Порекло презимена, село Станчић (Гњилане)

11. септембар 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Станчић, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Село је око изворишта Карадаг–Реке.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Арат те Стани (Њиве код Стана — појате) и Арат те Равши (Њиве у Равници); за шуму: Тупан и Арат Бошњакут (Бошњачке Њиве).

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале: Дабедић, Мућа, Топљан и Злокућан Пошт (Доње Злокућане). Махале се зову по родовима који у њима живе осим последње, која има име суседног села скопског краја са атрибутом Пошт (Доње). Између махала има по 15–25 минута хода, али и куће у махалама нису на окупу, већ разбацане у малим групицама по брдима.

Постанак села.

Арбанаси кажу, да њихови преци овде нису затекли село. Село је основао род Дабедић пре 210 година. У селу живе само Арбанаси.

Порекло становништва.

Родови.

-Дабедићи (27 к.), од фиса Бериш ; досељени као католици, али одмах по досељавању прешли у ислам. Старином су из северне Арбаније, али су досељени преко Тетова. Прво су се настанили у кумановском селу Липкову, потом прешли у кумановско село Извор, а ускоро затим у Карадаг, где су се настанили на месту садашњег села.

-Мућа (12 к.) од фиса Бериш; досељени су из Арбаније после Дабедића.

-Топљан (20 к.) и Злокућан (6 к.), од фиса Гаш; досељени су из Малесије пре 150 година.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.