Порекло презимена, село Жегра (Гњилане)

1. септембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Жегра, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је у подножју Карадага на Карадаг–Реци при њеном изласку у равницу. Вода за пиће добија се из бунара, а зими и из реке.

Земље и  шуме.

Топографски су називи за њиве: Двојак, Суви Топлик и Селиште; за шуму: Ђурђевак, Бела Земља и Зајаде.

Тип села.

Село је збијеног типа. Поједини делови села се зову по јачим српским и арбанашким родовима, но ови називи нису утврђени већ произвољни: неко поједине делове села зове по једном, неко по другом роду.

Постанак села и старине.

У општем делу код постанка насеља је изнето, да се ово село под овим истим именом помиње у доба деспота Стевана. А код састава становништва поменуто је, да се помињу и његови становници: Иван Суљар и Рапаш. Село је раније било на месту „Бориловац“, где је сада напуштено гробље.

Порекло становништва.

У селу има старинаца православних Срба, поисламљених па поарбанашених Срба и Арбанаса муслимана.

Српски правослвни родови:

-Ковачови или Павини (4 к., св. Никола), старинци.

-Ружинци (1 к., св. Никола), старинци.

-Цветанови (4 к., св. Тодор), старинци.

-Бранковски (1 к., св. Ђорђе), старинци.

-Пешићи (1 к., св. Никола), старинци.

-Јовини (1 к., св. Арханђео), старинци.

-Слатинци (2 к., једна слави св. Јована, а друга „довеђена“ св. Николу), досељени пре 100 година из Горње Слатине.

-Јовкини (1 к., св.Ђорђе), досељени пре 70 година из Рибника, одакле су избегли испред њихових „одељака“ Азировића (Митровића), који су се „потурчили“.

-Караканци (2 к., св. Јован), досељени из Владова пре 60 година као чифчије.

-Ропоћанци (2 к., св. Никола), досељени из Ропотова пре 60 година као чифчије.

-Миленковци (1 к., св. Врачи). Старином су из Липовице и прешли у Пасјане пре 100 година кад су им се рођаци „потурчили“, а 1878 их господар силом довео у Жегру за чифчије.

-Мелез (1 к., св. Никола). Старином са Копаоника као и његов род у Партешу. Овде досељен из Партеша пре 20 година, пошто су тамо „продали и изели имање“.

-Јанцићи (1 к., св. Никола), досељени 1916 год. из Доње Будриге као чифчије.

-Лазићи (1 к., св. Лазар), досељени 1917 год. из Гњилана.

-Маринковићи (1 к., св. Арханђео), дошли из Горњег Јабукова (Пољаница) 1924 год. на купљено имање.

-Анђелковић (1 к., св. Арханђео), досељен 1924 год. из Горњег Јабукова (Пољаница) на купљено имање.

-Марковићи (2 к., св. Арханђео), досељени 1924 год. из Калиманца (Пољаница) на купљено имање.

-Станковић (1 к., св. Никола), досељен 1924 г. из Зебинца (Пољаница) на купљено имање.

-Миленковић (1 к., св. Никола), дошао 1924 год. из Јастрепца (Пољаница) на купљено имање.

Стариначки родови поарбанашених Срба муслимана:

-Демовит (4 к.). Демовит су прозвани по Деми који је био православни Србин и узео ово муслиманско име. У ислам прешли пре четири појаса (Дема, Азир, Шабан, Шевкија).

-Јесић (3 к.),

-Гарџини (8 к.),

-Шабовит (6 к.),

-Пецол (4 к.),

-Дервиш (1 к.) и:

-Сејдијовић (3 к.) су сродници Цветановића (Сејдија и Цветан су браћа). Сви су ови родови прешли у ислам кад и Демовит. И ови и Демовит ушли су у фис Бериш.

Родови поарбанашених Срба:

-Асановит (6 к.), досељени пре 100 година из Ловца после преласка у ислам. Ушли у фис Бериш.

-Ајвазовић (3 к.), досељени из Липовице пре 100 година, по преласку у ислам. Српско презиме им је Петличко. Ушли у фис Краснић.

-Реџеповић (1 к.), досељени из Рибника пре 100 година, после преласка у ислам. Старо презиме им је Чачаровци. Ушли у фис Тсач.

Арбанашки родови:

-Гашњан (10 к.), од фиса Гаш; досељени из Малесије пре 120 година.

-Дошљак (4 к.), од фиса Круја Зи; досељени из Малесије у Бинач, па прешли у Носаље и пре 100 година настањени у Жегри.

-Врнакол (3 к.), од фиса Гаш; досељен из Малесије у Врнавоколо, из Врнавокола пре 100 година прешли у Жегру.

-Арнол (6 к.), од фиса Бериш. Старином из Арна у Малесији. Досељени прво у Качаник, а пре 100 година прешли у Горњу Мораву. Променили много места док се настанили у Жегри пре 80 година.

-Челик (1 к.), од фиса Бериш; досељен из Малесије у Челик, а пре 100 година прешао у Жегру.

-Caдиковић (1 к.), од. фиса Гаш; досељен из Малесије у Влаштицу, а пре 70 година прешао у Жегру.

-Задакт (4 к.), од фиса Бериш; досељени пре 120 година у Куреџ; пре 70 година прешли у Жегру.

-Суљовит (10 к.), од фиса Бериш. Старином из Малесије; пре 150 година пресељени из Депца.

-Бељуљ (1 к.), од фиса Краснић, мухаџир из Трстене (Врање).

-Стубљан (3 к.), Од фиса Бериш, мухаџир из Стубле (Прокупље).

-Сефер (3 к.), од фиса Бериш. Старином су из Малесије, а из Сефера пресељени пре 15 година.

-Љафет (1 к.), од фиса Бериш. Старином из Малесије, а овде пресељени из махале Љафет у Депцу пре 10 година.

*

Порекло становништва засеока Демировци.

Положај и тип засеока.

Заселак је поред Жегранске Реке, на друму Гњилане—Куманово. Типа је збијеног.

Постанак засеока.

Заселак је постао пре 150 година и сматран је за махалу села Пидића. Пре 50 година је ушао у административни састав села Жегре, као њен заселак.

Порекло становништва.

У засеоку живе Арбанаси рода:

-Демировит (6 к.), од фиса Бериш; досељени из Ђаковичке Руште са родовима у Пидићу као „кушерије“ (дељеници).

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.