Порекло презимена Шурбатовић

Презиме Шурбатовић присутно је у Никшићкој жупи, у селу Бршно.

У књизи Милана Пековића “Никшићка жупа” (Београд, 1974, стр. 107-108) наводи се следеће предање:

Бршно није било насељено све до седамнаестога вијека, када се јужно од Вршна, код брда Градац, доселио Шурбат. Шурбатово право име се не зна, а говори се да је он унук Вукоте Вукашиновића са Чева и да је ово име добио зато што су га Бокељи звали „шјор–бата“. Нешто касније, Шурбатови синови Перо и Илија су се спустили у данашње Бршно. Од њих потичу данашња братства: Шурбатовићи, Чановићи и Мирјачићи. И сва остала братства у Бршну потичу од појединих досељеника који су се доцније настанили у селу.

Шурбатовићи воде поријекло од Шурбата, по коме су и добили презиме, док су се Чановићи и Мирјачићи, такође Шурбатови потомци, прозвали по својим непосредним прецима. Ово братство се дијели на два огранка: Јањиће и Какиће и оно је дало неколико истакнутих бршанских првака и храбрих бораца у ослободилачким ратовима. Од старих Шурбатовића, посебно
треба поменути барјактара Мурата Какића–Шурбатовића, којему је владика Петар I додијелио барјак, Мирка Јањића–Шурбатовића, којега су Турци објесили у Мостару, његовог синовца Станишу Јањића–Шурбатовића који је, због показане храбрости у ослободилачким ратовима 1875–1878. године, добио официрски чин. У првом свјетском рату, својом храброшћу веома се истакао командир бршанске чете капетан Благота Какић–Шурбатовић, који је добио четири висока одликовања, међу којима и орден „Белог орла са мачевима“.

Шурбатовића има на данашњој граници Црне Горе и Херцеговине у Корјенићима.

У књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена” (Београд, 2005, стр. 671) наводи се следеће:

Шурбатовић (п), стара породица у Клобуку (Корјенићи, Требиње). Према породичној традицији у овом селу (заселак Клобуци) су од “давних времена”. Топоним Шурбатовића до у Клобуцима назван је по њима. Славе Ђурђевдан.

Милићевић наводи да и носиоце презимена Шурбат у Требињу. Њихова породична традиција је да су од старих Шурбатовића из Никшића и да су, из неких породичних разлога, скратили презиме. У Требиње су доселили у првој половини 18. вијека “и увијек их има једна кућа”. Славе Јовањдан. (подаци добијени од Драгана Шурбата из Требиња).