Спалајковић је изузетно ретко српско презиме, које данас носи само десетак особа. Потиче из Крагујевца, где је у 19. веку било неколико трговачких породица Спалајковића, које су понекад у матичним књигама уписиване и као Спалајкић.
Крсна Слава је Света Петка.
Крагујевачки трговац Јован Спалајковић (рођ. 1826) богатство је створио трговином разноврсном робом, а занат му је иначе био абаџијски, као и његовом оцу. Јован Спалајковић је учествовао и у друштвеном и политичком животу Крагујевца. Године 1876. окупио је групу виђенијих грађана, припремио оснивачку скупштину и поднео статут првог одбора Црвеног крста у Србији. Постао је први председник тог удружења. (извор: Бајин Д. Зоран, Мирослав Спалајковић (1869-1951) биографија, докторска дисертација, Београд, 2016)
Јованов син био је Мирослав Спалајковић (1869-1951), значајан српски дипломата. Завршио је гимназију у Крагујевцу, а студирао у Паризу. Тамо је 1898. докторирао са тезом о међународном положају Босне и Херцеговине под аустроугарском окупацијом. Као посланик у Софију радио је на склапању Балканског савеза против Турске. Затим је постављен за посланика Краљевине Србије у Русији, пред почетак и током Првог светског рата. У Краљевини СХС постао је министар без портфеља, представник на прва два заседања Друштва народа, а затим је обављао функцију посланика у Паризу (1922-1935). Током Другог светског рата био је саветник Милана Недића и један од главних идеолога тог режима. По доласку Црвене армије и партизана, емигрирао је и умро у Паризу.
Коментари (0)