Порекло становништва села Манђелос, општина Сремска Митровица. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.
О имену самога села могао сам чути ово: Североисточно од данашњег села налази се леп извор, који се зове Вранаш. Ту је кажу, била некад црква. После много времена населе се ту Мађари, и међ осталим камењем од порушене цркве нађу једну плочу на којој је био урезан лик св. Арханђела. Ти нови насељеници назову по тој икони ту своју насеобину Михал ангелос. Од тог имена постало је касније српско име Манђелос.
Како су имена њива и ливада истоветна с именима брегова и долина, на којима се налазе, навест ћу само имена брегова и долова: Ремете, Диснош, Врањашки Брег, Доња Чотина, Врачар, Шљиваркин Брег, Крчевине, Над Врањашем Чотина, Церје, Илијаш, Кад Липом, Забрана, Барице, Кит, Мала Чотина, Спајинске њиве, Мала и Велика Крчевина, Мали Лаћарак, Селиште, Камените Њиве, Краљица, Кленовац.
У Клеовцу виде се олуци од некадашњег водовода (кажу, да је то био римски водовод). За Вранаш се прича, да су га Турци градили; на тај извор иде свет на Младу недељу и Млади петак, да се умивају том водом због очију. Старо гробље било је над Вранашем, те је све гробно камење извађено и од њега направљена капелица на Вранашу; а оно место, где је било гробље, оре се. У капелици се обдржава слава сваке године на Врачеве (Кузмана и Дамјана).
Око села има више воденица поточара, које се зову: Сарајлинка, Јабланка, Шљивара, Волинка, Мишковићева, Рачица, Перинка, Ђанинка, Багњача, Штулинка, Црепара, Коњевићева, Калуђерица и Шербулинка.
Само село протеже се од севера према југу, лежи на подножју Фрушке горе и врло је лепо. Сокака има у свему три: Билијар, Црквени и Жабарски (поточарски).
Потоци су Реметски, Врањашки и Илијашки.
Кућних бројева има 230, душа 1230.
Андријевић I – Лучиндан
Андријевић II – Митровдан
Анојчић – Марковдан
Атанацковић – Никољдан
Аврамовић – Света Петка
Баћановић – Света Петка
Бароксадић – Никољдан (Бараксадић; прим. ур.)
Белић – Никољдан
Берић – Стевањдан
Бировљевић – Лучиндан
Борђошки – Аранђеловдан
Божицки – Стевањдан
Божин – Аранђеловдан
Брњашевић – Ђурђевдан
Буруњац – Мратиндан
Цвејић – Јовањдан
Цветиновић – Стевањдан
Чампраг – Никољдан
Чанпрић – Јовањдан
Чарубџић – Ђурђевдан (такође Чарубрић; прим. ур.)
Чекеринац – Аранђеловдан
Димитријевић – Митровдан
Димовић – Мала Госпојина
Дивнић – Свети Алимпије
Драгић – Јовањдан
Дротаревић – Јовањдан
Дукић – Ђурђевдан
Ђермановић – Аранђеловдан
Ђорђевић – Никољдан
Ђулибрк – Јовањдан
Ђурђевић – Свети Тома
Ђуричић – Никољдан
Ђурић – Јовањдан
Филиповић – Ђурђевдан
Гарабандин – Никољдан
Ђанић – Јовањдан
Нићифоровић – Никољдан
Исаковић – Јовањдан
Јанковић – Свети Тривун
Јелић – Јовањдан
Јеремић I – Никољдан
Јеремић II – Свети Тривун
Јевремовић – Ђурђевдан
Јовановић I – Лучиндан
Јовановић II – Свети Јевтимије Велики
Јуришић – Јовањдан
Калинић – Стевањдан
Кампановић – Васиљевдан
Келебић – Јовањдан
Кнежевић – Аранђеловдан
Копчић – Никољдан
Кородић – Никољдан
Косовац – Ђурђевдан
Костић – Ђурђевдан
Ковачевић – Стевањдан
Ковиљац – Јовањдан
Ковљанић – Ђурђевдан
Крстић – Јовањдан
Куљанчић – Аранђеловдан
Кузмановић – Врачи
Лазић – Свети Алимпије
Личанин – Никољдан
Лукић – Ђурђевдан
Лукин – Никољдан
Љиљак – Васиљевдан
Мартић – Никољдан
Мартоношки – Никољдан
Милић – Ђурђевдан
Милинковић – Ђурђевдан
Милошевић – Стевањдан
Миловац (Варадлић) – Јовањдан
Мирковић – Михољдан
Мишковић – Никољдан
Мојић – Лазаревдан
Ненадовић – Ђурђевдан
Николић I – Јовањдан
Николић II – Лазаревдан
Николић III – Ђурђевдан
Обреновић – Никољдан
Пачирски – Никољдан
Панић I – Јовањдан
Панић II – Митровдан
Павлазан – Ђурђевдан
Печиновић – Аранђеловдан
Пелеш – Јовањдан
Петков – Никољдан
Петковић – Јовањдан
Петровић I – Никољдан
Петровић II – Свети Калистрат
Певац – Ђурђевдан
Пиварски – Стевањдан
Плавшић – Јовањдан
Поповић I – Ђурђевдан
Поповић II – Никољдан
Радин – Лазаревдан
Радосављевић – Никољдан
Радовановић – Аранђеловдан
Рајић – Часне Вериге
Ратков – Ђурђевдан
Рогић – Свети Аврамије
Русовић – Аранђеловдан
Сарановац – Ђурђевдан
Савић – Ђурђиц
Сенић – Јовањдан
Слепчевић – Никољдан
Согић – Никољдан
Спасојевић I – Јовањдан
Спасојевић II – Никољдан
Стаменковић – Никољдан
Степанов – Аранђеловдан
Стојковић I – Ђурђевдан
Стојковић II – Јовањдан
Стојшић – Стевањдан
Субић – Ђурђевдан
Свиловац – Ђурђевдан
Свирчевић – Никољдан
Шијак – Јовањдан
Шкорић – Ђурђевдан
Терзић I – Ђурђевдан
Терзић II – Мратиндан
Тешанкић – Ђурђиц
Томашевић – Света Петка
Трњић – Никољдан
Ваљевац – Митровдан
Веселиновић – Ђурђевдан
Весковић – Јовањдан
Возаревић – Ђурђевдан
Вукосављевић – Никољдан
Зарупски – Никољдан
Живанић – Никољдан
ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 256-258. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.
Коментари (0)