Озгорастовићи у Крајини

25. новембар 2020.

коментара: 0

У Босанској Крајини и Северној Далмацији издваја се једна група сродних породица, које славе Св. Стевана (09. јануар) и негују предање о пореклу “од Озгорастовића” из Херцеговине. У тој су групи Роквићи, Трнинићи и Миљевићи.

 

Порекло

Према сачуваном предању, најстарији познати Озгорастовић, старешина Радан, имао је три жене које које су носиле имена Миља, Трњина и Роква. Њихови потомци прозваше се по мајкама Миљевићи, Трнинићи и Роквићи. Према другом предању, које је забележено у околини Дрвара, био је неки човек врло имућан, који није имао синова, него само три ћерке: Трњину, Миљу и Рокву. Тај човек удаде ћерке за три момка, али под условом да узму његову славу, Светог Стевана.

Према једном предању, овој групи родова сродни су и Добријевићи (“три сестре од претка Добријевића”). Углавном су све приче о пореклу сличне, а новонастала презимена су, по свему судећи, матроними. Такође, у већини предања се помиње Херцеговина као старија матица овог рода.

Занимљива је и етимологија презимена Озгорастовић. Наслућује се да је у корену прилог “озго”. Треба нагласити да овог презимена данас нема у Херцеговини, а не појављује се ни у историјским изворима.

Од Трнинића воде порекло једни Шобићи и Бајићи из Унца. Група око Трнинића долазила је у ову област из Северне Далмације. Из Унца су се исељавали у бањалучки крај, Поткозарје и Лијевче поље.

 

Генетика

Захваљујући днк резултатима, данас нам је познат и генетички профил ове групе родова. Осим Бајића, сви припадају хаплогрупи R1b-U152 и то њеној дубљој подграни R-A275 (https://www.yfull.com/tree/R-A275/)

  • Трнинић, Лакташи – R1b-U152>A275
  • Миљевић, Јелашиновци, Сански Мост – R1b-U152>A275
  • Роквић, Трубар, Дрвар – R1b-U152
  • Добријевић, Јелашиновци, Сански Мост – R1b-U152>A275
  • Шобић – нису тестирани
  • Бајић, Дрвар – I2-Y3120>PH908

 

С обзиром да се ова подграна R1b јавља међу српским породицама из Далмације, које такође славе Св. Стевана (Допуђ, Шуша), потврђен је миграциони правац из тих крајева. А како је иста подграна пронађена у Источној Херцегоивни, и то на потезу Требиње-Љубиње, може се рећи да је генетика потврила и предање о даљем пореклу (Херцеговина).

 

Познати припадници рода

Марко Добројевић (Калатина, Бихаћ), трговац и добротвор из Босанске Крупе

Маринко Роквић (Колунић, Босански Петровац), певач народне музике

 

Извор:

  • Петар Рађеновић, Унац, 1925.
  • Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925.
  • Српски ДНК пројекат
  • 23andMe
  • https://www.yfull.com/tree/r-u152/

 

Аутор: Небојша Новаковић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.