Порекло презимена, село Дубово (Цетиње)

23. маја 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Дубово, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље је краком пута, дугим 3 km и изграђеним 1954, 1957. и 1964. године, везано за цесту од Кошћела према Црмници и Вирпазару. Налази се између Зачира и Смоковаца. Лоцирано је на брдовитој висоравни окруженој Дубовским и Дебелим брдом, Шеготином главицом, Пећким бријегом и Косматом главом. Један дио села је на брежуљцима и при страни Средње главице, а други се простире подножјем Кустура.

Граница атара на сјеверу почиње од Струга, па се преко Грубезине њиве и Мрканове рупе спушта на исток, затим на југ преко Мркиња до Веље греде, гдје скреће на запад, тј. на љемоњу и Маркоч спуштајући се на Трскотљивац и стазу до Доње скале, а потом преко Голог врха, Папратног дола, Веље рупе, Вијенца, Дубраве, Сиљевог дола, Граца, Јавора и Мале Струге избија на Стругу. Тај простор, чија је дужина (С–И) 3,1 km и ширина (CЗ-JИ) 1,7 km, захвата површину од 4,09 km2.

Висина му је (код цркве) 440 m.

Историјат.

Према налазима Јовићевића насеље датира из доба Ивана Црнојевића. Њих потврђују и турски дефтери из 1521. и 1523. године, по којима је оно имало 15 кућа. Болица, међутим, не помиње Дубову, која као и Зачир (који такође не помиње), припада Љуботињу. А за Љуботињ је навео да има 70 домаћинстава и 160 војника. Године 1865. Дубова је имала 63 д.; 1879. 63 са 230 становника (114 м. и 116 ж.) и 1903. 58 д.

Јовићевић је по братствима евидентирао 43 домаћинства, а по подацима из 1925. године насеље је имало 89 д. са 298 становника. А затим 1948 (40 : 124), 1953 (38:122), 1961 (32:81) и 1971 (21:47). Од задњег броја те године је 28 мјештана од рођења становало y селу, а 12 се доселило из исте (9) и других општина Црне Горе (3); од њих се прије 1941. год. доселило 10, а остали послије. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (12 : 12), са 2 (10:5), са 3–5 (6:3) и са више од 5 (4 : 1). Истовремене промјене у саставу главних старосне-полних група изгледале су: у првој 26:10 (ж. 14:3), у другој 28 :8 (ж. 18 :6) и y трећој 27 : 22 (ж. 16 : 16). Подаци и овдје указују на изразит примјер старења становништва, односно депопулацију.

Структура становништва.

У истом периоду образовна обиљежја мјештана била су: без школе 30:23 (ж. 28 : 19), са четворогодишњем 30 : 8 (ж. 13:3), са осмогодишњом 3:3 (ж. 1 : 1), са средњом 2 : 2 (ж. 1:0) и квалификованих радника 2 : 1 (ж. 1:1), а неписмених 23:21 (ж. 27:18).

На другој страни се структура домаћинстава према посједу и изворима дохотка измијенила y сљедећој мјери: без земље је било 8 : 1, до 2 ха 16 : 19, са 2-5 ha 7 : 1 и са преко 5 ha 1 :0, Односно: пољопривредних 11 : 1, мјешовитих 13:0 и непољопривредних 8:20.

У 1953. години 55 активних издржавало је 55 лица; y пољопривреди 44:44, а са личним примањима било је 12. У наредна два пописа тај однос се измијенио овако: активних 16:4, издржаваних 45 : 18; y пољопривреди 9 : 1 и 16:0, а са личним примањима 20 : 19.

Тип села.

Будући повезана поменутим краком, те од Р. Црнојевића удаљена 6, од Цетиња 16 и од мјесног средишта (школе и продавнице y средишту Љуботиња) 6 km – Дубова има релативно повољан географски положај. Насеље се састоји из двају недалеких дијелова – Доње и Горње Дубове. Положај кућа y средишњем дијелу обају дијелова села је чак гомиласт, а има и извјесно одвојених; насеље припада збијеном типу. У оба дијела су 22 куће. Локални обриси терена и збијеност насеља условили су да су овдашње куће искључиво грађене на изби. Cве су под тигленим кровом, а са дашчаним плафоном је 8, са малтерисаним 12 и без њега 2. У међуратном периоду y 8 кућа направљено је 12 просторија, а у поратном y 11 дјелимично реновираних 22. Све те преправке су мањег захвата и с обзиром на старост и збијеност кућа резултирале су мале просторије. У стамбеном фонду пописано је 1971. 20 станова са 634 m2, од којих су 13 из првог и 7 из другог периода. Тада их је са отвореним огњиштем било 4, према врсти су: 17 једнособних и гарсоњера, 2 посебне собе и 1 двособни; од њих су 3 била напуштена на дуже вријеме.

Становништво.

У селу живе:

-Јоветићи (8 д.) и:

-Шоћи (5).

Послије 1945. иселило се 60 мјештана. У Војводину је колонизовано 5 д. (22 члана), а раније је y Америку ишло 28 и y Француску 3 лица. Сада 2 дневна мигранта раде y Р. Црнојевића.

Воде.

Насеље се водом опскрбљује из 12 бистијерни и једног убла. Од првих, 5 су и старе и заједничке а исто тако и убао. Распоређене су у средишњем дијелу Доње Дубове. Већа бистијерна изграђена је од стране банске управе 1924/25. год. и међу осталим бистијернама такође има средишњи положај. У Горњој Дубови је веома стара заједничка бистијерна (на живу воду), звана Дреновица. Налази се ниже Дубоког брда, удаљена од пута 0,7 km. Остале су приватне, изграђене су поред кућа и обично изливене y бетону.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Иако је село држало велику стоку, тјескоба његовог претежног дијела је умјесто изградње бројнијих и већих помоћних објеката условила изградњу „двобојних“ кућа, како би доњи „бој“ могао бити намијењен стоци. Релативно мала и неограђена дворишта редовно су служила и као обори. Око груписаних кућа издигнутих при страни или на главици нема тзв. „зграда“ као најмањих окућница, већ су и оне, као и окућнице уопште, саставни дио најближих имања. А имања су углавним комплексима око и ниже села, док су остали дијелови разбацани.

И овдје је много сухозидних ограда и подзиданих тераса са виноградима. На бреговитој висоравни села, коју оивичавају недалека брда, имања нијесу много удаљена, тачније речено — оранице око 0,4, ливаде око 0,5, виногради су најчешће ближи, а пасишта, шуме и брањевине од 0,7 до 0,8 km. Обзиром на овдашње теренске услове те удаљености нијесу мале. Уопште речено, проблем преноса ма каквог терета у староцрногорским селима захтијева посебан труд и напор.

Сунчаност и обилна паша пружале су овдје повољне околности за пчеларство. Многа домаћинства су имала, иако за данашње гледање примитивна, (кошнице–дубоваче, постављене на плоче и са њима покривене) богата улишта. Данас, пак, пчеларство је готово у нестајању. Унатраг 60–80 година веома уносно занимање је било брање и припремање руја за продају на Р. Црнојевића. Но, поглавито се живјело од сточарства и виноградарства. Нарочито од првог, насупрот чињеници да мјештани нијесу имали планину и комуне. Преко љета су ситну стоку давали на чување ловћенским чобанима.

Село је електрично освјетљење увело 1972. год. До августа 1973. било је електрифицирано 20 кућа. Тада су домаћинства имала – 7 само огњиште, 9 огњиште и шпорет, 5 само шпорет, 2 фрижидер, 6 радио-пријемник, 5 гусле, 15 црепуљу, сач и вериге, 7 старе врсте кревета, 12 скриње итд. Гледано y цјелини, село и по изгледу кућа и по њиховој унутрашњој опреми одаје утисак старинског стандарда и начина живота.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.