Порекло становништва села Радетина, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је на кречњачкој површи између Ибра, Вучанске Клисуре и Муковог Потока. Куће овога насеља поређане су у групама око малих вртача и долина. Од кућа воде сокаци којима изгоне стоку на испашу око села у Клече, Славе Врточе, Конкуће, Шулан и Долине, где су им летњи станови. Кажу да је њихова била планина Сејнова, па су је продали метохиским сточарима.
Земље и шуме.
Ливаде су им поглавито у Бугарцу и Брду. Иначе цео крај око села обилује пашом која је била увек добра основа за стално насеље.
Воде.
Насеље нема довољно нзворских вода. Воду доносе са извора Срмдана који је удаљен четврт часа хода од села. Осим овога има још два извора више села у Конкућама и Хајрату. Сеоске воденице су на Ибру.
Историјат и старине у селу.
Радетина је старо насеље; помиње се у Шудиковском поменику под именом Радетино Село. Остаци старог српског становништва јесу старо гробље и „селиште“ код Шутконића кућа.
Порекло становништва.
Преци данашњег становништва досељени су из Куча пре 6 појасева.
Деле се у три братства: Бибиће, Шутковнћс и Ледињане.
-Бибићи (23 куће) најраније су досељени на Куча.
-Шутковићи (17 кућа); њихов је предак, по причању, дошао најпре као слуга код Бибића који су га оженили својом одивом и дали му имање.
-Лединићи (15 кућа) дошли су из села Ледина у Кучима. И за њиховог претка се говори да су га Бибићи оженили и „окућили“. Иначе се сва три братства сматрају не само као племеницн —Кучи, него и блнжи рођаци у оквиру тога племена.
ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1 960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)