Порекло становништва села Градина, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Положај насеља је сличан положају Граба. Мањим дијелом налази се поред истог пута, а већим је мало издвојено од њега. На правцу од Ресне према Бати, први дио, звани Плате, је украј лијеве стране пута, удаљен 4,5 km од Бате, односно 6,5 km од Ресне, а други (Градина) је десно од њега, на странама истоименог брда.
Граница атара, почев од Крушкове главице на сјеверу, иде преко Батског осоја и спуштајући се на југ преко Ставора и Уљаничког крша, избија на Добру воду, одакле скреће на запад и код Лазине прелази пут за Ржани До, па се спушта на Опорске долине и преко Јетуњаче и Станојева дола, обухвата Међеђе и иде на сјевер преко Нинојеве главице, Сурсука и Веље главице, те код Припора прелази пут за Граб и Бату, а затим преко коте 804 m иде ка Доловима и избија на Крушкову главицу. Атар је дуг (СИ–ЈЗ) 3,4, широк (С–Ј) 1,1 km и захвата 3,52 km2 површине.
Средина насеља је на висини од 700 m.
Историјат.
Попут првог, Ердељановић и за ово насеље основано тврди да је старо. Доказују то камене гомиле, остаци кућишта, топоними и предања. Ранији помени и подаци о Цуцама, које се први пут помињу 1431. године, свакако се односе и на оно насеље. Ердељановић је у селу пописао 11 домаћинстава, а према новим пописима имало је: 1948 (19 д. :85 стан.), 1953 (21:91), 1961 (20:83) и 1971 (18 74). Од задњег броја те године у селу је од рођења живјело 56, а 18 се доселило из исте општине, и то 8 прије 1941, а 10 послије.
У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (4 :4), са 2 (4 : 3), са 3—5 (5 :5) и са више од 5 (7:6). Истовремено промјене у главним групама старосно-полне структуре биле су: у првој 30 : 30 (ж. 10:11), у другој 38 :30 (ж. 21:15), и у трећој 15 : 14 (ж. 9 : 10).
Структура становништва.
А образовна обиљежја мјештана тада су изгледала овако: без школе 35 : 20 (ж. 26 :14), са четворогоцишњом 28:32 (ж. 8:16) и са осмогодишњом (1: 6), а неписмених је било 26 : 11 (ж. 19: 13).
С друге стране, тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (1 :1), до 2 ha (1 :7), са 2–5 (0 :3), са 5—10 (6 :6) и са преко 10 ha (12 : 1), односно пољопривредних 11 : 12, мјешовитих 2: 2 и непољопривредних 1 :4.
У 1953. години 39 активних издржавало је 42 лица; у пољопривреди 36: 29, а са личним примањима било је 10. Тај однос се у наредна два пописа промјенио овако: активних 37 : 17, издржаваних 43 : 50, у пољопривреди 35 :17 и 39:50, а са личним примањима било је 3 : 7 лица.
Тип села.
Поред истоимене главнине села са 12 кућа, ту је и заселак Плате са 3 куће. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 250 m. Од мјесног средишта (здравствене станице, поште и продавнице, које се налазе у Бати), насеље је удаљено око 4,5 km. У селу су све куће приземне; тиглом је покривено 9, а сламом 6. Са дашчаним плафоном је 5, са малтерисаним 4, а без плафона 5. Преправкама на 5 кућа послије 1945. год. направљене су 2 собе и 4 кухиње. У селу је евидентирано 18 станова са 545 m2, Од којих су: 13 из првог, 1 из другог, 1 из трећег и 3 из четвртог периода. Међу њима је 11 са земљаним подом, а 17 са отвореним огњиштем; сви су били без електричног освјетљења. Према врсти су: 4 једнособна и гарсоњере и 14 посебних соба; сви су били настањени.
Воде.
У селу је само једна жива вода, звана Синет; подаље је и много се не користи. Ту су и два стара заједничка убла, звана Селиште и Ђуркова Ластва, и 7 приватних бистијерни, изграђених послије 1945. године.
Становништво.
У то вријеме у селу је живјело само 12 д.
-Миљеновића.
Повремено су долазила 2 д. Послије 1945. год. иселило се 46 мјештана, највише, као и y случају Граба, у Боку и Цетиње. Раније је 19 мјештана ишло на рад у друге земље, поглавито у Америку. Као махом и остала овдашња села, и ово је до 1941. год. било пренасељено. У релативно малим кућама живјело је и по 10 особа.
Остали подаци о селу.
С обзиром на то да ни овдје, као ни y Грабу, нема електричног освјетљења, елементи стандарда су им слични. Такође, у мају 1973. г. 10 домаћинстава је имало огњиште, 8 огњиште и шпорет, 2 транзистор, 1 грамофон, 3 гусле, 10 стари прибор за печење, 10 старе врсте кревета и столоваче, 8 скриње, 8 новије постеље, 6 жрвње и др.
За сва села на правцу од Ресне до Грахова од великог значаја је поменути пут. Почео је да се гради 1922. год. и до мимо Бате, односно до села Извора (на дужини од 18 km), био је готов до 1941. године, да би 1946. био настављен преко Трешњева до Грахова и завршен крајем 1948. године. Њиме свакодневно од Цетиња до Грахова саобраћа аутобус.
Што се тиче осталих карактеристика села, оне су аналогне онима у Грабу, с којим је Градина у најближем сусједству.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)