Порекло презимена, село Томићи (Цетиње)

19. јула 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Томићи, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово бјеличко село пружа се јужном страном Ставора, односно између њега, Челинца, Планинице, Синсића и Опорца. Својим засеоцима размјештено је по врљугастом предјелу овог брдовитог, доста издвојеног и не баш проходног подручја. Са околним селима повезано је ломним стазама и постопицама. Такве везе су и међу његовим засеоцима по брдским подножјима и кршевитим пристранцима ниже којих су раштркане и уситњене обрадиве површине.

Атар села граничи линија која, почев са сјевера, води од Ставора и спушта се на југ, те преко Леденог крша и Присоја иде до на Томазеницу, гдје скреће на запад и наставља се преко Осоја до на Челинац, а одатле, прелазећи стазу за Закоњ и Малошин До, избија на Ставор. Дужином (С–Ј) од 4,5 и ширином (З-И) од 2,5 km захвата 11,25 km2 површине. Село је на висини (код цркве) од 740 m.

Историјат.

Први пут се помиње y Цетињском љетопису, и то y вези са Иван–беговим потврђивањем граница између Штитара и Томића. Према турским дефтерима из 1521. и 1523. године имало је 20, односно 12 кућа. Код Болице, пак, о њему немамо података, већ се уопштено наводи да су Бјелице тада имале 70 домова и 180 војника. Почетком прошлог вијека Сомијер каже (очигледно произвољно — ПР) да су Чево, Томићи и Бјелице имали 110 кућа са 260 војника, а било их је y ствари много више.

Године 1865. заједно са Микулићима имали су 49 д., а 1903. 36. Према Ердељановићу y селу је било 37 кућа, а према попису из 1925. год. 32 д. са 186 становника. Затим: 1948 (29 :125), 1953 (36:145), 1961 (27 : 100) и 1971 (13 : 58). У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (6:1), са 2 (6:3), са 3—5 (5:4), са 5—8 (8:4) и са 8 и више (2 : 1). У исто вријеме састав главних старосно–полних група био је: прве 43:20 (ж. 26:11), друге 35:28 (ж. 22 : 18) и треће 22:10 (ж. 11 :5).

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима, мјештани су били без школе 43 : 14 (ж. 13:12) са четворогодишњом 33:28 (ж. 16:16), са осмогодишњом 3 : 5 (ж. 0:3), са средњом 0 : 1, са вишом 0:1, а квалификованих радника је било 0:2 и неписмених 29 : 14 (ж. 23 :12).

На другој страни састав домаћинстава према величини посједа и изворима дохотка био је такав да је без земље било 3 : 2, са посједом до 2 ha: 0 :0, ca 2–5 (1 :1), са 5—10 (1:2), са 10—15 (4:1) и са 15 и више ha 17 :7, односно пољопривредних 19:5, мјешовитих 5:5 и непољопривредних 3:3 домаћинстава.

У 1953. гоцини 61 активно издржавало је 80 лица; у пољопривреди 54:74, а са личним примањима било је 4. У наредна два пописа тај однос се промијенио тако да је активних било 32 :38, издржаваних 52:26; у пољопривреди 32 : 19 и 52 : 16, а са личним примањима 8:4.

Тип села.

Томићи су насеље разбијеног типа. Поред главног дијела села са 7 кућа, званог Село, остали засеоци су: Љесков до са 2 д., Подлуњиц (3), Челиначки долови (4), Каменице (3) и Ћепурин до (2д.). Средња удаљеност кућа од средишта села је око 0,9 km. Због неповољног географског положаја села, његове удаљености од Цетиња и Чева, (па и пута који их повезује), те знатно отежавајућих топографских чинилаца, Томићи су у новије вријеме y знатном опадању. Послије 1945. год. запуштено је 9 кућа које су раније биле насељене. Отуда је овдје пописан само 21 стан са 580 m2. Од постојећих кућа 7 је приземних, а на изби 14. Под тигленим кровом је 6, сламеним 14 и лименим 1. Дашчани плафон је y 12 кућа, док их је 9 без плафона. Највећи број кућа изграђен је у стилу „изједна”. На њима ни прије ни послије задњег рата готово да нијесу вршене знатније преправке. Уколико јесу, онда су углавном захватиле само кров. Према поцацима из задњег пописа, из првог периода је садашњих 7 станова, из другог 12 и из трећег 2; са огњиштем их је 20, а са земљаним подом 4. Међу њима је био 1 двособни, а остали су посебне собе (16) и једнособни (4). Сада је настањено само 9, док их је 7 напуштено за дуже вријеме, а један је привремено настањен.

Становништво.

У селу су августа 1974. живјели:

-Вушуровићи (5 д.) и:

-Ивановићи (5).

Послије 1945. иселило се 16 д. са 92 члана; сем 3 колонизована у Војводини (једно се вратило), остала су се преселила на Цетиње. Од њих повремено долази 6. Долазе ради обраде имања. Неки, пак, дају имања на аренду, а има и оних чија су имања потпуно запуштена. Раније је на рад у Америку ишло 9 мјештана.

Воде.

Изразите рељефне црте сеоског атара, створене на подгоринским потезима околних брда и посебно Ставора, ·условиле су могућност за сигурнију опскрбу водом, што је свакако битно утицало на давно оснивање насеља. Ту су, прије свега, живе заједничке воде: Стуценац у Селу и Опорац у Каменицама,6 затим стари ублови — y Селу 2, (Томићки ублови), у Подлуњицу 1, звани Црна каменица, и y Каменицама, звани Чиста каменица. У Ћепурином долу су двије воде, које служе за напој стоке: прва је Мала Котошица, а друга је (Удаљена од Ћепурина дола око 1 km), између Косијера и Томића; у њој удио имају Косијери, Доњи крај и читаве Бјелице. Поред ових вода у селу још има 12 приватних бистијерни ; у периоду 1918–41. изграђено је 10, а послије 1945. године 2.

Остали подаци о селу.

Будући без пута и електричног освјетљења те нарочито због исељавања мјештана, Томићи су задњих деценија увелико стагнирали. У настањеним кућама готово да није било промјена. Кућне ствари су, бар оне главне, којима се и сада служе, прибављене углавном у периоду 1918—41. или су рађене y домаћој радиности. Ситније и споредније, пак, које је лакше пренијети, добављене су у новије вријеме. Огњиште, вериге, црепуље, сач, ниска сједишта, старе сканцијере за посуђе, љесе и куке изнад огњишта за сушење меса и вјешање посуђа и других ствари, каце, мјешине и млијечњаци за сир и скоруп, кашуни и скриње за оставу, бурила за воду и сл. и сада су мање–више присутни.

С обзиром на то да је сточарство било, а и сада је, иако веома смањено, главно занимање, све куће су раније, као и ове сада настањене, имале уза се појате грађене у сувомеђи и покривене сламом. Заједно са двориштима сачињавају у ствари сточне оборе који су овдје релативно већи, јер се стока, с обзиром на доста повољну надморску висину и услове за испашу и напој, добрим дијелом задржавала ту и преко љета. У том погледу Томићи су у односу на друга виша и безводнија села имали знатну предност. И, иначе неукомуњена пасишта по Ставору такође им нијесу много удаљена.

Готово више него данас Томићи су до задњег рата били упућени на Цетиње и Ријеку Црнојевића него на Чево или Ресну. На Цетиње због трговине и других потреба, а на Р. Црнојевића због мљевења жита и продаје руја. Данас, рекло би се, више Одлазе на Чево (ту су мјесна канцеларија, здравствена станица, продавница, кафана и сточни пазар) и на Ресну. гдје је моторни млин.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.