ROĐEN: 4. januara 1948. u Zagrebu
RODITELJI: Otac mi se zvao Rajko Tanasković (1917-1984). Rođen je u selu Preljini, kod Čačka. Završio je podoficirsku školu u Sarajevu pre Drugog svetskog rata, od početka ustanka 1941. učesnik NOB, a posle rata visoki oficir JNA, penzionisan 1977. godine u činu general-pukovnika. Posle penzionisanja bio komandant Glavnog štaba Teritorijalne odbrane SR Srbije i član Saveta federacije. Bavio se vojnom naukom i bio prvi doktor vojnih nauka u SFRJ posle Josipa Broza Tita, kome je doktorat dodeljen kao počasni; autor većeg broja studija iz oblasti vojnih nauka, od kojih su najpoznatije Pitanja partizanskog ratovanja (1961) i Štabovi u ratu i miru (1972). Majka mi se zvala Ines Veslaj (Wesley) Tanasković (1920 – 1979), rođena je u Sremskoj Mitrovici, diplomirala je medicinu u Zagrebu i odbranila doktorsku disertaciju iz oblasti fiziologije, bila je pukovnik JNA, načelnik Instituta za vojnomedicinsku dokumentaciju i informatiku VMA, postavila je jugoslovenski sistem naučne informatike u oblasti biologije i medicine, autor je većeg broja naučnih studija iz ove oblasti; radila je na uvođenju naučne informatike u svetu, sarađivala sa Uneskom i jedno vreme bila Predsednik Saveta Univerziteta UN u Tokiju. Bila je redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
KRSNA SLAVA: Sveti Đorđe (Tanaskovići). Majčina familija katolička.
POREKLO PO OCU: Deda po ocu zvao mi se Velimir, a baba Zagorka (dev. prezime Majstorović), bavili su se zemljoradnjom; pradeda po ocu zvao se Sreten, bio je zemljoradnik i učesnik Prvog svetskog rata.
POREKLO PO MAJCI: Deda po majci zvao mi se Ljudevit Veslaj (Wesley), (1884- 1947), bio je poreklom iz Hrvatske Kostajnice, a živeo je u Sremskoj Mitrovici; diplomirao je na hidro- i elektro-smeru Tehničkog fakulteta u Gracu; bio je 1914. godine mobilisan u vojsku Austrougarske monarhije, ali se razboleo, nije učestvovao u borbama na frontu, već je kao hidroinženjer radio na regulaciji reke Save; iz rata je izašao sa činom rezervnog kapetana. Posle rata premešten je u Sremsku Mitrovicu, gde je nastavio da radi na regulaciji Save i pritoka i odvodnjavanju poljoprivrednog zemljišta; bio je direktor sremske Vodne zajednice, većinski vlasnik mitrovačke električne centrale i krupan poljoprivredni proizvođač. Posle rata je uhapšen i osuđen na 15 godina strogog zatvora kao “saradnik okupatora”, a celokupna imovina mu konfiskovana; sudski je rehabilitovan 2010. godine.
Pradeda po dedi zvao se takođe Ljudevit Weslay, bio je restorater i građevinski preduzimač, a jedno vreme i predsednik opštine Hrvatska Kostajnica. Prababa po dedi zvala se Amalija, rođena Ferderber.
Baba po majci zvala se Ivanka Veslaj (Wesley), rođena Kuzmić (1896-1973); bila je domaćica. Ivanka je bila ćerka Matije (umro 1928) i Olge Kuzmić, rođene Ajhmajer(Eichmayer). Matija Kuzmić bio je predsednik suda u Sremskoj Mitrovici i član Stola Sedmorice, vrhovnog suda u Zagrebu. Porodica Kuzmić potiče iz Hrvatskog Zagorja i pripada starohrvatskom “šljivarskom” plemstvu (Kuzmić-Jakuševec Gornje Radešićki), dodeljenom 1243. godine od strane ugarskog kralja Bele IV posle neuspešne tatarske opsade utvrđenog grada Kalnika, u koji se bio sklonio, kao nagrada za pomoć koju su mu meštani okolnih sela tokom opsade pružili.
PORODICA: Moja supruga zove se Vesna Tanasković, rođena Perović; otac joj je bio poznati glumac Slobodan Cica Perović (1926-1978). Naša deca: Marko (rođ. 1979), Jelena i Marija (rođ. 1988); sestra mi se zove Stanka Tanasković (rođ. 1957).
BIOGRAFIJA: Osnovnu školu i Klasičnu gimnaziju završio sam u Beogradu, a na Filološkom fakultetu diplomirao orijentalnu filologiju (1966); od 1972. do penzionisanja (2018) bio sam saradnik, a potom nastavnik (od 1988 redovni profesor) na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta. Doktorirao sam 1979. godine tezom “Arapski jezik u savremenom Tunisu – diglosija i bilingvizam”. Od 1995. do 1999. g. bio sam na dužnosti ambasadora SFRJ u Turskoj i (1998-1999) u Azerbejdžanu, od 2002. do 2008. pri Svetoj Stolici (u Vatikanu) i pri Malteškom viteškom redu, a od 2015. do 2018. g. obavljao sam dužnost stalnog predstavnika Srbije pri Unesku. Član sam Evropske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka Republike Srpske, kao i Naučnog društva Srbije. Odlikovan sam, pored ostalog, Ordenom Svetog Save drugog reda, sretenjskom Zlatnom medaljom za zasluge, Zlatnim beočugom KPZS, Izuzetnom Vukovom nagradom, kao i Ordenom Velikog Krsta reda Pija IX i Ordenom Velikog krsta Malteškog viteškog reda za vojničke zasluge. U Ministarstvu spoljnih poslova dodeljena mi je počasna titula prvog “Doajena srpskog elitnog diplomatskog ešalona sa lentom”.
IZVOR: Prof. dr Darko Tanasković za portal Poreklo
Komentari (0)