Презиме Друговић (било) је присутно у Старој Херцеговини.
ДРУГОВИЋ (Drugouich) cy истакнуто српско племе. Помињу се у историјским изворима као становници у Травунији, Гацку, Невесињу и Никшићу. За њих се каже да су доселили у Полог из околине Солуна. Породично име добили су по Другу који је неки далеки родоначелник породице. Mожда још док су Друговићи боравили као словенско племе Другувити код Солуна гдје су имали и своју епископију под солунском митрополијом (К. Јиречек, Историја Срба 1, 99).
Друговићи се у писаним споменицима и на каменим епитафима јављају и као Чихорићи које је њихово друго породично име од 1356. године, када се више не помињу као Друговићи, осим у појединачним случајевима какав је војвода Друговић 1412. године – безимени војник Сандаља Хранића.
Друговићи су доселили из околине Солуна у Полог, а одатле у залеђе Јадрана и Дубровника (Етнографске прилике у Јужној Србији, Скопље 1937, 394).
Од Радоја Друговића, властелина босанског бана Матије Нинослава, који је свједок у договору с Дубровчанима 1249. године, помиње се више истакнутих чланова породице.
Почетком XIV вијека у изворима се јавља Клап Друговић из Невесиња (“Сlар Drugouich de Neuesigna”) који се 10. септембра 1305. године тужио пред дубровачким судијама (Div. canc. 1305).
“Средњовековно влашко братство некада настањено у данашњем селу Друговићи код Гацка. Село је по њима и добило име. У дубровачким историјским изворима XIV века помињу се “као братство”, а већ на самом почетку XIV века били су настањени у Друговићима, где се (1412) помиње војвода Друговић као Сандаљев човек. Друговићи су били суседи познатих Плишчића и припадали су Горњим Власима.
Чихорићи или Друговићи су били хумска властеоска породица са баштином у Величанима. Њихова судбина била је везана за Санковиће са којима су били у сродству и док су ови господарили Поповом уздизали су их на рачун Николића. У изворима се помињу у периоду између 1306. и 1399. године. Људи жупана Степка Друговића помињу се 1306. године.
* * *
Презиме Друговић среће се код Срба у Босанској Посавини. Има их у селу Горњи Клакар у општини (Босански) Брод.
* * *
Етимологија: Патронимско презиме – настало по имену претка Друг.
ИЗВОРИ:
Новак Мандић Студо, Српске породице Војводства Светог Саве, Издање аутора, Гацко, 2000, стр. 122.
Risto Milićević, Hercegovačka prezimena, Svet knjige, Beograd, 2005, стр. 318.
Срђан Рудић, Властела Илирског грбовника, Историјски институт, Београд, 2006, стр. 234.
Коментари (0)