Рогачи су присутни у подручју Опутне Рудине у Херцеговини, између Гацка и Билеће. Има их у Коритима (у засеоку Битељица), као и у Горњим Црквицама и Тарајином Долу (данас Тарахин До) код Гацка. У Тарајин До су досељени из Црквица.
Рогачи припадају племену Озринићи и славе Аранђеловдан, а прислужују Илиндан.
Потичу од Абрамовића из Велестова.
“Кажу да су “из Чева с Вукова Пода” и да су се тамо презивали Абрамовићи. Отуда су у турски Никшић добјежала браћа Вук и Андрија, а одатле на Корита када се тамо градила паланка. Презиме Рогачи добили су по томе што је неки њихов предак, плашећи дјецу о Божићу, натакао мјешину од овна, а дјеца су рекла: “Ето рогоње”. Они овоме још додају да су, док су били y Никшићу, због неког убиства Турци ухватили Вука, сина му Мрђена и кћерку Анђелију. Да би се избавили, Анђелија се удаде за Алију, сина Мујка Црновршанина. Претке набрајају: Гајо (рођ. 1880) – Шпиро Врндо – Ђypo — Мрђен – Вук. Славе
По броју својих предака које набрајају до Вука исељавање са Велестова било је почетком XVIII вијека. Рогачи у Црквицама још казују да су потомци Синана Поздеровића из XVIII вијека и да је он из Поздерова врта у Црној Гори 1862. На Велестову у Вуковом Поду постоји Поздерова зграда, а то је потврда овог предања. Секундарно презиме Поздеровић дато је према локалитету. Поздер је иначе отпад при обради конопљине трске. Уз ова предања Рогачи сада још додају да не знају узрок зашто су напустили Велестово и да ли су одатле добјежали или дотјерани као робље”.
Родоначелник Абрамовића је Абрам, син Радичев. Живио је на Николиној главици. По њиховом предању Абрамов унук Шћепан преселио се са Николине главице у сусједни Вуков Под на имање свога таста бана Милоњића. На темељима банове куће Абрамовићи су касније саградили своју. Одатле се нијесу пресељавали у друга велестовачка насеља. Шћепанова браћа Јован и Стеван погинули су на Вучјем студенцу под Сађавцем у сукобу са Турцима у доба Вука Мићуновића. Осим предања, о томе постоји и епска народна пјесма. Од њих нема потомака већ само од Шћепана. Од Абрамовића помиње се 1723. године Ненада Абрамовић у списку учесника помињаног општецрногорског збора.
Сада (1982) Абрамовићи своја предачка имена казују: Светозар – Радован (75) а Бошко – Раде – Новак – Туро — Симон – Шћепан – Вујадин ~ Ненад – Абрам – Радич. Храброшћу се истицао харамбаша Перо Новаков. Четовао је по Херцеговини и тамо погинуо. Радоје Бојичин, харамбаша, један од великих јунака, мудар и вичан хајдучком ратовању, многе је четнике научио четовању по Херцеговини. Погинуо је на Грахову.
Осим раније одсељених Рогача, старијих исељеника од Абрамовића има у Гребицама, затим у Кочанима и Горњем пољу, све код Никшића. Године 1910. било их је у Вуковом Поду 8 кућа.
Абрамовићима су најближи Катнићи.
ИЗВОР: Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, издање аутора, Београд, 2004. (стр. 285-286)
Коментари (0)