Род Пилиповић-Предојевић R1a-Z280>YP951

Порекло и сродне породице

Припадници крајишког рода Пилиповић-Предојевић раширени су на простору Босанске Крајине, посебно у области Средњег Поуња и Унца. Осим Пилиповића и Предојевића, овом роду припадају још Ћојановићи, Бубале, Брдари, Галини и Шљивари. Сви славе Алимпијевдан (Свети Алимпије Столпник).

Пилиповићима је матица Велики Цвјетнић (Унац), док су се Предојевићи исељавали углавном из Предојевића Главице крај Лушци Паланке (Подгрмеч).

Пилиповићи из Унца се сматрају једном од старијих породица, а даље порекло везују за Далмацију, тачније за Голубић крај Книна.

“Стари су нам дошли овамо из Голубића у Далмацији врло давно, као најстарије племе на Цвјетнићу. Ондје живјели њих четири брата: Пилип, Мијат, Јерко и Предоје.”

У Бјелајском пољу има Шљивара, Брдара и Галина са славом Алимпијевдан и сви воде порекло од Пилиповића са Цвјетнића.

Припадника овог рода има и у Лици и Северној Далмацији. У Северној Далмацији ову крсну славу славе Станчевићи, Шљивари, Столићи и Јерковићи из Голубића. По свему судећи, међусобно повезани, а даљим пореклом са Змијања. Интересантно да су далматински Шљивари забележени и као Станчевићи, што баца сумњу на предање Шљивара из Бјелајског поља, по коме воде порекло од Пилиповића.

Не може се са сигурношћу утврдити да ли постоји веза овог рода са чувеним Хасан-пашом Предојевићем, који је заузео Бихаћ 1592. године.

 

Генетички профил

Филогенетски низ подгране:

R1a>M459>M198>M417>Z645>Z283>Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP953>YP951

 Стабло подгране на Yfull:

https://www.yfull.com/tree/R-YP951/

 Тестирани припадници рода

• Пилиповић, Алимпијевдан, Пркоси, Босански Петровац
• Пилиповић, Алимпијевдан, Доње Ратково, Рибник
• Предојевић, Алимпијевдан, Брдари, Сански Мост
• Предојевић, Алимпијевдан, Лушци Паланка, Сански Мост
• Панић, Алимпијевдан, Горњи Подградци, Градишка
• Шљивар, Алимпијевдан, Босански Петровац
• Шљивар, Алимпијевдан, Голубић, Книн

 

Припадници овог генетичког рода најближа Y-STR поклапања имају на простору Босанске Крајине, Лике, Херцеговине и Јужне Србије.

С обзиром да је подграна присутна на Змијању, делује да миграциони правац из предања тестираних родова са славом Алимпијевдан може бити тачан. Према томе, сеоба би ишла правцем од Змијања, преко Северне Далмације, до Унца, па даље по осталим деловима Крајине.

Даље порекло овог генетичког рода још увек је на неки начин мистерија. Милан Карановић их је уврстио у досељенике с југоистока. Будући да они имају даље генетичке рођаке на југу Србије  и у Херцеговини, није искључено да су део оних општих сеоба ка Крајини, с почетка 16. века.

 

Извор:

• Петар Рађеновић, Унац, 1940
• Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925
• Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925
• Српски ДНК пројекат
• 23andMe
• Yfull

 

Аутор: Небојша Новаковић