Порекло неких крајишких породица које славе Свете Враче (Свети Козма и Дамјан)

2. марта 2021.

коментара: 3

На простору Лике, Босанске Крајине, Северне Далмације, Кордуна и Баније јавља се, код Срба прилично ретка, слава Свети Козма и Дамјан (у народу Свети Врачи). Код Срба из Босне и Херцеговине јавља се у Крајини (56%) и средњој Босни (40%), док се у источној Босни веома ретко среће.

У средњем Поуњу у Босанској Крајини ову крсну славу славе Тинтори, Почуче, Бјелани, Штулићи, Остојићи, Галоње, Латаси, Владушићи и Преради. Све ове породице у Босанску Крајину долазе углавном из Лике и Северне Далмације.

Тинторима је матица на простору Далмације. Било их је у Равним Котарима (Горње Биљане, Смоковић, Морполача, Раштевић), као и у Плавну и Радљевцу крај Книна. Само презиме је вероватно надимачког карактера. Према једном тумачењу, настаје од италијанског термина “tintore” (фарбар). Према другој верзији, Тинтор је био надимак који се давао људима тамније комплексије (“tinta” – нијанса, боја). У попису Клишког санџака из 1550. године, у нахији Зрмања и Попина, помиње се извесни Вукосав, син Радка Тинтора. Тинтори се из Далмације током 18. и 19. века исељавају углавном у Лику и Босанску Крајину. У Сарајевском пољу има Тинтора који су пореклом из Дрвара.

Штулићи су из Лике. Матица им је у околини Грачаца. Презиме Штула било је присутно и међу тзв. Усорцима, који су са кореничког подручја средином 17. века прешли у околину Оточца. Није међутим сигурно да ли постоји веза са Штулићима из околине Грачаца. Штулићи су из Лике прелазили у Босанску Крајину након окупације Босне и Херцеговине 1878. године.

Почуче у средње Поуње долазе углавном из Лике (Доњи Лапац), пре окупације Босне и Херцеговине. У околини Доњег Лапца било их је у Небљусима (3 куће 1915. године) и Ораовцу (19 кућа), где су дошли “од Косиња”. Почуче из Лохова крај Бихаћа воде порекло са Цвјетнића (Дрвар), а раније су се презивали Тинтори.

Бјелани воде порекло из Далмације, где се зову и Бјелановићи. У Босанску Крајину долазе преко Бјелајског поља, пре окупације 1878. За Бјелане/Бјелановиће из Далмације (Орлић, Ђеврске, Зечево, Кистање, Међаре и Островица) се мисли да су досељени из Босне крајем 17. века. Од Бјелана из Бјелајског поља воде порекло једни Остојићи из средњег Поуња.

Галоње су пореклом из Бјелајског поља. Раније су се звали Тинтори, а досељени су с Пађена у Далмацији средином 18. века. Према народном предању, њихов предак Гале убио је Стојана Јанковића на Ливањском Пољу. Због тога је на њима остало проклетство. Коста Ковачевић, који је прикупио многа предања о Стојану Јанковићу, прича да је Јанковића погубио Наџиковић Мујо из Гламоча у планини Хрбини.

Владушића је било само једна кућа у средњем Поуњу почетком 20. века. Пореклом су највероватније из Лике. Према шематизму из 1882. било их је у Доброселу, Глиници и Рујишкој (Поуње), као и у Тишковцу (Унац). Из Тишковца су једни касније прешли у Трњинића Бријег (Трнинић Бријег).

Латаси су пореклом из Лике. У Босанску Крајину прелазе нешто пре окупације Босне и Херцеговине. У Лици је Латаса било највише у околини Плашког.

Прерада са овом крсном славом било је у околини Бања Луке и Приједора.

 

Генетички профил родова који славе Св. Враче

Ерор, Бунић, Удбина, Лика – I2-S17250*

Ерор, Клокоч, Војнић, Кордун – I2-S17250*

– Ерори су најбројнији у Лици (Бунић, Врховине), а део су досељеничке струје која је дошла “од Вилића”. Припадника ове подгране I2-Y3120, осим у Лици и на Кордуну, има још у Босанској Крајини, а чини се да матица може бити шири простор Змијања.

Његомир, Вребац, Госпић, Лика – I2-S17250*

Штулић, Горња Плоча, Ловинац, Лика – I2-S17250*

Тојагић, Губавчево Поље, Грачац, Лика – I2-S17250

– Његомири и Штулићи имају блиско генетичко поклапање са тестираним Ерорима.

– Тојагићи су тестирани преко 23andMe, па се не може одредити дубљи SNP. Претпоставка је да су генетички блиски осталим породицама I2-S17250* које славе Св. Враче.

Тинтор, Смоковић, Земуник Доњи, Северна Далмација – J2b-M205>Y22059

– Тинтори припадају дубљој подграни J-Y22063 чијих припадника, осим у Крајини, има у источној Херцеговини, Старом Влаху, као и јужнијим српским областима.

Тинтор, Грачац, Лика – J2b-M205

– Тинтор из Грачаца је тестиран преко 23andMe. Несумњиво постоји веза са Тинторима из Северне Далмације.

– Почуче и Галоње нису тестирани, али с обзиром да воде порекло од Тинтора, реално је претпоставити да и они припадају хаплогрупи J2b-M205>Y22059.

Вујновић, Дивосело, Госпић, Лика – J2b-M205>Y22059

– Вујновићи имају блиско генетичко поклапање са тестираним Тинторима.

 

Истакнуте личности

Омер-паша Латас (Јања Гора, Плашки 1806 – Цариград 1871)

Османски паша српског порекла, родом из Војне крајине. Рођено име – Михаило (Миле) Латас.

 

Сава Бјелановић (Ђеврске, Кистање 1850 – Задар 1897)

Српски политичар, вођа Срба у Далмацији и народни посланик у покрајинском Далматинском Сабору. Такође, био је покретач (издавалац) и одговорни уредник Српског листа (1880) који је излазио у Задру док није био забрањен, а потом је издавао Српски глас (1888) који је излазио све до 1905. године.

Бранимир “Џони” Штулић (Скопље 11. април 1953)

Познати  композитор, певач и гитариста рок групе “Азра”.

 

Извори:

– Stjepan Pavičić: Seobe i naselja u Lici, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena, 1962.

– Fehim Dž. Spaho, Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine, 2007.

– Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925

– Петар Рађеновић, Унац, 1925.

– Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925.

– Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, 1993.

– Јово Божић, Српско Сарајевско поље, 1997.

– Шематизам Митрополије дабро-босанске, за годину 1882.

– Српски ДНК пројекат

– 23andMe

 

Аутор: Небојша Новаковић

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Miroslav

    Jesu li testirani članovi hrvatske obitelji iz Nina? Prije negoli povežete Branimira Štulića s ovim rodovima obratite se njegovom rođaku Mirku Boyanu Štuliću koji je istražio arhivske dokumente te napisao monografiju “Nin i Štulići” (2008). Branimirova obitelj se prvotno prezivala Stulić, a ne Štulić, genealoški se može pratiti od otprilike 1500. godine kada se spominje izvjesni Petar od kojih direktno pratimo imena Jure, Šime, Jure, Gašpar, Pere, Gašpar, Jakov, Ivan, Ante, Mijat, Filip, Frane, Ivan i na kraju Branimir, a čija su druga braća poput Jere i Ivan bili i katolički svećenici, a prezime se može pratiti na prostoru Nina barem od 14. ako ne i ranijeg stoljeća, što potvrđuje ono što je napisao Ljubomir Maštrović u “Ninski govor” (1955), “Od starih ninskih obitelji ostale su do danas samo tri: Ljubičići, Stulići i Morovići. One se još i danas među ostalim seljacima ponose kao pravi i najstariji Ninjani starosjedioci. Ljubičici i Stulići (još i danas po broju najveće obitelji) sve donedavna čuvahu staru hrvatsku narodnu nošnju i glavari njihovih obitelji oblačili su je nedjeljom i blagdanima te su od starine kao članovi crkvenoga odbora (»fabricieri«) imali u crkvi počasno mjesto”.

  2. Jelena Loncina Slijepcevic

    Familija Loncina slavi slavu Sveti Vraci i po predanju koje postoji u nasoj familiji nekada su se prezivali Vladusic.

  3. Đorđe

    Skenderije u Laktašima slave sv. Vrače a navodno vode poreklo sa Skadarskog jezera. Pleme Šestani je slavilo slavu sv. Vrači a danas slave pravoslavni, a poslužbica je sv. Trojica. Zbog nevremena u prošlosti neki dočekuju goste na Trojčin dan . Zbog slave i porekla moguće je da su Skenderije iz plemena Šestani.