Презиме Тодорановић забележено је:
- код неколико територијално удаљених родова у Србији;
- у Републици Српској, у Босанској Посавини, у селима парохије Машићи и Романовци, где славе Ђурђевдан [1];
- у околини Ријеке у Хрватској код само неколико становника [2].
***
У Србији је 1833. у Ћићевцу у тадашњем алексиначко-ражањском срезу, забележен Митар Тодоранов [3], а годину дана касније забележен је као Гмитар Тодорановић [4].
***
У Кумодражу код Београда 1903. било је око 10 кућа Тодорановића, старинаца, славе св. Николу. Од њих су Костићи, Маринковићи и други. [5]
***
Презиме Тодорановић постоји и у Рудној Глави код Мајданпека. [6]
_______________________________________________
ИЗВОРИ:
[1] Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Просвета-Трговина д.д, Сомбор, 1993, стр. 361, на основу Шематизма митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882.
[2] https://actacroatica.com/en/surname/Todoranovi%C4%87/ , приступљено 7.5.2022
[3] Мирослав Д. Гагић, Од Сталаћа до Делиграда кроз векове (и архивска грађа за родослове 1. део), библиотека „Хронике села“, књига 320, Културно-просветна заједница Србије -Београд / Историјски архив – Крушевац / Графопромет – Параћин, Ражањ-Ћићевац, 2007, стр. 416
[4] Бранко Перуничић, Алексинац и околина, Скупштина општине Алексинац, Београд, 1978, стр. 74
[5] Риста Т. Николић, Околина Београда (антропогеографска испитивања), Српски етнографски зборник, књига V, библиотека Насеља српских земаља, књига II, Београд, 1903, стр. 983
[6] Новица Богдановић, Габријел Милосављевић, Бојан Тасев, Сава Владић, Велибор Филиповић, 140 године школе у Рудној Глави, Нота – Књажевац / Основна школа “Бранко Перић” – Рудна Глава, 2007, стр. 109
Коментари (0)