Презиме Керкез, Ђурђевдан – Босанска Крајина

17. новембра 2020.

коментара: 1

Према шематизму Дабробосанске митрополије за 1882. годину, Керкеза са славом Ђурђевдан било је у следећим местима (парохијама):

КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН АГИЋИ ДУБИЧКИ
КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН БИХАЋ И ХРГАР БИХАЋКИ
КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН ДОБРОСЕЛО КРУПСКИ
КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН ИВАЊСКА КРУПСКИ
КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН КОСТАЈНИЦА ДУБИЧКИ
КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН КРЊЕУША ПЕТРОВАЧКИ
КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН КРУПА КРУПСКИ
КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН ПАЛАНКА САНСКИ МОСТ
КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН ПРКОСИ ПЕТРОВАЧКИ
КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН СУВАЈА ПЕТРОВАЧКИ
КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН ВЛАШКОВЦИ ДУБИЧКИ
КЕРКЕЗ ЂУРЂЕВДАН ВОЂЕНИЦА ПЕТРОВАЧКИ

Порекло

Као што се види из приложеног, Керкеза са овом славом највише је било у околини Босанског Петровца, Босанске Крупе, Дубице и Санског Моста. Најбројнији су дакле у околини Петровца и у Средњем Поуњу, па ћемо се зато фокусирати на Керкезе из тих крајева.

Керкези су у Средње Поуње долазили из Бјелајског поља и Лике. Део су досељеничке струје која је у Поуње стигла “пре Омер-паше” (1851) и окупације Босне и Херцеговине (1878).

У Бјелајском пољу се сматрају једном од најстаријих породица, а досељени су из Лике још средином 18. века. Матица им је у Вођеници и Бусијама, одакле су се расељавали по другим местима у Бјелајском пољу.

У Бусијама су најстарија породица, а досељени су из Суваје у Лици. На путу од Лике до Бјелајског поља, једно време боравили су у Унцу (Очијево, Дрвар).

Од Керкеза води порекло и породица Зец (Ђурђевдан). Они су у околину Босанског Петровца дошли из Далмације негде крајем 18. века, а старије презиме гласило је Керкез.

Треба нагласити да је у Бјелајском пољу било Керкеза и са славом Никољдан, али они су заправо пореклом Репије. Предак им је био “приведен” међу Керкезе, али је задржао стару славу.

Керкеза је било и у Саничкој Жупи. Тамошњи Керкези досељени су “са Тромеђе”, из Цвијетнића, око 1830. године. Једни Рађеновићи из Унца (Мало Очијево) такође воде порекло од Керкеза.

Дакле миграциони пут крајишких Керкеза ишао је од Далмације, преко Лике и Унца, па све до Подгрмеча, Поуња и Поткозарја.

 

Лика

У Лици је Керкеза било у Суваји крај Срба (1 кућа 1915. године). Интересантно да је у Лици било и Рабатића, слава Ђурђевдан, чије је старије презиме гласило управо Керкез.

Међу српским добровољцима из Лике, у Првом светском рату,  помиње се Никола Керкез из Суваје.

Занимљиво да је Милан Карановић Керкезе (и од њих Зецове) и Рабате (и од њих Мариће), сврстао у “староседеоце” у Крајини, заједно са још неким породицама које славе Ђурђевдан. Није искључено да су многи са тог списка повезани и по мушкој линији.

 

Генетика

Утврђен је и генетички профил породице Керкез из Врановине крај Босанског Петровца. Ти Керкези припадају хаплогрупи I2-Y3120, иначе најчешћој код Срба.

Подграна којој припадају Керкези (I2-Y3120>Y3120*) среће се често на простору Крајине. У генетичком смислу, Керкезима су најближи Гагићи из Буковице и Равних Котара у Северној Далмацији, који су пореклом вероватно из Лике. Осим генетике, на ову везу указује и слава Ђурђевдан, као и миграциони правац крајишких Керкеза (Далмација, Лика).

 

Литература:

  • Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925.
  • Милан Карановић, Саничка Жупа, 1930.
  • Петар Рађеновић, Бјелајско поље и Бравско, 1925.
  • Петар Рађеновић, Унац, 1948.
  • Милан Дивјак Лички, Лички водац, 2000.
  • Sjepan Pavičić, Seobe i naselja u Lici, 1962.
  • Шематизам Митрополије дабро-босанске за годину 1882.
  • Душан Узелац, Срби Лике као добровољци у Првом светском рату, 2008.

 

Аутор: Небојша Новаковић

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Zoka

    Oprostite, da li ovo Y3120* znači da Kerkezi, Gagići… nijesu ista podgrana kao i Džuveleković i Dramićanin?