што је представљено и на средишњем дијелу штита на коме је зелени тробрјег на сребреном пољу алудирајући на рељеф општине. У доњем пољу, у стопи, представљан је камени бедем са три грудобрана, што алудира на постојаност простора и становништва кроз вријеме, те његов војно-историјски значај. Бедем симболизује Пошијак и Земљу Павловића, хајдучку традицију и војни центар, чији се значај није мијењао од времена Краљевине Југославије до Републике Српске. Овај мотив још алудира и на слободарски дух и спремност на заштиту свога интегритета.

Средњи грб

Према резултатима пописа Републике Српске спроведеног 2013. године, објављеног од стране Републичког завода за статистику Републике Српске, општина Хан Пијесак бројала је 3.445 становника,[8] што му по начелу српске хералдике додјељује камену озидану тростепену круну без кренелације.

Велики грб

Велики грб Хан Пијеска окружен је чуварима. Са десне стране je природна фигура домицилног сељака одјевеног у традиоционалну народну ношњу источне Босне са краја 19. вијека, са црним џемаданом и шубаром, а лијево је држач заштитник града и општине Св. Пантелејмон, одјевен у ромејску ношњу са љекаријама у лијевој руци, како се традиционално представља на фрескопису. Према спроведеној неформалној анкети изражена је воља за њима јер они у пуној мјери представљају житеље општине, а како је Хан Пијесак у Другом свјетском рату ослобођен на дан Св. Пантелејмона и како је тај дан узет за дан и славу општине (Статут, члан 7.) још од краја Другог свјетског рата, то нас је додатно учврстило у увјерењу да грб треба да садржи поменуте чуваре. Као алтернативно рјешење за чуваре грба понуђена су два вука у природној боји. Вук је култна звјер наших народа, оличење храбросати, мудрости, тврдоглавости, оних који на крају успију у својим напорима, оних које је опасно изазивати, а како шуме Хан Пијеска и обилују њима, то је требало да појача симболику вукова као држача грба. Оба изабрана чувара (сељак и Св. Пантелејмон) држе по један стег, сељак Републике Српске, а Св. Пантелејмон стег општине Хан Пијесак. Оба стега су опшивена златним ресама. Постамен грба чине планине прекривене црногоричном шумом у природној боји.

Стег је подјељен у три дијела. Горње поље је валовито у сребреној боји са кантоном у коме је круна Карађорђевића на црвеном платну опшивеним хермелином. Валовито бијело поље симболизује чист и љековит планински ваздух, док круна Карађорђевића представља поменуту династију и њихов утицај на развој општине и града. У средњем пољу је крсташ на плавој подлози, чија је симболика у првом реду основна хришћанска, али се огледа и у застави средњовјековне Бановине Босне за чији изглед сазнајемо са печата Котроманића а њену боју из српских средњовјековних грбовника. На застави Босне замјенили смо грчки крст са крсташем који алудира на јаку динарску миграциону струју општине. Доњи дио је представљен у бедемској форми са три грудобрана, што симболизује Хан Пијесак, његову постојаност и историјску улогу, али и алузију на Земљу Павловића, којој је простор припадао у предосманком добу. Боје: плава (R:23, G:72, B:139), бијела (R:255, G:255, B:255), црвена (R:209, G:43, B:45). Застава је у размјери 1:1.

Стег

[1] Odluka o obliku i sadržaju sinbola opštine Han-Pijesak. 2001. 01-022-12/01. (Skupština opštine Han Pijesak, 20. april).

[2] Информације добијене путем увида са сајта општине https://hanpijesak.org/ и путем нтернет архиве – Web Archive – Internet Archive (http://web.archive.org/web/20141101000000*/https://hanpijesak.org/)

[3] Службени гласни Републике Српске. 2019. Закон о локалној самоуправи. Бања Лука: Службени гласни Републике Српске.

[4] Odluka o obliku i sadržaju sinbola opštine Han-Pijesak. 2001. 01-022-12/01. (Skupština opštine Han Pijesak, 20. april).

[5] Информације добијене путем увида са сајта општине и путем нтернет архиве – Web Archive – Internet Archive http://web.archive.org/web/20130701234301/https://hanpijesak.net/и историјом http://www.hanpijesak.org/

[6] Информације добијене путем увида са сајта општине https://hanpijesak.org/ и путем нтернет архиве – Web Archive – Internet Archive: https://web.archive.org/web/20120210114717/http://www.hanpijesak.net/ и  hanpijesak.org/ веб архиве

[7] http://web.archive.org/web/20170420175312/http://hanpijesak.org/opstina-han-pijesak/

[8] Републички завод за статистику Републике Српске. 2017. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. године. Београд: Републички завод за статистику Републике Српске, стр. 21