Порекло презимена, село Ривица (Ириг)

Порекло становништва села Ривица, општина Ириг. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

О постанку овога сеоцета, које је најмање од свих других села, нисам могао ништа дознати. Не зна се нити има какво предање, ни кад је црква саграђена; једино се зна, да је год. 1849. оправљана. О постанку српске школе може се поуздано рећи, да потјече из времена кад су у Срему уопште прве школе основане дакле у доба, када је српски народни сабор у Београду год. 1730. закључио да се свуда школе подижу. Школа је по причању најстаријих људи била подигнута од набоја поред цркве. Учитељи су били понајвише богослови. Нова је школа подигнута 1897. год.

Брегови: Алдов, Сита, Царина, Мургин, Точак и Беленгир. Између брегова су долови: Мала Рибица, Код Топола, Албегов до (по Турчину Али бегу), Сврака и Орчевац.

Њиве и ливаде: Гај, Кипови, Селиште, Рит: Кудош и Чеплисад.

Пашњаци: Пландиште (познају се трагови од неке цркве), Селиште, за које каже предање, да је ту некад било село.

Где је данашне гробље, ту је био некад град, зато се то мјесто зове Градиште.

Потоци: северно од села је Јовицин Вир, Мала Рибица у долу истог имена. На брегу Алдову је Соврин Извор, које је име добио по некаковом деда-Соври.

Делове села зову Горни (северни део), Доњи (јужни део), Варосово западни и Клиса источни део које је име добио по ветру клиси, који отуд дува.

У овом селу живи 59 порођица у 180 кућа а свих душа има око 1000. Насељеника других народности осим Срба нема.

Антонијевић – Јовањдан

Атковић – Никољдан

Аврамовић – Јовањдан

Бачикин – Јовањдан

Босиљкић – Ђурђевдан

Бркић – Аранђеловдан

Црнобарски – Митровдан (из Стејановаца)

Цвејић – Аранђеловдан

Цветковић – Никољдан

Ћирић I – Ђурђиц

Ћирић II – Никољдан

Ћирић III – Свети Игњатије

Ћосић – Аранђеловдан

Давидовић I – Јовањдан

Давидовић II – Митровдан

Делић – Аранђеловдан (из Буђановаца, пореклом Личани)

Долић – Никољдан

Дунђерски – Јовањдан (из Бачке)

Ердељев – Јовањдан (из Ердеља)

Градојевић – Јовањдан

Грујић – Лучиндан (из Јаска)

Јовичић – Никољдан

Карапанџић – Срђевдан (из Карловаца)

Касапски – Јовањдан (из Ирига)

Кишдобрански – Ђурђевдан (из Нових Карловаца)

Ковачевић – Јовањдан

Кралујевић – Никољдан

Краљевачки – Јовањдан (из Мале Ремете)

Крстић – Никољдан (из Бачке)

Мамленовић – Ђурђевдан

Мандић – Јовањдан (из Нерадина)

Марковић – Никољдан

Мирковић – Аранђеловдан

Нешковић – Ђурђиц

Николић – Никољдан

Новаковић I – Никољдан

Новаковић II – Мратиндан

Одрвачки I – Јовањдан

Одрвачки II – Никољдан

Пејић – Свети Тома

Петричевић – Ђурђевдан

Петрић – Јовањдан

Пузић – Никољдан

Рацковић – Јовањдан (из Ирига)

Радојчић – Никољдан (из Јаска)

Радосављевић I – Никољдан

Радосављевић II – Ђурђиц

Радосављевић III – Аранђеловдан

Ранковић – Јовањдан

Ромчев – Ђурђиц

Секулић – Ђурђиц (из Шуљма)

Сивачки – Јовањдан (из Доњег Товарника)

Смиљанић – Никољдан

Смук – Света Петка (из Инђије)

Станишић – Митровдан

Стојковић – Свети Јоаким и Ана

Стокић – Аранђеловдан

Тајнов – Света Петка (из Баната)

Тешић – Јовањдан

Токић – Никољдан

Васић – Аранђеловдан

Видић – Никољдан

Живанчевић – Ђурђевдан

Изумрле попродице: Авдаловић, Бижић, Ђурђевић, Фаркаш, Јанковић, Савкић, Трифуновић, Видаковић;

Иселили су се: Дукић и Теодоровић у Србију, Мијатовић у Ириг.

ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 260-262. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.