Порекло становништва насеља Нови Бановци, општина Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године.
Нови Бановци (6.354 ст.), развијено (2,7% аграрног ст.) насеље панонског типа, на (92 m) десној обали Дунава, с обе стране пута Земун–Сурдук–Стари Сланкамен, 2 km северно од ауто-пута Београд–Нови Сад–Суботица, 12 km ЈИ од Старе Пазове. Површина
атара износи 908 hа.
Насеље је издуженог облика поред тока Дунава. Основу чине две улице меридијанског правца, а једном од њих пролази поменути пут. Постоји и неколико краћих улица. Према југу и северу надовезују се викенд-куће, које се све више користе за становање. Посредством ових кућа према северу насеље је спојено са Старим Бановцима. Због близине Београда, после Другог светског рата, у Новим Бановцима је изграђено 10 хиљ. станова за раднике запослене у Београду.
Представљају најмлађе насеље у околини Старе Пазове. На једној карти из 1730. на месту данашњег села уцртана је војничка касарна (граничари Срби и Хрвати, због Војне границе). Потом је 1735. саграђена мала насеобина немачких занатлија, у коју је 1791, као и у Нову Пазову, досељено 136 Немаца, а 1802. још седам немачких породица.
Кроз историју углавном имају пораст популације:
1869. – 817,
1880. — 875,
1890. – 997,
1900.—1.080,
1910.—1.228,
1921.—1.261,
1931.– 1.320.
Крајем Другог светског рата присутно је исељавање Немаца у матичну државу и досељавање српског живља из централне Србије.
Садашње ст. је претежно српско (73,5%), а има Хрвата (8,6%), Црногораца (2,5%), Македонаца и др.
Индекс демографског старења (ј,) креће се у распону од 0,2 (1961) до 0,3 (1991).
У насељу се налазе две цркве: православна Св. Василија Острошког (у изградњи), чији дан је и сеоска слава (за православце), и католичка посвећена Св. Марији (1766).
Електрично осветљење добијају 1929, а савремени водовод 1987. год.
Имају осморазредну ОШ “Никола Тесла” (шк. 2000/01. – 928 ученика), библиотеку, КУД, 70 производних занатских радњи (пластичари, ливци, бравари, галванизери и др.), пијацу (пазарни дан – петак) и др.
ИЗВОР: Географска енциклопедија насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године.
Коментари (0)