Poreklo stanovništva sela Svetlje, opština Podujevo – Kosovski okrug. Prema knjizi dr Kosovke Ristić „Malo Kosovo“, a prema podacima prikupljanim u sedmoj deceniji XX veka – izdanje u Prištini 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj i tip sela.
Svetlje je jedno od većih sela u Malom Kosovu. Nalazi se u središnjem delu kotline, u blizini puta koji povezuje sela jugoistočnog dela Malog Kosova sa Podujevom. Malo Kosovo je najšire u delu u kome se Svetlje nalazi, dok je samo selo više primaknuto istočnom obodu. Svetlje je u Malom Kosovu, a naročito u svojoj okolini, poznato kao jedno od ekonomski jačih sela, a od glavnog kotlinskog puta je udaljeno. Međutim, našli smo u literaturi da se pominje kao jedina karavanska stanica na putu od Kosova prema dolini Toplice, što znači da je nekada glavni put vodio kroz Svetlje.
U Svetlju ima Srba i Albanaca. Srbi su se doseljavali u dva maha. Jedni su došli posle balkanskih ratova, a drugi posle Prvog svetskog rata. Albanci su, po vremenu doseljavanja, stariji od Srba.
I oni su se naseljavali etapno. Prvo su došli oni najstariji naseljenici sa zapada, a zatim muhadžiri sa istoka.
Mahale u selu i poreklo stanovništva.
Ajvazović mahala. Potomaka starijih naseljenik u Svetlju najviše ima u Ajvazović mahali. Njih je 8 kuća i pripadaju fisu Beriše. Oni su u selu poznati kao:
-Ajvazi. Iz istog fisa su i:
-Šećirovići, kojih ima 6 kuća.
-Ajetovići takođe pripadaju toj grupi starijih doseljenika. Njih irna četiri kuće i isto su iz fisa Beriše.
-Neziri i:
-Zuka su iz istog fisa.
U Svetlju smo došli do jednog važnog podatka na osnovu koga se mogu napraviti prilično realne pretpostavke o vremenu naseljavanja prvih albanskih doseljenika sa zapada. Imali smo sreće da naiđemo na čoveka koga su nam zaista preporučili kao dobrog poznavaoca istorije o naseljavanju Albanaca po Malom Kosovu. To je bio Topanica Brahim, čovek sedamdesetih godina, koji je, za svoje godine i uslove, imao savršenu memoriju i iznenađujuće rezonovanje o pojedinim događajima. On nije potomak tih najstarijih naseljenika, ali mu to nije smetalo da se o tome interesuje i zna mnogo više nego drugi, čiji su se preci otuda direktno doselili. Njegovi su stari živeli u dolini Toplice, pa su se kao muhadžiri preselili u Malo Kosovo.
Iz dugog razgovora sa Brajimom, kome ćemo zbog toga uvek biti zahvalni, saznali smo uglavnom sledeće. Potomci najstarijih stanovnika današnjeg Svetlja su Albanci, doseljeni iz okoline Peći u Metohiji. Pre naseljavanja u Metohiju, oni su živeli u Severnoj Albaniji. Dok su tamo živeli bili su katolici. Kada su izrazili želju da se sele na istok, morali su primiti islam. Kada su primili islam, mogli su da se sele. Tako su se kao muslimani naselili u okolini Peći, prema nepouzdanim izvorima, negde u XVIII veku. Kako su se mnogi selili na istok, krenuli su i oni. Doselili su se u Svetlje i odatle se do naših dana nisu nigde selili, za nas je najinteresantnije pitanje: kada su se ti prvi naseljenici današnjih sela po Malom Kosovu naseljavali? Imali smo prilike i do sada da čujemo neke informacije o tom pitanju, ali sada raspolažemo i nekim ubedljivijim podatkom.
Kada su se ovi stanovnici iz okoline Peći naselili, u Malom Kosovu je bio zaveden „aginski sistem“, kako nam je naš sagovornik rekao, a beg je bio iz roda Džinića.
„U prvoj polovini XVIII veka, možda odmah posle onog drugog austrijskog pohoda, doseljenički arbanaški rod Džinić iskoristio je nastalu anarhiju u Turskoj i prigrabrio vlast na Kosovu. Njegova vlast se iz Prištine, gde je sa uzurpatorstvom započela, tokom XVIII veka, rasprostrla na celu kosovsku kotlinu (sa izuzetkom kačaničkog kraja), pa i izvan nje, na Drenicu, Lab i novobrdski kraj. Središte vlasti tih samozvanaca Džinića, koje je Porta, u svojoj nemoći kao i mnoge druge uzurpatora u drugim oblastima, priznala za nasledne gospodare, bilo je u Prištini za sve vreme do njihovog svrgnuća pred kraj prve polovine prošloga veka“.
Iz ovog se može zaključiti da su se prvi albanski naseljenici u Svetlje naselili posle dolaska Džinića, a to je moglo biti u XVIII veku. Iako je Džinića vlast prestala da funkcioniše u drugoj polovini XIX veka, ipak se u Svetlju begovski sistem održao sve do prvog svetskog rata. Od Džinića je Svetlje i Konjuševac otkupio Fadilj beg, a zatim ga je nasledio njegov brat Alim beg, koji se pojavljivao čak 1941. godine. Samo o uspostavljanju onih čvrstih begovskih pozicija više nije moglo biti ni govora. Beg je pravo na zemlju izgubio posle prvog svetskog rata, a ta je zemlja, prema propisima agrarne reforme, pripala čifčijama koji su je dotle obrađivali.
U Svetlju ima još nekoliko albanskih kuća, čiji su se stanovnici u ovo selo kasnije naselili, ali su u sliv Laba došli među prvima.
Nisu išli dalje na istok. To su dve kuće:
-Belasice. Oni su se doselili iz Belasice u Gornjem Labu, posle drugog svetskog rata. Belasice su iz fisa Kiljmen. Iz Gornjeg Laba su i:
-Gaši. Oni su se doselili iz sela Metohije. Ima ih tri kuće i pripadaju fisu Gaši.
-Bejtulahi su iz Glavnika i pripadaju fisu Krasnići. Posle 1945. su u Svetlje naseljeni i:
-Abdulahi iz Bradaša. Oni pripadaju fisu Gaši.
-Zuloli su iz Glavnika doseljeni posle Drugog svetskog rata. Njih ima tri kuće i pripadaju fisu Beriše.
Vokroli mahala je naseljena stanovnicima koji vode poreklo od najstarijih naseljenika u Svetlju. Ti prvi naseljenici su, kao i oni iz prethodne mahale, prvo živeli u okolini Peći, a zatim su se naselili u Svetlje. U ovoj mahali ima 12 kuća, a svi stanovnici su iz fisa Beriše. Ovoj mahali pripada i pet kuča muhadžira. To su:
-Visoka, doseljeni iz sela Visoke, koje smo već pominjali. Ovi muhadžiri su iz fisa Krasnići.
Topanica Brajim je nama ispričao da je on kao mlad dugo čuvao stoku. To je pomenuo zbog toga što je želeo da istakne činjenicu da je u to vreme, kada je on bio čobanin, bilo u Malom Kosovu mnogo slobodne zemlje. Stoka se kretala slobodno kroz žbunje i trnjake koji su se prostirali, na izvesnim mestima, skroz između dva sela. Govorio nam je da je njegova stoka tako slobodna odlazila čak do Podujeva, koje je tada bilo predstavljeno samo sa tri dućana. Kada znamo da je on 1963. godine imao 72 godine života, znači da je Malo Kosovo tako izgledalo početkom ovog veka.
Muhadžir mahala je naseljena uglavnom muladžirima. Topanica Brajim vodi poreklo od muhadžira doseljenih iz sela Gornje Topanice, koje se nalazi u dolini Arbanaške reke, u blizini Toplice. Stanovnici pripadaju fisu Gaši. Iz Donje Topanice su takođe:
-Topanice, kojih ima četiri kuće, a žitelji su iz fisa Beriše.
-Meanlije su iz sela Mehane, ima ih tri kuće, a pripadaju fisu Kiljmen.
-Vrševci su se u Svetlje doselili oko 1959. godine iz sela Gornja Dubnica, severno od Malog Kosova. Tamo su oni doseljeni iz sela Vrševca, u okolini Kuršumlije, i pripadaju fisu Bitić ili Krasnići.
-Žuše su iz Resinaca, kod Male Plane, u dolini Toplice. Konstatujemo da su se muhadžiri iz sela u nižim delovima doline Toplice i u Malom Kosovu naseljavali takođe po selima u ravnici. Žuša ima četiri kuće, pripadaju fisu Krasnići.
-Točana ima dve kuće, a pripadaju fisu Kiljmen. Takođe dve porodice vode poreklo od naseljenika iz Merovca, pa se tako i prezivaju:
-Merovci, a pripadaju fisu Hoti. Iz sela Prepolca je:
-Avdi Prepolaci. Doselili su se kada i svi muhadžiri i pripadaju fisu Beriše.
U Svetlju ima znatno manje Srba, u odnosu na albansko stanovništvo. Pored Srba ima i nekoliko crnogorskih kuća.
Srbi su se ovamo poglavito naseljavali posle Prvog svetskog rata. Tako su se:
-Stošovići doselili iz Blaca, 1928. godine, na kupljenu zemlju. To je porodica Stošović Stojka. On nam je dao dosta podataka o naseljavanju Srba u ovo selo, jer je kao čovek osamdesetih godina zapamtio mnoge detalje vezane za događaje iz toga vremena.
-Ristići su doseljeni iz Trojanca, 1923.
-Kragovići su iz Zebice doseljeni oko 1928. godine.
-Andrići su takođe iz Zebice, samo su se oni doselili oko 1939. Tada su približno doseljeni i:
-Točanci iz sela Točana, ih ima tri kuće.
-Trnčići su Crnogorci. Oni su se doselili oko 1914. godine, ali nisu tada doseljeni iz Crne Gore, već su dotle živeli u Velikoj Plani, pa su se tada, sa mnogim Crnogorcima, naselili u Malo Kosovo, odnosno u Svetlje.
-Dukići su takođe Crnogorci, doseljeni oko 1914. godine, Međutim, oni nisu došli iz Toplice, već direktno iz Crne Gore.
-Kozići su se doselili pre svih Srba u Svetlje. Došli su oko 1914, iz Brusa, a sada ih ima tri kuće. Crnogorci su još i:
-Golubovići. Oni su se takođe 1914. godine doselili iz Crne Gore, a ima ih dve kuće.
-Paunovići su isto Crnogorci, ali su se oni doselili iz Merovca, 1914.
-Ristići su doseljeni iz neposredne okoline Prokuplja, Doselili su se izgleda još 1914.
-Radonjići iz Zebice su doseljeni oko 1949.
-Đurići su iz Kosanice došli oko 1950, a:
-Radomir je iz Rače doseljen tek oko 1958. godine.
Može se reći da su skoro svi Srbi u Svetlje doseljeni na kupljenu zemlju, jer su je u vreme njihovog doseljavanja prodavali Albanci koji su se selili u Malu Aziju.
IZVOR: Prema knjizi dr Kosovke Ristić „Malo Kosovo“, a prema podacima prikupljanim u sedmoj deceniji XX veka – izdanje u Prištini 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)