Порекло презимена, село Барје (Босилеград)

4. априла 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Барје, општина Босилеград – Пчињски округ. Према књизи Горана Миланова „Насеља општине Босилеград“ – издање Босилеград 2016. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Западно од центра општине, на око 11,9 километара од села Горња Љубата и на око 27,4 км од Босилеграда, налази се село Барје. Смештено је на североисточним обронцима планине Бесна Кобила, на падинама њених гребена Камик, Барска планина, Веселов Чукар и на јужним падинама Ржанске планине, на десној страни долине и у изворишту Барске реке.

Село Барје граничи са селима Горња Ржана на северу, Плоча на североистоку и Мусуљ на југу, а на западу село граничи са општином Врање. Дужина између северне и јужне границе је око 3,70 километара, док је максимална ширина 3 км.

Тип села.

По облицима рељефа за село Барје можемо рећи да је планинског типа, јер се скоро све махале налазе на падинама планине Бесна Кобила – Анастасовци, Ђошинци, Маринковци, Радуловци, Ђелинци, Кула u Кецање.

За разлику од већине насеља у општини Босилеград, Барје никада није било збијено село, већ су од оснивања формиране горе наведене махале.

Постанак и име села.

Данашње село Барје је релативно младо насеље, основано вероватно пре око 300 година од стране деда Стоице из Доње Љубате, из породице Поповаца, који је био турски момак и чивчија тадашњем господару села. Прекривено је бујним буковим шумама и пашњацима, које су вероватно и разлог насељавања овог села. Поред њих, село је богато и галенитним рудама, због којих је вероватно било насељавана и у далекој прошлости. Друга прича каже, да је први засељеник пореклом из махале Рогљинци, из с.Рајчиловци. Наиме, он је имао 5 сестара, од којих најлепшу је силовао неки Турчин, ког је он убио и затим побегао у данашње Барје и населио махалу Кула.

Не зна се како је насеље Барје добило име, вероватно по бројним барама.

Старине у селу.

Иако Барје нема старо село, односно „Градиште“, постоје ископине и археолошки локалитети. На локалитету Кулски камен, у близини махале Кула, налазе се остаци Римског средњовековног рудника, где су становници налазили глинена оруђа и судове. Поред њега су се налазиле две „Ајдучке куле“, које су вероватно биле стражарска места, за чување пута до барске галенитне руде. На локалитету Ороигриште, ка врху Бесне Кобиле, још у време Османског царства млади су играли коло – жене и мушкарци су носили белу народну ношњу.

На локалитету ђубриште, поред пута Босилеград—Врање, засађен је спомен шумарак са чесмом, на којој се налази мермерна плоча у знак сећања на 24 људи, погинулих на путу у подножју Бесне Кобиле од 1949. до 1969. године.

Клима.

Територија Барја се налази у умерено–континенталном климатском појасу, али због велике надморске висине клима је изразито планинска. У селу не постоји метеоролошка станица, која би дала изузетно значајне показатеље о климатским условима овог подручја, тако да не можемо научно и тачно говорити о клими овог насеља, али на основу запажања становништва, средњим вредностима за општину и разним другим изворима, урадићемо неке уопштене изводе.

Планинску климу села одликује дуга, оштра и хладна зима, са доста снега и кратким свежим летима. Количина падавина је већа него у нижим пределима, а у зимској половини године излучује се у виду снега. Снег је у прошлости више падао него данас и обично траје од новембра до почетка априла, али понекад га има толико, да су путеви непроходни по 1–2 месеца. Температура опада са висином, за 0,5°С, на сваких 100 метара. Облачност је већа у летњем, а мања у зимском периоду. Пролећа су краћа, променљива и хладнија од јесени, које су због летњег загревања земље топлије, магловите од снажних, планинских ветрова са севера и северозапада. Најснажнији је североисточни ветар, који често пута зими знатно спушта температуру и са честим кишама. Махале села се налазе на местима, која су најбоље скривена

Воде.

Разчлањен рељеф, знатне количине падавина и специфичан геолошки састав земљишта села Барје, који се одликује великим пространствима водонепропустљивих стена палеозојске старости, условиле су појаву већег броја водених извора. Све воде овога краја отичу потоком Барска река, који након ставе са Плочким потоком формира речицу Вратница, која са Црном реком формира Мусуљску, која затим формира Љубатску, Драговиштицу и преко Струме воде одлазе у Егејско море. Тако воде села Барје припадају Егејском сливу.

Барска река или Барски поток је дуг око 4 км и има пад од око 500 метара. Његове воде су постојане, са водостајем који се колеба у зависности од годишњег доба — расте у пролеће када се топе снегови, а опада током лета. Снег, који се на Бесној Кобили задржава чак и по 9 месеци, омогућава постојање Барског потока.

У речни систем села улазе још 6-7 потока, који извиру на падинама Бесне Кобиле и Ржанске планине и уливају се у Барску реку.

Барје одликују и бојни извори по обронцима Бесне Кобиле и Ржанске планине, од којих је највећи Војнички вода, на јужним падинама Ржанске планине, изнад махале Кула. Већина ових извора је неискоришћено, док су неки каптирани од стране становника појединих махала. Неки од извора људи користе за појилишта стоке.

Воде села Барје сy веома чисте и високог су квалитета, некад су се користиле за млевење жита у воденицама, а данас су добар основ за отварање фабирика за флаширање исте. Барска река, која се одликује великим падом, може се искористити за изградњу мини централа и добијање електричне енергије.

Земље и шуме.

Када се има увиду надморска висина, експозиција терена, планинска клима и природна фауна села, није тешко одредити састав и тип тла или земљишта. Земљишта, која су углавном распрострањена у Барју, су планинске црнице и шумска земљишта. Под бујним планинским травама се налазе планинске црнице, које су доста плитке, покривене неразложеним и делимично разложеним биљним остацима. Ливаде су се у мало нижим пределима некада користиле као њиве, које нису давале добре приносе, не због земљишта, које је било доброг састава, већ због надморске висине.

Велика пространства заузимају и шумска земљишта, која су богата хумусом, обрасла бујним буковим шумама. Нека пространства су раскрчена и користе се као обрадиве површине, углавном око кућа.

Њиве –Њиве, Савина њиви, Чукар, Подина, Компириште, Сечина, Присокe, Длги њиви, Заедница, Скок, Вратница, Дзидини, Старо гумно, Гаринче, Компиро, Пужар;

Воћњаци · су углавном поред кућа (Бошинци, Гумно);

Ливаде – Чукар, Осоје, Бокино кућиште, Сува ливаче, Керија, Долина, Кецански рид, Тршевина, Присоје, Големи дол, Валог, Бела бара, Рупа, Рит, Вучљан;

Пашњаци – Чукар, кошаре, Гумно, Компириште, Кула, Долина, Кецански рид, Њиви, Пладниште, Игриште, Станци, Куса камила, Гелина планина, Камена струга, Бабино, Бонин залог, Бесна Кобила;

Шуме —Падина, Рупи, Горина, Дрвници, Присоје, Пужар, Грамада, Велкова сечина, Корија, Длбока орница, Вратњица, Равна артина, Кратко присоје, Куса камила, Ристино трлиште, Голема долена, кољчаста орница, Пладниште, Света вода, Горњи дол, Крајиште, Вугљен.

Становништво.

Село Барје је релативно младо насеље. Верује се да је настало пре око 300 година од досељеника из околних села.

На основу трагова и средњовековних остатака рударења у близини махале Кула, код локалитета Кулски камен, можемо судити да су овај крај насељавала Трачанска племена, односно како их народ овог региона зове — Латини. Крај ових остатака постоје и остаци двеју кула, које су биле највероватније стражарнице. Пошто су Латини насељавали висока и неприступачна места и бавили се рударењема, могуће је да су насељавали и територију села Барје.

Први који се је доселио у данашњем селу Барје звао се деда Стоица из села Доња Љубата. Касније су у ове крајеве дошли и други, чије су се породице населиле на местима, за која су сматрала да су добра и тиме оформиле посебне дворове, који су касније прерасли y махале.

Барје никада није било насеље збијеног типа, већ од оснивања је формирано 5 махала – 4 са десне стране Барске реке иједна у почетку, са обе стране истог.

Почетком ХХ века, у Барју било је 11 кућа у 5 махала и то: Ђелинци 2, Радуловци 1, Кула 2, Ђошинци 3 и Маринковци 3 куће.

Просечна старост становништва износи 46,8 година, 45,2 код мушкараца и 62,5 код жена (2011.г. ), а по попису 2002. год., просечна старост износила је 34,8 година. Дужина трајања живота је у прошлости била већа, него данас. Најдужи животни век је трајао у селу 102 године, а просечан око 75—90 година, Деде са дугим животним веком у селу били су Најден, Бела, Боша, Радул, Веља, Маринко, Анастас и сви су живели преко 90, а деда Илија и преко 100 година.

Први на територији села се је заселио деда Стоица из Доње Љубате, његови потомци су живели у махали Маринковци, Касније су у ове крајеве дошли и други, чије су се породице населиле на местима, за која су сматрала да су добра и тиме оформили посебне дворове, који су касније прерасли у махале.

Данас село Барје чине 7 махала: Анастасовци, Ђошинци, Маринковци, Радуловци, Белинци, Кула и Кецање и све су осим последње две, добили име по оснивачу, Анастасовци је прва махала, на путу Босилеград-Врање из правца села Мусуљ. Налази се на надморској висини од 1362 метара. Данас у овој махали нема становника, докје 3 кућа празно.

Анастасовци је прва махала, на путу Босилеград-Врање из правца села Мусуљ. Налази се на надморској висини од 1362 метара. Данас у овој махали нема становника, докје 3 кућа празно.

Ђошинци се налази на око 355 метара североисточно од претходне махале, на 1315 метара надморске висине. Пре једног века у махали било je 3 кућа, а данас нема становника. У махали има 7 празних кућа.

Маринковци се налази на око 400 метара низбрдо од махале Анастасови, на 1244 метара надморске висине. На почетку ХХ века у махали било је 3 кућа, а данас овде не живи нико. Празно је 5 кућа.

Белинци или Пелинци је удаљена од претходних око 0,5-1 км ваздушно, у подножју гребена Веселов чукар, на 1355 метара надморске висине. Пре једног века у махали било је 2 куће, а данас нема становника. Празне су 4 куће.

Радуловци или махала Радул се налази на око 200 метара низбрдно од предходне, на 1295 метара висине. Пре једног века у махали била је једна кућа. Данас ту живи двоје становника у једном домаћинству, док су 3 куће празне.

Кула се налази с леве стране и у долини Барске реке. Одвојена је од претходних на даљини од око 1,5—2 км ка северозападу, на око 1380 метара надморске висине. На почетку ХХ века у махали биле су две куће, а данас нема становника, само 4 празних кућа.

Кецањеје махала, која се налази на левој страни Барске реке, поред границе са селом Плоча, у подножју Кецанског рида, на 1380 метара висине. У овој махали данас живи једно домаћинство са два становника, а 5 кућа је празно,

*Горњи подаци су исказани ради бољег прегледа броја (4, словима ЧЕТИРИ) становника села Барје до чијег порекла се и књизи, осим оснивача, није могло сазнати.

Миграције.

Миграције, односно емиграције становништва, нису заобишле ни село Барје. Миграције у овом насељу нису савремена појава. Људи су у ове крајеве долазили ради коришћења пашњака и других природних богатстава и касније су ту и остајали. После неког времена, због неповољних услова, напуштали су село и силазили у оближње котлине. Међутим, миграције у старим временима нису биле толико изражајне, ко исте последњих деценија ХХ века.

Стопа емиграције из Барја је далеко већа од стопе имиграције. Разлози за то су пре свега тешки услови живота и удаљеност села од културних и привредних центара.

Због особених природних и економских услова Барчани су били принуђени да своју децу на школовање шаљу широм бивше СФРЈ. По завршетку школовања нико се није усуђивао да се поново врати у свој родни крај. Миграција поприма озбиљне размере 70-их, јер од тада до данас, број становника је опао 35 пута или за 97,1% становника –један од највећих падова у целој општини. Одлазиле су читаве породице у село Рајчиловци, Врању, Скопљу. Број досељених у ово насеље је веома мали и то су углавном особе женског пола ради брака, којих нема већ око 40 година.

ИЗВОР: Према књизи Горана Миланова „Насеља општине Босилеград“ – издање Босилеград 2016. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.