Порекло презимена Сабљаревић

11. децембра 2021.

коментара: 0

Сабљаревић је презиме из Београда. Крсна слава је Свети Јован.

Алекса Сабљаревић био је фијакерист из Београда 1908. године. Наведен је као обућар 1927.

Андрија Поповић (између 1778–1780). Рођен је око 1750. у Пожаревцу. Отац га је, још као дечака, бежећи од турског терора, довео у Срем. Оставши рано без родитеља, бригу над њим преузимају неки рођаци или очеви пријатељи у Иригу, где похађа основну школу. Недуго затим он је у Земуну, у којем наставља али и не довршава своје образовање. У селу Карловчићу прихвата се дужности учитеља и жени девојком Саром, родом из Кленка, која му рађа два сина, Мојсила и Стевана. Након шест година службе, Поповић се сели у Осек где похађа тзв. Нормалну школу, стекавши пуну квалификацију за
учитељски позив. Из Осека се поново упућује у Срем, овај пут у Добринце, где се као педагог кратко задржао, свега једну годину. Одатле га пут води у Брестач, где такође остаје годину дана као учитељ, па у Ириг, у којем службује исто једну годину. У Вогњу остаје пет година, у Ривици три, опет у Вогњу четири године. Пут га даље водиуКленак, где оставља жену,затимуустаничку Србију,уШабац, у којем је 1806. учитељ. Кад су га откриле аустријске власти, он мења презиме у Сабљаревић и склања се у село Грабовце код Ваљева. У једном документу из 1819. године дознаје се да се он, после 1808, настанио у Орашцу, средишту Шумадије, далеко од очију аустријских шпијуна, где остаје све до пропасти устанка 1813, радећи на подизању народне просвете. У маси избеглица која је те преломне године прелазила преко Саве у Срем, нашао се M наш учитељ. Настањује се у Доњим Петровцима и запошљава у сеоској школи, стално под присмотром власти која му није заборавила учешће у некадашњој Тицановој буни. Ухапшен је следеће, 1814. године, спроведен у петроварадинску тврђаву и окован. Није утврђено колико је дуго био у тамници, из које је побегао у првој половини септембра, вероватно уз помоћ српских официра и војника, међу којима је имао доста пријатеља, познаника и својих бивших ђака. Ни после две недеље потраге, власти не успевају да га пронађу. Брестач треба да се поноси својим некадашњим учитељем, који је, по опису из једне полицијске потернице, био човек висок и крупан, сивих очију и проседих бркова, лица црномањастог – носио је српско одело, опанке M фес на глави. (извор: Понос и светлост, 250 година школе у Брестачу 1766-2016, 2016. год)

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.