Порекло презимена, село Бинач (Витина)

11. јул 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Бинач, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у равници, на подножју огранака Скопске Црне Горе.

Воде.

Кроз село протиче Мала Река или Биначка Река. На западној страни поред самог села протиче Голема (Корбулића) Река, доцнија Морава. Вода за пиће добија се из једне чесме изнад села, из бунара у селу, а и из реке. У селу је извор „Топлик“, чија се вода због „бљанкавости“ не пије, али добро пере, те се искључиво употребљава за прање.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Мала Река, Разор, Поље, Цево и Барица; за шуму: Било, Кољина Река и Голема Река.

Тип села.

Село је углавном збијеног типа, једино су 7 арбанашких муслиманских кућа удаљене 35 минута хода северно од села, на Големој Реци. Дели се у три махале: Ђурића, Илића и Мирчевића. које се зову по најстаријим родовима.

Постанак села.

У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Бинач помиње још 1019 године као важно византиско место. Доцније се помиње 1258 год. По народном предању Бинач је био велико и утврђено место. Прича се, да се око Бинча била велика битка између Срба и Турака. Становништво се заједно с војском затворило у „каљаје“, које су Турци опсели. После дуге опсаде Турци ухвате неку бабу која је сишла на кладенац за воду и упитају је како се може освојити град. Она им рекне: „Откуд слунце“ Турци тад ударе са данашњих „Лујиних Њива“ и уђу у град. По предању и по испитивању порекла становништва изгледа да је за турске владавине ово насеље било напуштено за извесно време.

Село је пре 200 roдина наново подигао род Мирчевића. Оно је потом расло прираштајем и досељавањем.

Порекло становништва.

У селу сада живе Срби православне и католичке вере, Арбанаси католичке и муслиманске вере и Цигани муслиманске вере.

Родови прваославних Срба:

-Мирчевићи (7 к., св. Јован); досељени пре 200 година из Качаника.

-Шорлићи (13 к.), Ђурићи (8 к.), Илићи (9 к.), Милкићи (10 к.), Цајкићи (1 к.) и Маринкови (1 к.), сви славе св. Николу; досељени из Бреста (Скопље) одмах после Мирчевића.

За Маринкове и Цајкиће који су у Бресту били један род вели се, да су старином из Бинча и да је она баба, која је издала град Турцима, из њиховог рода. Због тога се држи да су они „проклети“ те никако не могу да имају више од две куће.

-Нишић (1 к., св. Ђорђе); „пропуден“ од Арбанаса из Ђерекара пре 150 година.

-Дафинићи (3 к., св. Петка); досељени пре 100 година из Жегре као момци.

-Зољко или Мулић (1 к.), пресељен из Ранилуга у Гњилане пре 70 година, а 1913 године досељен у Бинач као бакалин и механџија.

Родови Срба–католика:

-Лукићи (4 к.) и:

-Балабан (3 к.), славе св. Николу и .св. Франциска; пресељени из Врнавокола око 1895 године. Издају се за фис Гаш.

-Шашарци (3 к., Велика Госпођа), пресељени из Шашара пре 70 година. Издају се за фис Бериш.

Родови Арбанаса католика:

-Додићи (4 к.), Симоновићи (2 к.), Нујићи (4 к.) и Куртовићи (5 к.), сви од фиса Соп. Славе св. Јована и св. Илију. Досељени пре 180 година из Малесије као католици, потом прешли у ислам, али га привидно исповедали. Пред крај прве половине 19. века су се испољили за католике и били интернирани као они из Стубле. Из привидног ислама су остала и презимена родова Нујића и Куртовића.

Род Арбанаса муслимана је:

-Шушкови (7 к.), од фиса Бериш. Пресељени из Корбулића пре 100 година.

Род Цигана муслимана је:

-Брајини (3 к.); као ковачи сељакају се по селима Горње Мораве.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.